Arhiv UNS — Selo

Од колике је важности пак по напредак по.вске привреде да се ово пптање реши, и колика је опасност по нашу производњу у опште ако се оно што пре не реши, држим да сам дово.кно објаснпо у почетку овога чланка. Тамо смо видели да ће одлагање овога и осталих битних питања свести нашу производњу на нулу. п тиме ће се иоместп цео наш друштвени и државни живот, коме је са дана у дан потребно све више и више животне снаге, колико ради напредовања, толико и ради самог одржања у данашњој тешкој борби за опстанак. Према томе, са онпм истим правом с којим држава штити и унапређује своје интересе, кад сматра за своју дужност да треба да води сталну бригу о оним питањима , којима се олакшава, иромет готовпх производа, као што су добри друмови, же.везнице, пловне рске, поште, телеграФи и т. д., с тим истим па још са много већим правом држава у првом реду осигурава своје интересе , кад ставња себи у дужност и кад стално ради решавању питања, којима се кеопходно иодиже сама ироизводња. Нигде вањда корпст по саму државу п по благостање државњана у опште није очигледнија и већа, но uito онде, где се припомогне, да се са извесног простора земње, са ког ie добијано н. пр. 100 кгр. жита , добије 150 пли 200 кгр. Ова је корист у толико знатнија, кад се зна да се иначе т. ј. кад се на решавању ових питања ништа не ради, већ се оставп да иде како иде, да се у том случају са тога истог простора земње не може добити у току извеснога броја дањих годпна ни оних првашњих 100 кгр. већ све мање и мање. Пз овога се може јасно впдети, да Је дужност државе да узме иницијативу и да нађе средства за решење овога питања са којима се непосредно подиже земњорадничка производња. Да је овако схватање овога питања правплно, и да је то једини пут, којим се ово питање може решпти, ја ћу поред досадашњпх разлога свратити пажњу читалаца и на саму практику, по којој је оно решавано и решено у другим напрсдним земњама. Почев од Француске и Белгије, па до Прајске, Саксонске, Баварске , Виртенбешке, Баденске, Хесенске и других држава, где Је уједињавање земње предузимато, нема нп једног случаја, да је извршење овог питања остав.кено сопственицима земања , већ је свуда држава то сматрала за свој посао, па га је и сама вршила. Тако дакле стоји с овом тачком. Друга једна полазна тачка у овом питању, која стоји у непосредиој вези с овом горњом , и на коју нам вања овде такође дати одговора, то је : кад треба предузети уједињавање земње? Да ли само ‘онда кад се с тим сагласе сопственици земања, сви или извесан броЈ

ТЕЖАК СВЕСКА V. СТРАНА 24 6

188 6 ГОДПНА XTU