Arhiv UNS — Listovi osnovnih škola
ЈЕДАН ДАН НА МАЛОМ ЈАСТРЕПЦУ
Девети октобар је Дан осло бођења мога града. Тог дана 1941. наш град је ослобођен први пут од непријааеља. За слободу су дали животе многи борци нашег завичаја. Једзн од њих је и народни херој Никодије Стојановић Татко, чије име носи моја школа. Сваке године ученици 1.11 разреда из међу 9. октобра и 11, новембра када је Дан наше школе одлазе да посете земуницу у којој се Татко са својим друговиима убио да не би пао непријатељу у руке. ...Тога јутра сам устала врло рано. Брзо сам се спремила и отишла у школу. Убрзо су стигли аутобуси којима смо от путовали на Мали Јастребац. Дан је био веома леп, а предели још лепши. Праву лепоту природе открили смо тек на Малом Јастрепцу када смо пешице ишли кроз шуму до Таткове земунице. Лишће на дрвећу је било црвено-жуто, а птице су цвркутале. Када смо стигли до земунице... одједном само постапа тужна. Овде нам је и народни херој Кирил Михајловски Грујица причао о храбрим борцима који нису хтели да се живи предају непријатељу После тогаг нам је и учитељица говорила о Топличком партизанском одреду и његовим борцима... Мирјана Радојевић, 11! 3
ВЕСНА ДИМИТРОВСКА VII 1
СТРАНИЦА МОГА ДНЕВНИКА
Стојим поред затвореног про зора и зурим негде далеко, та мо где се небо и земља cnaјају у целину. Са свих страна осећа се дах јесени која пола ко корача кроз поље и пење се у планине. Мислим: »Зашто јесен сваке године долази и одлази у исто време; у сва ко село, сваки град, поље, шушу? Зар мора да опусти нашу дивну шуму? Зашто лишће мора да опадне са грана, зашто се људи сакривају испод својих мантила, зашто све остаје суморно, мрачно и тужно, зашто?«... Магловита јутра, а хладна ки ша сипи, сипа и сипа. У двори шту кораци: мљац, мљац, мљац! Сунце се стидљиво и бојажљиво појави између пукотина облака, а онда хладан ветар као да последње болесне листиће. Док гледам оголело дрвеће, чини ми се да никада више неће олистати, да проле ће неће доћи и да су дани када све цвета и пупи, недостижни. А ипак знам да није тако. Кроз само неколико месеци ићи ћемо лицем окренутим према Сунцу. Зашто јесен не траје краће? Филиповић Светлана, Основна школа »Никодије Стојановић - Татко« одвојено осморазредно одељење у Великој Плани
МОЈ МАЛИ ШТИЋЕНИК
Било је то једног летњег дана. Седела сам под сенком је дног дрвета и читала. Нисам обраћала пажњу на своју мла ђу сестру која се играла у мојој близини. Међутим, убрзо сам оставила књигу када сам чула нежно пијукање љупких пилића који су трчкали за сво јом мајком. Неочекивано, моја сестра је узела камен и бацила га на љупку скупину. Било је касно да је спречим. Тужна мајка је раширила крила да заштити своју нејаку дечицу. Међутим, камен је нашао свој недужни циљ, погодивши једно од пилића. Нисам имала времена да се љутим на сестру. Узела сам несрећно створење и установила да му је крило поломљено. Одлучила сам да га негујем. Направила сам му гнездо од перја да би му било удобно. Хранила сам га мрвицама хлеба и пшенице да би пре ојачало. Из дана у дан мој мали штићеник се све више опо рављао. После седам осам дана, оно је већ могло да весело трчкара са својом браћом. Била сам срећна што сам по могла малом пилету. Лазић Љиљана, ученица V разреда Основне школе »Никодије Стојановић Татко« Доња Речица
КИША
Ниша јутрос тихо плаче, У дворишту смрзло маче, Задовољни гусан гаче, Хладан ветар дува јаче. Из оџана дим се вину, Па облане све дотаче, А ниша и даље плаче, И све јаче, јаче, јаче. У прозоре тап, тап, тап, А са стреха шљап, шљап, шљап, Из оџана густ дим нуља, А дрвеће свое се љуља. Рановић Томислав, Основна шнола »Нинодије Стојановић Татко« одвојено осморазредно одељење у Велиној Плани Млади природњаци
Сваки задатак у раду Младих природњака личи иа забаву и причињава задовољство. У оквиру Младих природњака има неколико група и свака има и зна свој одређеии nocao. На пример, ботаничари испитују, чувају и негују биљке као мај ка дете у колевци. Поред групе ботаничара, постоје још две групе-врло занимљиве: зоолози и метеоролози. Млади зоолози описују животиње, животињски свет, и изражавају не себичну љубав према свему што је живо и што ради. Млади метеоролози будно прате промену температуре у нашем граду. Обавештавају нас како је време данас и како ће бити сутра. Сваки посао Младих природ њака доноси нам бескрајно ра дости. Мирјана Семаљевић, Vl* основна школа »Татио«
КАД БИХ БИЛА ДИВ
Читали смо у школи причу »Шта див не може«. Добила сам домаћи задатак: како бих искористила снагу када бих би ла див? Дивови живе само у бајка ма. Њих су измислили људи јер су желели, увек, да буду снажни као дивови. Нада бих ја била див и имала снагу као он учинила бих много лепих ствари за децу и људе читавог света. Забранила бих све ратове. lo пре свега. Подигла бих велике и лепе куће за становање, много широких путева и мостова, много чудних машина бих створила које би људи ма олакшале живот. Својом снагом бих тако изменила живот да би на земљи настао рај. Никада своју снаг/ не бих користила да људима нанесем зло. Ивана Дробњак, II-
11. новембар 1975
nOЛ Е Т
7