Arhiv UNS — Selo

и особите тежње да се могу репштђ правилно , још су скопчана п са огромним издатцима, који се морају, као што ћемо мадо час видети, црпети пз општег државног извора. Саме материјалне жртве дакле толике су, да се несме лаке руке и без свестране оцене приступнтп решавању тако замашних питања. Осим тога уједињавање зем.ве није посао од годину, две или три, већ обухвата впше десетина година. Да се за тако огроман и дуг посао може унапред предвидети све и применити, потребно је што више руку и што више памети. С тога у свима овим питањима треба да је добро дошло свачији савет и свачије мишљење, с тога је «вапијући» грех, који се школованнм иољопривредницима никад не може опростити, ако н даље сстану ладни спрам овога и осталих питања. Ма да је моја намера да овим чланком у главноме свратим само пажњу наших пољопривредника на важност овога питања, и на неопходност што живљег њиховог старања на свима битним питањима, од којих зависи стварни напредак наше пољске привреде, ипак сам се ради целине морао дотаћи и неких полазних тачака , које треба подробније да објасним пре, него што завршим данашње разматрање. Тако пре свега ваља бити на чисто с питањем: како треба да се изврши уједињавање земље и о чијем трошку ? Ја сам на ово питање донекле одговорио напред, приликом напомене како су те тачке решене у садашњем закону, у коме се налазе уредбе о уједнњавању земље. Видели смо да је у томе закону остављено извршење овога пптања правилној увиђавности и приватној кеси. То је, као што сам већ нагласио, не само погрешно већ и апсолутно немогуће. Да оставимо на страну материјална срества, која су потребна за овај посао и која су толика да их појединци нису у стању подмирити, па да се обазремо на остале потребности; тако на првом месту ,ко је иоле познат само са огромношћу и комнлицираношћу техничких радова (премеравање, ситујирање и класиФикација земље), тај се ни за тренутак неће колебати, да нема те снаге ни вештиие, са којом би се могли поједини пољопривредници убедити и приволети да добровољно, заједнички и једновремено предузму уједињавање своје земље. Ко познаје иаш пољопривредни свет и његову одлучну привезаност за све што се његово назвало, тај he.ce потпуно сагласити са мном, да ту не може бити ни помена о каквом успеху. Но баш кад би се и та немогућност претпоставила, да је немогућа, опет се она разбија о тврду стену новчане немогућности. Ако се ни код једног штгања, а оио се за цело код овог може утврдо рећи, да се оно и приватном иницијативом , приватним средствима и слободном вољом појединац никад не може решити.

ТЕЖАК СВЕСКА V. СТРАНА 24 5

188 6 година xvn