Arhiv UNS — Selo

утицања, међусобне зависности, чак која није испреплетана са осталим појавама. И зато се намеће посматрачу да сваку ту појаву посматра у њеној вези са друштвом и осталим појавама. Ни једна појава, ни једна творевина друштва, није нешто некретно, непроменљиво, као што није ни само друштво. Све се ту налази у једном сталном напону развитка, мењања, И то је друга дужност посматрача; да друштвене појаве посматра не у неком пресеку већ у њеним развојним (дикамичким) историским линијама, тежећи нарочито да се уочи она развојна мења, отклања или одводи општем развитку. Доводећи тако стално у везу, делимично са општим, део са целином, ми успевамо да створимо темељну подлогу за једак јасан и одређен суд о седу, правцима који постоје у његовом развитку. Тек тада можемо дати суд о укупном селу, о пољопривреди. Насупрот онима који сматрају село као нешто потпуно посебно, са неким особинама које га истављају насупрот свему осталом, насупрот граду у првом реду, ми посматрамо село другојаче. За нас је и село једна друштвена творевина постала у времену, и то једна историска, дакле у току развоја мењива творевниа. Тиме хоће да се каже, да се у току историје друштва и село, као све остале друштвене творевине мења и у својој садржини и свом облику. Оне исте развојне (динамичке) снаге које утичу на развитак осталих друштвевих творевииа утичу и на развитак села, које исто тако мења, у току историје, и своју форму као и садржину. Мењају се, у току историског развитка, и само село као и сви односи у њему. Промене су не само у органивацији, уређењу села, његовој материјалној култури, већ и у целокупној култури. Природно дате промене на селу,које је увек било под утицај ем са стране, не теку онако брзо као у граду. Сама производња на селу није никад у историји имала онолику развојну снагу, какву су имале производне снаге у граду. Због тога свега је и снага остатака прошлости, обичаја, навика, много јача, па дакле значи и развитак села спорији, лаганији, То не значи да онога развитка нема, да се те промене не врше и на селу. Први револуционарни преображај на селу изазвало је тржиште. Затим је техника то јачала. А продирање капитализма на село, све више увлачи село, у његовој потпуности, у само друштво. И кроз целу своју економију, и кроз своју политичку

управу и кроз своје организације, укратко цео свој друштвени живот, село је данас врло активан део друштва, његов готово органски део. А последњи технички преображаји у пољопривреди, мењају из основа целокупно село, целокупну пољопривреду. Пољопривреда постаје не више сићушна, разбацана производња са огромним разликама и у погледу количине и каквоће, са огромним траћењем вредности и на непродуктивне циљеве, већ једна, готово, индустријализована производња. Тако је дакле задатак овога часописа, да посматра живот села, изналази све промене које се у њему збивају, проучи ону развојну снагу која се кроз те промене провлачи. Задатак необично важан, али и необично тежак и због своје опсежности, и због тешкоћа прикупљања свега претходног материјала, неопходног за планско и потпуно проучавање села. За остварење тога важног задатка потребан је велик број посленика, доста сарадника. Све данас постаје дело заједнице, групе, колективитета. Потребан је напор, озбиљан и плански, по једном систему, већег броја људи, па да се успе да се једно питање данас озбиљно проучи. Данас, кад је цео живот друштва тако усложен, живот села заједно са целим стројем друштвеним села толико раслојен (диференциран) то је прва заповест сваког систематског рада на проучавању села: изградити потребан људски апарат за посматрање и проучавање. И ми сматрамо, као једну од првих дужности овога часописа, створити један спреман апарат и са села и ван села, који ће, по нарочитим упутствима, паметно и озбиљно посматрати село и живот у њему. Мн рачунамо на сарадњу свих, са села и ван њега, који се баве или хоће да се баве питањима села, у првом раду који у та посмаграња хоће и способни су да унесу сву потребну беспристрасност, сву љубав према истини, који су у стању да се загњуре у питања и изнесу на видело дана, чињенице, сада претрпане слојевима прашине од предрасуда, обичаја, традиција и свих оних других надстројних чињеница, којих је нарочито село препуно. Није ли важно стварно упознати своју рођену средину. Има ли бољег вршења своје дужности, кего ли помоћи да се сазна права истина, и сазнање о њој учини општим! На дело сви работници! То од нас захтева садашњост да би је боље упознали ! То је дужност према будућности, да би је изградили лепшом и чвршћом!

„ЖИВОТ СЕЛА“ Бр. 1