Arhiv UNS — Listovi stranaka

Мајушни Брцко

(по немачком)

Наш мајушни Брцко хтеде једном владат, Није имо земље, није мого владат! Ал' му мати даде један шарен сталац: То је твоја земља, ту си ти владалац! Један шарен сталац! Ту је он владалац! Слуга сам покоран! Наш мајушни Брцко хгеде јвдном владат, Није имо скиптра, није мого владат! A мати му рече: Ево звечке лепе! Само бесно маши нек народи стрепе Ево звечке лепе! Нек народи стрепе! Слуга сам покоран! Наш мајушни Брцко хтеде једном владат, Није имо поданика, није мого владат! A мати му даде чопорић оваца: То /е народ веран, тај се не разбаца! Чопорић оваца! Тај се не разбаца! Слуга cau покоран! Наш мајушни Брцко хтеде једном владат, Није имо круне, није мого владат! У мајке му с' нашла саћурица мала: То нек ти је круна; круна није шала! Саћурица мала! Иије круна шала! Слуга сам покоран! Наш иајушни Брцко хтеде једном владат, Није имо министара, није moro владат! Мајка рече: Ево, овај зељов љути, Све he твоје овце у буџак да скути! Ова} зељов љути! Све овце да скути! Слуга сам покоран! Иаш мајушии Брцко хтеде једном владат, Није имо попова, није мого владат! Мајка рече: Ево ове мачке црне, Она he ти вешто народ да обрие! Ево мачке црне! Народ да обрне! Слуга сам покораи! Наш мајушни Брцко хтеде једном владат, Није имо мудрост, па како he владат! Мислила се мајка, па му рече након: Што 'ти i’ воља бубни, па he бити закон! Он верова након, Да му ј' воља закон! Слуга сам покоран!

ИЗ АОБРИХ » књигл

Зма/Јоваи Јовановић:

ПРОНАЛАСЦИ - f

О и шR о ш нетћодерива материја

Hefce више бити испалих колена и пропалих прстију!

Вештачка, синтетичка гума је последњих година потпуно заменила природну гуму добијану са плантажа каучуковог дрвета. Показала се, шта више, од природне гуме бољом... Један од проналазача, експериментишући нз усавршавању молекуларне формуле вештачке гуме, нашао је нов поступк да у формули замени два централна угљеникова атома атомима силицијумским, па је, на тај начин, добио једну сасвим нову материју. Назвао ју је Силикон, испитао све њене особине и констатовао да оне превазилазе сва очекивања и највећнх оптимиста! До сада испробанз примена, по лабораторијама и научним институцијама за испитивање материјала, показала је нарочито на справама за абање да ie ССти т ликон неподерива материја. Њенз гипкост, жилавост и отпорност су тако велике да запањују. Њене изолаторске особине су надмашиле све до сада познате кајбоље изолаторе. Ово је испробано на једном експлозивном мотору од 3,5 коњске cpare;

када су све изолације и диктунзи, на том мотору, замењени чврстим Силиконом, мотор, пуштен у рад давао је снагу мотора 10 коња! Значи; стварна снага досадањих мотора, због иесавршених изолатора, могла је ефективно дати само трећину свога капацитета. Кад се буде тако заменила, например, на једном аутомобилу од 35 Н. Р. цела изолација силиконом, таква ће кола да вуку са 100 коњских снага! Осим чврстог, компактног, силикона израђује се силикон и у форми јако растегљивог, растање ног, којим се могу превући тананим, микро.милиметарским слојем разноврсни материјали у циљу спречавања абања. У сасвим танком слоју, силикон постаје порозан али задржава остале своје особености. Утврђено је да, кад се спољне аутомобилске гуме превуку одговарајућим слојем силикона, оне се не поабају ни после пређених милијон километара пута. До сада су се најбоље гуме поабале када пређу 100—-150.000 км. Значи једном во* зачу he бити довољна једна гарнутура гума докле год му кола трају. Рубл>е и одело, превучено тананим слојем силикона постаје неподериво, a при томе задржава особину порозности те неће загушити испарење од зноја и дисања коже. Чарапе и обућа исто тако превучени силиконом не цепају се. За ђонове је ово од посебног значаја!.. Данас, по завршеном рату који је оголео и обосио цео свет, од неоцењиве је важности сазнање; да he човек, када буде дошао у могућности да набави одећу и обућу да ће бити обезбеђен и миран најмање за десет година унапред. Кад силиконизујемо сва одела, рубље и обућу неће више бити продртих лактова, испалих колена, пропалих турова, дроњавих кошуља изрешетаних nera и прстију на чарапама и расквачкане крпљене обуће.. Силикопом превучене тканине су од спол>не влаге обезбеђене јер су непромочиве. Свака кап кише или пахуљица снега, када падне на површину Силикона, претвара се у сићушне капљице и клизи низ силикон као низ стакло. Нећемо више моћи прокиснути „до голе коже*. П-ер

МИСЛИ

Што се круиа више си/а, тим је народ више у мраку. Б. Кнежевић Рђав краљ /е као јалов облак: прави запару и загушљивост, a ие просипа кишу. Б. Кнежевић Кад једна тиранија прође, она оставља за собом мало приста * лица. Берк. Само у слободи учи се човек да му /е потребна слобода, да воли и поштује слободу; само се у слободи учи човек слободи, као што се само на ваздуху може дисати. И као што /е у телу човекову све спрсмно за дисање чим изиђе из утробе материне, тако је у души зрела човека све спремно да може дисати у слободи. И само слободнг, људи и народи умеју поштовати слободу других људи и народа. Догод буде заробљених народа, дотле he увек бити опасности за слободу слободних народа. Робови ие умеју да поштују слободу.

Б. Кнежевић

QUO VADIS ECLESIA CATHOLICA?

Поводом Пастирског писма Југословенског епископата

(Наставак са 1-ве страие) „Католички Лист“ 12 априла ове године, кад понавља толико пута истицану мисао од стране бројних кдерофашистичких писаца: „Хрватска /е држава створена жртвама тисућа најбољих Хрвата, a највише бригом Поглавника и усташког покрета. Хрватски народ Хрватска Држава Католичка Црква на велики и славни дан 10 IV 1941 ступише у чврсту и међусобну везу хвалећи свевишњега Bora и молећи његов благослов ... Брзо се осјетило, да струји у Хрватској нови дух свеопћега препорода: у политици и господарству, у управи и војсци , у књижевности и умјетности .. Ову усташку самоисповест казује лист надбискупа, који је сам у својој првој обавести свештенству, 28 IV 1941 —, препоручивајући му нови поредак и Н. Д. X., означио ту монструозност у хрватској историји, „као давно сањани и жељковаии идеал“. A у оживотворењу Н. Д. X. надбискуп Степинац је тада „разабрао руку Божју на дјелу", н стога је позвао свештенство „да се одазове спремно на узвишени рад око чувања и унапређења Н. Д. Х.“ Све је то било у такозваној Светој Години 1941 о 1300 годишњици веза Хрвата са Светом Столицом! Сав виши, па и нижи хијерархиски ред био је обузет клерикалном фиксом идејом да је дошао тренутак кад ће се оживотворити сан Ватикана као и његових највернијих сарадника да се Н. Д. X. подигне као брана против православља, a сама уреди као изразито католичка држава, ма да је у њој било 2,300.000 православних Срба и готово милион муслимана. Пред очима су им стално Шпанија и Словачка! Тако од 28 априла 1941, као и 12 априла 1945, води до 24 септембра 1945 један и исти пут, једне и исте мисли и осећања, један и исти цил>. Ову исту мисао делили су и вође Цркве у Босни, па они и отвореније казују, што ми тврдимо a у што многи неће да веРУЈУ. Др. Драгутин Камбер најватренији усташа-свештеник, сарадник надбискупа Шарића, о првој годишњици Н. Д. X. глорифику|ући поглавника и усташе, у Шарићевој „Врхбосни“ пише О ЦрКВl' и Kbe*ic>j улозн прц. о животворењу Н. Д. X. и ’ ово: „Стотиге тиеућа усташа, домобрана, рииовника, дужностника и грађава јесу уједно и најбољи вјерници Католичке Цркве у Хрватској... Сувишно /е нагласити да се ми хрв. католички свећеници дубоко радујемо чињеници, што имамо своју самосталну државу .., Далеко је од нас да лицитирамо било с киме. Али без икакве испоредбе истичемо, да смо ми хрватски католички свећеници у огромној већини припадали оној гарнитури, која је припремала долазак самосталне Хрватске. Она је наша“. И ваистину, Католичка Црква је maxima pars усташке Н. Д. X. Зато и Шарићев „Католички Тједник" с емфазом истиче, хвалећи бунтовност Анте Павелића: „Нисмо ми за његов програм сазнали тек иза проглашења Н. Д. Х.“ Зато и Степинац у име свих хрватских бискупа 26 VI 1941 „од срца поздравља Поглавника као државног главара Н. Д. X. с обећањем наше искрене и лојалне сарадње". Ове исповести, данас толико немиле надбискупу Степинцу као свима осталим прелатима, допуњене су многим признањима истакнутих усташа свештеника и истицањем њихових заслуга за појаву Н. Д. X. и од њих самих као и од стране најкомпетентнијега за та питања, самога поглавника Павелића. Најмоћнија организација Католичке Акције, (те, како је радо називају „аполитичке“ установе Цркве, a у ствари најмоћнијег носиоца сепаратизама, интолеранције и мржње на све што је српско и православно), Крижари хвале се и поносе својим уделом за појав Н. Д. X., a кроз четири године њена живота, они су на најистакнутијим усташким положајима и најборбенији су усташки део, како је то исповедио 30 јула 1944, усташки министар para Антон Вокић, на вечери надбискупа Шарића, приликом његова јубилеја, на коме се је сазнало и за друге усташко-клерофашистичке интимности. Зато је и доглавник Миле Будак свестан услуга које је усташтву указала Католичка Црква, у Југославији као и у Н. Д, X. на збору у Крижевцима, јула 1941, penaoi „Ми знамо колику је удогу одиграла наша католичка вјера у нашој повијести, па је, стога ми и држимо. Ми бисмо /е seh из политичких разлога држали, јер била је једини темељ који Београд није никад могао прескочити A та је усташко клерофашистичка спрега дошла до особи-

тог израза и у Ватикану, кад је Пије XII примио у аудијенцију целу хрватску делегацију, маја 1941, коју је предвео Павелић да понуди Звонимирову круну Војводи од Сполета. У тој депутацији налазили су се од стране Цркве и бискуп барон Салис-Севис и два ватрена усташка свештеника идеолога, Цецеља и Микан. Једнако у Ватикану као и на Квириналу. Зар нису онда јаснија и одређенија поређења са 1914, кад је из Ватикана кроз Хрватску и Словенију прострујао дух Пија X који је приликом ултиматума Аустрије Србији изјавио, да је већ раније зажалио што је Аустрија пропустила да казни свог опасног суседа Србију, па се „нада да ће Монархија сада ићи до краја“. Зато су се и 1914 у духу папских осећања појавилииу Хрватској, Босни, Далмацији и Словенији ратоборни говорници под митрама, Бауери, Шарићи и Јеглићи, залажући се за мисли Пија X и Франца Јозефа. Зар 1941 не обилује ванредним сличностима са 1914? Та њих запажају и сами италијански антифашисте као што су Салвемини и Ла Пиана. Тако 1914, тако 1941. Онда за цара Франца и Пија X, сада за Павелића, односно Хитлера и Мусолинија и Пија XII, чији орден из 1941 за „освајача" Москве, који се налази као трофеја у Московском ратном музеју, симболички казује све. Није онда никакво чудо што је Степинчева Civitas Dei Божја Хрватска, постала једно страховито разбојиште и мучилиште, у којима са жаром помахниталих средњовековних инквизитора учествују и легије фратара и свештеника, шта више и таквих свештеника, безбројних њихових ученика Крижара, шта више и таквих свештеника-усташа који су били Павелићеви још далеко пре 1941. Тима је Павелић био нарочито захвалан, што је он и јавно прнзнао примивши у посету загребачке богослове-усташе 1941, предвођене од њихових духовних поглавара-свештеника. Крсташки полет ових „божјих бојовнкка“ ттревазишао је често најневероватније патолошке појаве који су могући у инквизцторским зверствима. Код њих суделују и многи свештеници. Taxo кроз пуне четири године, док на крају није ослобођен и Загреб. НОВ и НОП знајујврло добрО' колико је католички клер бис не само идеолошки непријател>ски расположен према њима. Зна!ју они, да су бројни свештеницЛ и чланови клерикалних организација били не само потстрекачи и духовни зачетници многих злочина, него и њихови чести изводиоци. И кад су на својој кожи осетили и они, да у библији има мисли које и њиз? погађају, „ко се мача лаћа, од мача ће и погинути" настаде хипокритска кукњава заоденута одвратном фаризејштином о прогону Цркве у септембарском Пастирском Писму. П Оставићу по страни моју огромну сабрану документацију за ове тешке оптужбе о несумњивој одговорности епископата као и великог дела свештенства за дела велеиздаје у целом HO рату. Упозорујем само на констатације најзваничнијих претставника данашње државне управе о овом проблему, које су управо поразне. Оне несумњиво нису дате у неком импресивном нерасположен>у, већ на основу најтежих, и за сав културни и хумани свет, најневероватнијих, али на жалост, најистинитијих и најпроверенијих чињеница. То су Маршалова изјава 2 VI 1945 делегацији загребачког свештенства, претседника Федералне Хрватске дра В. Бакарића у Сплиту 14 IV 1945 и у Хрватском Сабору 24 јула о. г., затим претседника Федералне Словеније дра Бориса Кидрича, 19 VII о. г. на I Конгресу Освободилне Фронте као и 15 VII у одговору на изјаву католичке делегације љубљанске дијецезе, и на крају изјаве дра Бакарића и дра Кидрича на Пастирско Писмо од 24 IX ове године, као и Маршалово Отворено Писмо на то Пастирско Писмо 6д 25 X. Утврђено је, да су клерофашисте и дал>е после ослобођења Југославије наставили са својом разорном акцијом, ма да је и у изјавама одговорних чинилаца било и иајширокогруднијег праштања и очекивања да he сам епископат ex offo предузети мере против криваца, како су то и обећали претставници Цркве у Љубљани. Али, од свега тога ништа, него напротив, они се појављују у најбојовнијем ставу, и нападају државне власти у невероватној пози тужитеља. Они издају своје Пастирско Писмо, које је већ у нашој шТампи увелико анализовано и констатовано да врви неистинама, ма да потиче од „учитеља истине и sepe". Али, ако се загледа мало у јгенезу тога Пастирског Писма,

онда ће се у њему наћи исте мисли, које су изречене у фамозној антипартизанској Посланици хрватског епископата од 24 марта ове године, које-опет имају свој клише у Проповеди надбискупа Степинца одржаној загребачким студентима 18 111 1945 у базилици Срца Исусова са истим степеном истинољубивости и љубави према ближњему. Ово су били први „поздрави" народноослободилачком покрету, ово су биле мисли, које су произашле не само из Курије и глава Шарића, Степинца, Гарића, Акшамовића и Шимрака, него и Усташког Главног Стана дра Анта Павелића. A с њима су се, септембра 1945 солидарисали и сви остали бискупи и надбискупи Југославије, шта више и београдски др Ујчић, док се у Београду 30 септембра неколико пута та монструозност читала вернима. До подне и по подне. Па ипак, говорећи о прогону Цркве, са олтара и проповедаоница просипали и неистине, заштићени светошћу храма. Ево, најсјајнијег примера злоупотребе цркве у политичке сврхе, ево повода за најстрожи Канцелпараграф, Али, кад се то констатује, онда они неукој маси говоре, да се говори против вере и цркве. Епископат је у свему незадовољан са новим законодавством, са народном влашћу, са судством, са школством, са господарством, јер „све одише новим револуционарним духом". Њима је страшно што је заслужена казна стигла многе издајнике из свештеничких редова. Али, треба да се зна, да су. ти исти глорификовали усташке власти, кад су изрицале пресуде на смрт само због побачаја, и то лекаре, бабице, као и несрећне жене. Међутим, како се кажњава дело издаје, ! кад је у питању фратар, нека консултују владику Штросмајера, који је у једном тренутку огорчења казао и за фра Гргу Мартића, кад је 1876 потписао проаустриску изјаву против Србије, да је заслужио конопац! A што би данас један Штросмајер рекао за те толике издајнике са и без митре? И какве би им конопце наменио? Нема сумње да садашње власти које испитују кривице у вези сарадње са окупатором, нису криве што се пред њима налазе и свештеници, и што их је њихов први претставник позвао „на узвишени рад око чувања и унапређивања Н. Д. X Међутим данас нема Штросмајера, али има Степинаца, Шарића, Чула, Акшамовића, Сребренића и толиких других, који ове злочинце узимају у заштиту. Вероватно стога што из њихове посланице провејава жал за тим дивним усташким временом, у коме се нису конопцима и Јасеновцима награђивали издајници већ народни борци за слободу земље од окупатора и њихових помагача свију врста, звали се они Павелићи или митроносни великодостојници. Сада кад је једном хвала Господу дошло време да се оштро диференцирају-компетенције свију установа у држави, некад привилегованих или непривилегованих, они се сада позивају на свој суверени став духовпе власти не само у чисто црквеним питањима него и оним политичким, која су тако вешто заодевали деценијама плаштем црквеним, искоришћавајући слабости државне управе у своју сврху, тако мајсторски дириговану из Ватикана. Треба само погледати на појачани култ Богородице, на који указују преузвишена господа, a који је већ од 1935, повезан са чистом клерофашистичком политиком надбискупске курије у Загребу, a доцније са усташком Н. Д. X. Јер, масама се и раније говорило у проповедима, да је она Краљица Хрвата, и да је она заслужна за васкрс Н. Д. X. Зато она фамозна захвалничка литија, коју води и опет надбискуп Степинац, a на њеном челу се носе 4 огромне свеће за Поглавника и његове сараднике и ради оживотворења Н. Д. X. Исто такав карактер има и хаџилук на Марију Бистрицу и 1945, кад је надпастир Степинац повео из Загреба усташкоклерофашистичко стадо, да се и опет код Краљице Хрвата наоружа за борбу против државе. Ово су само парафраза мисли усташких првака из њихових говора на Марија Бистрици јула 1941 у присутности надбискупа Степинца кад су подвлачили значење улоге Матере Божје у борби за Н. Д. X. Јасно је и сваком малом загребачком влашкоуличанцу, да су те процесије чисто политичког значења. Тако 1935, тако 1941, тако 1945! И нико од њих да се згрози над таквом бласфемичном интерпретацијом култа матере Божје. Наравно да клерикалци и њихови бискупи жале за својом и усташком штампом која је cej’aла отров мржње и раздора једнако против православних као и старокатолика и јевреја, против

комуниста и масона, a нарочито против Срба, помажући посредно и непосредно масовна, присилна католичења. Жале за временом кад су могли да одобравају спаљивање и забрањивање њима непожељних књига. И они данас вапе за слободом савести и слободом изражавања мисли! Траже слободу за себе дох су је отимали у Н. Д. X. свима који нису мислили као они. Жале се епископи и на аграрну рефому, ма да би они први по јеванђељу морали да напусте сва земаљска добра и да следе Христа, па да се радују што су народне власти извеле једно социјално и хришћанско дело. Зацело је надбискуп Степинац заборавио да је његов клерикални „Хрватски Глас“ захтевао да се југословенским колонистима, Србима одузме земља! Жале они и за својим школама, расадницима нетрпељивости верске и националне, за школама, у којима се и пре 1941 усташевало, како су то сами исповедили о загребачкој надбискупској гимназији шен ректор језуита Јамбрековић и професор Жанко, маја 1941. Жале они за много тога што се више никад неће да врати, ма да италијанска клерикална штампа и ватикански радио ударају у сва звона, да је Црква прогоњена, иако се зна, да никоме у Југославији није забрањено да се моли коликогод жели или носи побожности у себи, у цркви или изван ње. Жале они и за својим Велередовима, које им је подарио Поглавник о трећој годишњици Н. Д. X., одликујући их за услуге и помоћи, као и за праве и „искрене усташке сарадње" или, као на пример надбискупа Степинца „што је као надбискуп раскринкавао у земљи и изван земље одметнике с подручја Н . Д. X. A та су раскринкавања несумњиво завила у црно многу партизанску мајку или сетру. A они су та одликовања примили с највећом радошћу. Јер, тако одговара усташком великодостојнику, који предаје 28 априла 1944 тај орден, бискуп Акшамовић: „Међу родољубима изволио је Поглавник одликовати све од реда бискупе Католичке Цркве. Ја господо ову чињеницу наглашз.вам у сврху, да изразим своју радост штр Поглавар, државнога Врховиичтва нрше НДХ у представ Лицима Каголичке Цркве в& ди СВОЈЕ ПОМАГАЧЕ. Зато »t лим искористит «">• овај свеч&р час, те Поглавнику х у својој cufcp* ности и у пуној оданости, изразити своју препонизну захвалу за високо одликовање". Треба ли овај најнедостојнији став смерности, оданости и препонизне захвалности коментара? Зар није он сличан ономе жупника Павунића у Копривници који је клекнуо пред Поглавником као да је пред папом или божанством у цркви, и пољубио му РУКУ. руку огрезлу у крви? Од ове препонизне захвале ieднога од помагача, како то бискуп каже за све бискупе у Н. Д. X., до исповести злочинца фратра Главаша, на суђењу у Сплиту, има један непрекинути идеолошки ланац, има духовна веза, у којој је од речи до крвавог дела био само један корак. A зар само ови случајеви то каг зују или би требало указати и на оне језиве примере које је споменуо др Кидрич у одговору на Пастирско Писмо? Нема сумње да се католици Југославије морају да запитају куда их то води Католичка Црква коју претстављају ти помагачи Анта Павелића? Зар и опет у рај усташког терора и усташкоклерикалне Божје Хрватске и Рожманове Словеније? Зар и опет крвавом разрачунавању браће за туђе интересе? Буде ли епископат остао упоран у том милитантном ставу биће сам одговоран, ако једном хрватски, a можда и словеначки народ послушају савете владике Штросмајера са Ватиканског Концила или Стјепана Радића са скупштине у Крашићу 1924. Тада ће и за епископат као и за Југославију бити решен проблем који је епископат тако осионо ставио на дневни ред ап п ила 1941 као и септембра 1945. A онда ће и на наше питање бити дат тражени одговор.

Др Виктор НОВАК

НАШИМ ПРИЈАТЕЉИМА

Молимо све наше пријатеље да нас известе желе ли и колико примерака 1 броја „Републике" да им пошаљемо ради растурања. Број дин. 2. Адреса: Поштански фах 378. Чековни рачун бр. 63360. Уредништво

4

РЕПУБЛИКА

6 новембра 1945