Arhiv UNS — Selo

њпхов, или у овом погледу треба да нграју пресудну улогу добро сваћени државни интереси, па да се предузме уједињавање чим држава буде спремна да може томе послу приступитп ? Код овог питања впдимо да су изодавна постојала различита мишљења, и како ]'е у којој држави које мишљење преовлађивало, онако је и узакоњавано. Тако код већине држава видимо у раније време да је потребно било, да већина сопственика изјави, да пристаје да своју земљу уједини, па је то било обвезно и за мањину. Држава се у овом периоду времена старала да јавним обавештавањем преко путничких учитеља и на јавним пољопривредним скуповима убеди пољопривреднике о користи од уЈедињених имаовина, и да их приволе да своју земљу уједине. То се чинило поглавито из узрока, што се с једне стране морао да води рачун о сувременом праву сваког поЈединца над сво Јом сопственошћу , с коЈом Је везано неограничено право располагања, а с друге стране, шго се прн уједињавању земље свако Јако тражи и нека тренутна већа или мања жртва од свакога поЈедица. Но доцниЈе, кад се приметило, да се овим путем ништа не може учинити за уЈедињење земље, мењани су и закони у том смислу, да Је довољно да у извесном атару изЈави ‘Ј 3 а у поЈединим државама као н. пр. у ПрускоЈ и ‘| сопственика да приотаЈе да своЈу земљу уједини, па Је то било обавезно и за све остале. У новиЈе време пак избило Је на површину мишљење да уЈедињавање земље треба сматрати као Једну општу државну меру, о коЈом се унапређуЈе и осигурава производња, те према томе да држава треба да приступи примени те мере кад год буде могла, без призрења на изЈаве или пристанак самих сопственика. Главни узрок, коЈи Је навео нанредниЈе пољопривреднике на ову, до некле драстичну мисао, Јесте таЈ, што Је више од 100 година од како се у поЈединим државама приступило уЈедињавању земље, па се у многим од њих ни до данас ниЈе могло извести потпуно ни онде, где нису ста Јале на путу теренске или друге коЈе несавладљиве природне препоне. Овако мшнљење ма колико да изгледа опоро, оно не само да се не коси са интересима самих сопственика, већ на против битно их осигурава и помаже , даЈући у исто време снаге и за полет целокупне производње и за снажење државних извора; с тога налазим да је то наЈрациоиалниЈи пут за брзо решење овог питања. У исто време где год су интереси државни и приватии тако сагласни, као што су у овом питању, ту не само да ниЈе грех, ако се држава умеша, већ Је дужиост њена да ни Једаи тренутак не пропусти, но да енергичио приступи делу.

ТЕЖАК СВЕСКА V. СТРАНА 24 7

1 886 годпна :svn