Arhiv UNS — Listovi stranaka
злобама, да је сукоб међу њима био страховит и грозан, братоубилачки и крвав; после унижења, издаја и осрамоћене на'родне части и достојанства, по једном чудном контрасту и сходно закону историских супротности, народ је сачувао јединстгво југословенских народ/А, оживотворио њихово братство и спасао југословенску државну идеју. И у тој динамици националног и политичког изживљавања наши народи, повезани у заједничкој борби, ожи* вотворили су идеју о својој равноправности и кроз братство и федерацију сачували су и осигу* рали своје јединство. Федеративно државно уређење зато спада у основне постулате нове Југо! славије, оно је полуга новог државног уређења и будућег народног живота. Федерација на- Али не само родно искуство то. Федеративно државно уређење претставља данас и једно народно искуство. Сазнање о њему као основу даљег заједничког живљења садржи у себи и искуство, крваво плаћено искуство, да је то једини облик тога живљења, a с тим у вези и уверење, да су они фактори ранијег државног и политичког живота, који су спречили његову успоставу у правом историском тренутку оствареног државног и народног уједињења, дејствовали негативно и противно народним тежњама и народним интересима. И још нешто: да су ти фактори узроковали и катастрофу од априла 1941, као и сва она крвава искушења и претешку народну борбу кооз четворогодишњу народну драму у току овога рата. Ко су ти фактори? То је монархија, то су дворске клике, то је милитаризам, то је политика хе-
гемоније, насилног централизма, незаконитости и самовоље и сви они који су посредно и непосредно, са скрханрм савешћу, удворички и из личних интереса, или погрешно схваћених народних интереса, помагали, подржавали и учествовали у таквој политици. Та политика самовоље и насиља спречила је у правом тренутку слободан израз народне воље и уништила је народну сувереност приликом доношења Устава за нову и уједињену државну творевину. Већ пре тога, у самом почетку, при првом сусрету, 1 децембра 1918 године, тадашњи носилац краљевске власти самовољно је изопачио вољу претставника Народног већа за уједињењем са Србијом и њој до тада присаједињеним областима у једну државу, проглашујући уједињење у једну Краљевину. У 1921 години, у опсегу рада Уставотворне скупштине, била је санкционисана једна злоупотреба власти, па је у облику закона потврђено оно што је било прокламовано познатом „обзнаном". Обзнаном је, као што је познато, тадашња влада ставила ван закона комунистичку партију, поништила мандате комунистичких народних посланика, конфисковала њихову партиску имовину и забранила све облике идејног израза њиховог политичког учења, као штампу, све врсте публикација и јавну реч. Тако је без законито изабраних народних посланика комунистичке партије, без учешћа претставника Хрватске и са купљеним гласовимз муслиманске оргаиизације (Џемијет) био донет тај „демократски" Видовдански устав. Тада су узрочници свега овога овакве своје акте принуде брани*
ли формалним разлозима воље већине, не водећи рачуна о демократском духу, који је једино суштина и смисао демократских установа, па је требао да буде и смисао тога Устава. Они тада нису разумели, или нису хтели да разумеју, да несагласност између форме и суштине неминовно поништава и једно и друго, наиме, да употреба принципа већине до крајњих конзеквенција, до тога степена да се применом те већине макар и делимично поништавају основна демократска начела, као што су слобода мисли и слобода политичког организовања, мора довести до поништавања демократских установа уопште, јер то не претставља у* потребу тога права, већ његову злоупотребу. Тиме се јасно показало да творци оваквог режима н такве злоупотребе демократског духа у ствари и нису били демократи у суштини, већ само по форми. Зато је морао доћи дан када сем форме и облика никакве суштине ни садржине ни духа у тој лажној згради демократског поретка није било. И тај дан је дошао. То је био 6 јануар 1929 године. Политика хегемоније и насилног централизма, политика која је била противна тежњама народа Југославије и која је била у пуној супротности са њиховим интересима у погледу сређивања прилика и обезбеђења сигурности споља, заснована на незаконитим актима, злоупотребама власти и руковођена пуним антидемократским духом, морала је у свима тим негативима да кулминира. То је била та кулминација. Једним ударцем био је збрисан и последњи остатак онога што је требало да буде продужење политичког прогресивног развоја који се збивао у току читавог XIX столећа у Србији, a што је требало да претставља полнтнч-
ки и духовни дар те Србије новој државној творевини у којој су се нашли уједињени, после толико напора и крви, једнокрвни и братски народи ради заједнич» ког живљења, Тако су биле проигране наде, тежње и очекиван>а и народа у Србији и оних из области уједињених ван Србије. Тако је било проиграно, и то је битно у овом процесу, политичко воћство Србије у новој државној творевини, чиме су не* миновно били компромитовани и сви фактори тога воћства. И док је у крајевима ван Србије дошло до народног разочарења и огорчења, a народу у Србији, који не само да је изгубио плодове његових дугих и претешких политичких борби, ударен је био и жиг срамоте да је био саучесник у спровођењу ове политике засноване на незаконитостима, злоупотребама власти и самовољи. Порекло данашњег Међутим, републиканизма било би историски неисправно и неправо ако се једновремено не иста* кне чињеница, да је прави и истински републиканизам посто* јао баш у тој Србији. Као појава он је претстављао синтезу столетних политичких борби народа у Србији и у себи је садржавао драгоцено искуство и пуно сазнање да је, најкраће речено, Република у сваком погледу боља од Монархије. Као политичка доктрина и као програм политичког покрета он је у себи садржавао решења свих основних питања државног уређења у тадашњој Југославији; решење националног питања путем равноправности народа, федерацију и републикански облик владавине. Још 24 децембра 1922 године, на великом збору у Крагујевцу, ветеран републиканске мисди у Србији, научннк н политичар. Јо-
ван М. Жујовић, између осталоra рекао је: „Наш је циљ да срушимо садашњи систем владавине народом и надамо се да ћемо га срушити. Режимлије ће га бранити свим средствима. Ево где су пре икакве опасности за њега прешли у напад. Нападају свакога који није са њима, мимо закона, мимо морала. Своја насиља би хтели да заклоне у чудовишним законима о „заштити државе“, о „чиновницима“. „По томе се може очекивати да ће они пре свога пада починити још много политичких зулума, » можда и крвавих злочина. Монархисте, види се, не могу или неће да увиде, да је долазак Републике неминован, да је то сада оно што се зове „историска нужност", јер су народи дошли до свести о своме праву на потпуно, ничим неокрњено суверенство и до моћи да то cßofe право задобију и остваре". У томе времену та свест народа није у довољној мери захватила широке народне слојеве ни у Србији, ни у српском народу ван Србије, Национални ентузиазам после оствареног уједињења замрачио је ту свест, док је монархија искористила хакво стање ствари и оправдане тежње осталих југословенских народа за признање њихове индивидуал* ности претстављала као сепаратизам и опасност за државну целокупност и њен интегритет. Taxo је дошло до дугогодишње отворене борбе између основних народних тежњи и основних народних права с једне стране и монархије са свима шеним факторима и чиниоцима с друге стране. Та борба је испунила цео државни и политички живот у
бившој Југославији. Она се извргла у низ политичких „зулума“ па и „крвавих злочина", како је то у своме наведеном го* вору предвидео пок. Јован М. Жујовић. Али то ипак никако ни* је доказивало да долазак Репу* блике није неминован и да то није било „историска нужност'*. 11 новембар Напротив, ти освештање сукоби између плодова борбе народних теНародног фронта жњи и народних права, с једне стране, и политике хегемоније и насилног централизма монархистичких клика и партија, с друге стране, доказали су до очигледности јасно, да су равноправност југословенских народа, федеративно државно уређење и републикански облик владавине једино решење и једина могућност за југословенску државност и заједничко живљење југословенских народа у једној држави, Доказало се поред тога и то, да је по литика хегемоније и насилног централизма, коју је монархија спроводила пуних двадесет година, претстављала крајњу и жи* вотну опасност и за Југославију као државу и за југословенске народе који у Југославији живе на својим земљама. Ово животно искуство, које fe југословенске народе коштало читавих потока крви, пробудило је свест широких народних слојева о њиховом праву на потпуни, ничим неокрњени сувереннтет, a величанствена народно* ослободилачка борба улила им је самоуверење о снази и моћи да то своје право задобију и остваре. Пред овом и оваквом свешћу широких народних слојева и пред оваквом њиховом снагом нема више никаквих препрека и Република која је била „историска нужност" још пре двадесет и net година постаће асториска стварност 11 новембра.
Владимир Св. СИМИЋ
НАРОДНИ ФРОНТ И РЕПУБЛИКАНЦИ
Народни фронт створен је први пут у Француској, 1934. Комунистичка партија преузела је да оствари једну коалицију, не само са социјалистима, него још ширу, и са грађанским странкама. Остварење Народног фронта збуњивало је многе. Питало се: да ли то приступање комуниста таквој заједници треба да значи моментално одрицање од револуционарних циљева, стишавање револуцеонарног замаха, или је тс вешт потез једне тактике која хоће да убрза револуционисање својих савезнида у коалицији, и ва освоји нове положаје за своју Ворбу. Та питања била су наивна Iод површних посматрача. лукаa са стране политичких противмка. I Народни фронт је ту творевина ртелитентних политичара, за'бринутих за судбину угрожених слобода. Фашизам је спремао и прижељкивао да и у Француској изврши државви удар и да се придружи европском фашизму. Умешном пропагандом и застрашивањем окупљао је незадовољне, економски разлабављене, уплашене од приближавања револуције или од нових рефорама, равнодушне пред проблемом слободе. Да се удружи са катдаталом, злраби власт да наметне ауторитет насељем, да влада. Уморна и заплашена буржоазија једним овојим делом тражила је вође, још неког фирера или дучеа. То јест ове активне и умешне политечаре, који ће искористити уплашеност буржоазије и катштала, па с њима прећи у офанзиву, без обзира што је иза њих ман>ина, пошто узме власт и оружје. Вребао се моменат да се изведе пуч, да се наметне, као у Италији и Немачкој. Све у знаку животног простора, и виших paca, и надљуди, и нових ратова, нових процвата капитала. Народн фронт је онда састављен да брани слободе и мир, Према томе ту није било иикаквих ни одрицања, ни лукавства. Камунисти су фронт схватили као једини могући облик своје акције у том тренутку, за своју револуционарну делатност. Значи: промена у тактици, да бк се осигурале грађанске слободе, да се спречи прилажење грађанског сталежа фашизму, јер победа нацизма у Немачкој значио је са-
вез између капиталиста и средњег сталежа, и да брани француски пролетарРјат. Социјалисти су у фронт стутшли са истом жељом. Њ«ма је била потребна noMoh комуниста и њихова борбеност, да победе у борби са десницом, да спасавају либералне слободе, да опрбчавају рат, и да онемогуће припремани поход свих ооовина и свих фашиста свих земаља противу Совјетског Савеза. У дилеми: или попустити фашизму, или примити помоћ комуниста и дати им помоћ, за њих није могло бити колебања. Од грађана, у тој дилеми, једни, они који су искрено желели очување слабода, и нису се плашили нових рефорама, пришли су Народном фронту; други, пак, који су само желели старе слободе a не и нова остваривања, као и они који су били занесени уским национализмом, или они који нису умели да гтрате ход историје, застрашени пред револуционарним хтењима и променама, они су се помакли удесно, да млако помажу десницу, мислећи само на то да се одржи њима угодни дотадањи поредак. Остварени Народни фронт у Француској имао је велкку улогу у историском збивању које још није завршено, и и.ма засебан одељак у овом збивању. Рат се није могао спречити у овом свету супротности и укрштаних интереса., Али фашизам, и поред помоћи и насиља завојевача, није могао да пусти дубоко корене. Народни фронт у Француској, и са својим успесима и са својим недостацима остаје као пример за нове окупе свих слободол>убивих воља. ♦ Народни фронт Југославије поникао је друкчије: из једне дуге, велике, светле борбе, народне, ос.тободилачке. Он није постао само као мудра и далековида комбинација вештих политичара. Битно код њега је да ]е постао из тешке борбе, из народа, на тлу. A могао се утолико сигурније јавити, јер је у нашим народима он већ био припремљен, и дух који је у њему сјајно се манифестовао 27 марта. За време немачке окупације најчвршће организована, најпожртвованија, најборбенија, комунистичка страика је започела
борбу против освајача, окупила затим све жељне слободе, без обзира по коЈим су странкама дотле били. Покрет је постао општи народни покрет, И када је борба са завојеваче.м победоносно завршена, у тој борби остварена заједница ослободилачких слободоумних снага продужава своје дело кроз Народни фронт, у овом миру у коме тек треба и да се очувају постигнути резултато, и да се иде даље. Наша републиканска странка ушла је у Народни фронт свесрдно и иекрено, знајући да је окупљање и истрајност слободоумних демократских елемената историска нужност. Републиканска странка, социјалистичка по свом програму, произишла Je из чеСтитог грађанског либерализма забринутог за права човека, из де.мократских стремљења и потреба за моралном чистотом у временима политичких корупција, нз уверења да се пожртвованом и упорном легалном борбом могу спасавати угрожене, или чак и слишћене слободе, и постизавати економска правда. Међушм, дошао је и овај рат који је убрзао ток решавања свих политичких, социјалних, економских проблема и наметнуо нове методе и нову тактику. И, историски гледано, поставило се за нас питање: или he наша Странка приступита да учествује и помаже у уређивању нових услова и односа, или ће се повући да п&сматра и критикује, Данас су у нашоз земљи већ извршене многе радикалне промене у свима друштвеним, политичким, економским односима, и спрема се и на нове измене. Томе ходу супротстављају се разне сметње, и прате ra личне невоље појединаца и јадиковке, највише од стране оних који су праведно погођени овим неминовностима, и оних који не умеју да схвате смисао и дух промена, цил>еве ка којима се иде, већ гледају на појединости, на неумешности и претеривања у Спровођењу, и злурадствују у неправичном критиковању. Много ]е проблема на решавању. По свету је много неспоразум?> противречности и сукаба, Међутим, за постављени циљ треба делати, a не скрстити руке, нити се јогунити. 1) Неопходно је потребно да се чувају остварени резултати и постигнути успеси. Натраг се не сме 5 и нико паметан неће. A у оквиру нових остваривања трудити се да се њихов темпо уокАади према даЛашњим могућностича у склопу истериских чињеница,) 2) За обнову и за нове поду* хвате мора се скупити и ти што је могућно више позитивних и стваралачких снага. Јер откако постоје револуцио-нарна збивања зна се да она привлаче најбоље, али и наЈгоре карактере, да се гоњени потреба-ма, амбицијом или страхом ту уплићу и способни и неспособчи. Иза најбољих, увек су ту негде и најгори, ранкј« јерезани јенезани, неки (част им) преваопитани новим збиваљем и са разумевањем новог доба - али неки само камуфлирани или маскирани, сле-
гли се и намештају се да искористе за себе, или да сметају, или чак и да саботирају. 3) Треба обавештавати о смислу и правцу данашњих, и сутрашњих промена, кретања и циљева све који се данас повлаче, или сумњају, или се залуд љуте, или прижељкују неке далеке туђе помоћи. Смењује се и замењује једно друштвено уређење. Ćraipo друштво било је на неправедним основима, ггротивприродним, и препуно зла и недостатака. У ликвидирању свега тога, потребно је чувати све старе истинске вредности које може угрозити рвволуционарни замах. 4) Дужност је наша да сваки улазимо у нашу садашњу стварноет. Усред ових наглих прешних потреба иекрсавају безбројни проблеми, и потстичу друге новеУ сваки треба загледати, о сваком се мора решавати. И разумети ra, Једно је говорити о потреби рада, производње, организације, a друго је ггитање могућности и способности да се остварују. Сјајна је замисао о државним широким организацијама, али у примени се мора пазити да се не изазове осећање немоћи код појединаца које обухвате те организације, a из тог осећања немоћи слабљење могућности тих пајединаца и њихова приноса заједници. Или замисао о руковођењу интелектуалним животом из једног центра, која у примени може да јалов.и интелектуални живот, или да пригушује лшсли о побољшању људске судбине. Или да ванредне замисли о колективима у невештом спровођењу не придаве и корисне изградилачке иницијативе. За све то потребно је да се у сваки проблем гледа слободно и са разних спраиа. Ho увек с добром вољом, честито. И увек са оско-вном мишљу: оио старо је неповратно нестало, и хоћемо ново боље и праведније колико год је то могућно. Револуције се не праве рад« револуције, него ради једне сврхе. Насиља се не чине ради насиља, ииаче су патолошка и нецелисходна. Битно је разумеват« циљеве и одмерити праведно. Данас свако мора да зна да је цео свет једна заједница, још рђаво организована, несавршена, али да се мора радити на њеном организовању и усавршавању. И да смо ми у тој заједници један њен део, и у овом тренутку н.ен значајни део. Јер очи целог света окрећу се на оно поље ка ком се у Х’>м трсЈхутку врше и ггреображлји, промене ч обнављања. Свет у радикално вршеним променама мери могућности за своје преображаје, и за своју тактику у извођењу. Ми знамо да оу погледи целога света уперени на наше остваршзање, нарочито погледи радника, и сељака. и интелектуалаца жељних бољег уређавања друштва. Наиж уопеси оттшти су успеси. И пример. Наиш неуспеси значили би обесхрабрења. Зато не сме да их буде. Реттубликанска странка вато је У Фронту да ради општи народни посао.
Бранислав МИЉКОВИЋ
0БH0ВA РАДА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ РЕПУБЛИКАНСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ
Сходно прописима Закона о удружењима, збовима и другим јавним скуповима, претставници Југословенске републиканске демократске странке поднели су Савезном Министарству унутрашњих послова молбу за обнову рада странке. Ha основу ове претставке Министарство унутрашњих дела Демократске Федеративне Југославије, под бројем 5044 од 30 октобра 1945 донело Је решење коЈим се, према поднетом програму и статуту ОДОБРАВА ОБНОВА РАДА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ РЕПУБЛИКАНСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ СА ПРАВОМ ДЕЛАТНОСТИ HA ЦЕЛОМ ПОДРУЧЈУ ДЕМОКРАТСКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ.
УЗГРЕДНИЦЕ
„ Cmapu* ‘ Лала u нови човвк
Тешко се навићи на иове изразе. Нарочито старијој господи. Тек, ваља се навикнути. „Ради смо старати се", како се некад говорило у војсци. Познато је да ce по новој у редби новорођена деца морају пријавити ради увођења у грађанске регистре. Еле , у један уред негде тамо „ преко" (како се некад говорило) ступи један доброћудни Лала, па ће још с spara: I Бро ј‘тро, господине. Орган народнг власти диже главу са неких аката, одмери новодошавшег, па ће скоро осорно: He каже се „добро јутро". Него како, молим лепо? увија Лала. Каже се: здраво! Здраво, господине! по* правља се Лала. He каже се „господине", Него како? Каже се: друже! Здраво, друже! Здраво! Шта си хгео? Дошао сам да пријавим да је моја жена... —5 He каже се „жена", не даде му да доврши орган народне власти, него: другарица! Осећајући се сад већ сасвим сигуран у терминологији новог
човека „стари” Лала скоро издеклемова: Дошао сам да пријавим да /е моја другарица јутрос родила једно мушко другарче. Доколичар. СКАДАР HA БОЈАНИ У Милоша Великог бр. 21 (бив * ша Прва пореска управа) сместио се Саобраћајни отсек. Пред том грађевином се скоро ГОДИ т НУ ДАНА, с повргменим прекидима, стално нешто откопава и затрпава. Последњих дана су н скеле услед оправке грађевине закрчиле крајичак једног пролаза уз грађевину. Цео тротоар и пролазна але>а до трамвајске шине су затрпани ископаном земљом. Кад /е киша вмамо каљугу сличну оној из главне улице у селу Остружници. Кад се просуши пролазници утапкају „рељефну карту " Динарског масива. Ноћу /е тај део улице рђаво осветљен, Ради регистрације кола ту стационира увек по неколико возила с обе страие. Најгоре је инва * лидима на штакама и женама с дечјим колицима. Изгледа да је Саобраћајни отсек то изложио своју рељефну визиткарту. П-ер
„Нисмо ми транспортно друштво“, арогантно ми је одговорио дежурни службеник на телефону бр.; 23-456 (станице за спасавање) када сам замолио да се пошаљу кола пред гинеколошку клинику како бих вратио кући тешку болесницу (случај јаког крварења) која због попуњених ме:та, није могла бити на клиници пошто јој је само амбулаторно указана неопходна помоћ. Сат пре тога исти службеник, на телефонски позив, хитио ми је послао кола за спасавање да исту боле:ницу пренесем од куће на клинику с тим да се кола, по извршеном преносу, одмах врате у станицу... Није реч о арогантном службеншсу који само извршава добијена наређења; реч је о виспреном наредбодавцу чије је схватање о хитној помоћи, свакако посувраћено. Зар повратак кући тешке болеснице, која није задржана на клиници једино зато што ниЈе имало слободних кревета за смештај, није еквивалентан доласку на ту клинику ради хнтне помоћи!?l Изнуреност болеснице се
није могла побољшати у року једнога cara, за које време је извршена једна заморна хи* руршка интервенција. Напротив, њена изнуреност се Још повећала. Ако се таква наопака пракса уважи из бојазни да се не би злоупотребљавала кола за спасавање у обичне транспортне сврхе, зар потврда шефа клинике (или болнице), и путем телефона бр.: 23-456 и руковаоцу кола лично, не би била довољна гарантија за правилност у* потребе кола за спасавање? Ово у толико пре, што грађани Београда, ни с које друге стране немају могућности да добаве подесна кола с носилима за пренрс тешких болесника од болнице до куће. Транспортно друштво из Александрове улице не располаже da таквим колима. Станица за спасавање једи-1 ка са таквим ксгшма распо ла же Ј a она, свакакоЈ није «иро > кратска устанофСачувај боже,| ЗЛу Н6 Трсбало! Запамтите! добро њен телефонски 6рој, кзји није читан 65-432 »eh 23-456! СИМУРДЕН
АКРО-С7 ИХ Нема кичму к‘о црв љигав. Свакоме темена Е да би искоркстио и лоша времена ... У свачему профит тражи па је и пронађе : Тргује са сваком робом и са својом чашћу Редовито шпекулише политичком страшћу Ако га и раскринкају уме да се снађе : Лаже, прича, доказује све заслуге своје A режими траже слуге одане без боје... Црв подрива грађевину од најтврђе грађе.
Жо.
Уторак, 6 новембра 1945
РЕПУБЛИКА
3