Arhiv UNS — Selo

Идeологиjа нашег нацијевског аграрца

Бивши секретар земљорадничке странке, за време Јевтић Поповићевих у среским канцеларијама вршених избора „изабрани" посланик, сада активни члан Јевтићеве Поф партије, г. Д-р Урош Стајић објавио је један уломак своје нештампаке књиге „идеологија аграризмаС Ову своју студију објављује Стајић у интелектуалистичком часопису земљорадничке странке „Прегледу" (Сарајево). У овом штампаном одељку г. Стајић хоће да одреди место „сељаштву“ како он то каже. Али ма да немачки ђак, r. Стајић није приметио у оригиналу на немачком, да се овде говори о једној одређеној врсти становника села, о „Bauer“, која реч у српском језику нема премца, и по садржини би била равна средњем сељаку, средњаку, како то Руси кажу. Кажемо оригиналу на немачком, јер цео напис г. Стајића није ништа друго до посрбљавање неких хитлеровских написа о селу и сељацима. Хитлеровци су предузели покушај да створе неко своје гледање на сељаштво. Наш земљораднички нацијевац сматрао је за дужност, да, без ичега даљег, изложи нама, под плаштом неке аграрне идеологије, гле дање хитлероваца на сељака. Ипак је то неки капредак од Пофовца Јевтићевог до нацијевца. Покрај неоргиналности написа, који по теми претпоставља човека знатно више културе, знатно виших умних квалитета, ми ћемо се, ипак, зауставити мало на овој књизи, да на њој покажемо нетачност нацијевског учења. Основа целокупном нацијевском учењу о селу налази се у доказивању да је сељаштво и кроз историју и данас једна посебна друштвена група. Како то Стајић преводи: оно је тако објективно третирано, тако се субјективно осећало кроз целу историју. Г. Стајић даје и један доказ за то (и то му је једина оригинална мисао овде) што се сељаштво почело груписати као самостална полнтичка група, и као примере наводи да су сељаци узели у своје руке и данас још држе „државну власт у рукама": у Шведској, Финској, Данској, Че. хословачкој. У ствари, у Шведској је влада социјалдемократска, у Финској полуфашистичка националистичка, у Данској социјалистичка а у Чехословачкој једна коалирана влада између крупне сеоске и градске буржоазије. Али оставимо на страну ове нетачности. За-

држимо ce само на теоријском посматрању и теоријским ставовима. Нацијевац, г. Стајић се прјтз : зашто се сељаштво, упркос просторној развејаности, малој друштвеној активности, ниској духовној културности издваја ипак као група. Истина по њему сељаштво не постоји „у савременим правним државама" као сталешка група, али се свугде „одржало* као „социјално економска група“. Сељаштво се разликује од „умног и физичког" пролетаријата јер ради у властитом предузећу. Привреднкм радом његовим не управљају туђа воља и разум, већ он сам. „Сељаштво је самостално и независно, како у организацији своје привреде тако и у њеном свакидањем управљању". Али одмах затим, као да каже нешто споредног значаја, промрмљаће : „Наравно, општи економски закони, који регулишу привреднн живот, одређују границе кретања и развитка и сељачке привреде, али начин рада и управљања у rpaницама њеним припада искључиво сељаку“. Дакле сељаштво је „самостално“, „независно", његов привредни рад је управљан његовом личном вољом, и разумом, само му оквир, правац кретања и развитка опредељују „општи економски закони.“ Па у чему се онда изражава та самосталност та независност кад видимо, и по признању нашег Пофовца. да је он у својој привреди условљен општим економским законима, дакле законима који регулишу привредне процесе у друштву, у коме је сељаштво само један исечак. Такво закучивање које г. Стајић чини, називали су наши ранији логичари „рогати силогизам". У даљем излагању хоће наш аграрни хитлеровац да одреди друштвени положај сељаштва. „Он му је ближи групи предузимача него ли групи „пролетаријата свих облика“. Али, сваки је сељак и власник и радник* у истој личности, те се он удаљава од групе предузимача (изузев занатлија) и приближује „класи физичких и умних најамних радника". И кад нам још пружи дефиницију сељаштва као социјално економску групу, која се „искључиво или претежно баве сеоском привредом која у тој привреди има своја властита предузећа, у којима ради искључиво или претежно, властитом радном снагом власника и његових чланова породице" и која живећи на земљи и радећи земљу црпе свој главни приход, у потпуности или претежно из се-

4

,>KHBot сеЛа“ бр. i