Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

жајетешко створитп луку великог капацитега. Лука се даде са цоста скупим радовима још дотерати. али прп најбољем искорншћењу простор за слагалпшта једва може да достигне величину од око 40.000 м", данас свега око 18.0000 м 2 ,. а дужпна обале за понирање (гажење) преко 10 м . дубине, око 400 м и за 4—lo дубине (гажења) око 1.800 м. Пбзнато је да су босанскн привредниди у новије време тражили да се. У станици Ускопљу (16 км од Гружа) створж једио резервно слагалиште за дрво ради оокуднце ггростора у Гружу. али то би била једна и сувпше палиативна и скупа мера. За босанску привреду Груж има још једну ману. Он лежи по страни од главне комникационе артерије. Груж he добитп своје природно гравитационо подручје тек када се изгради пруга Устипрача —Фоча —Гацко —Требиње, јер he том иругом цео териториј са пругама уског колосека у Србији добити najкраћи излаз на море. Да се објасни колико је Груж по странп довољно је истаћи да од Габеле доГружа нма 106 грађевних а 119 тарифских км, док је од Габеле до Метковића само 4 км и грађеВна и тарпфска, а до Александрова би бнло 25 км. (и грађевних и тарифских). Разлика у изгубљеннм висинама које се имају свладати износн у правцу према мору 429.16 м на штету Гружа, а у правцу од мора 423.86 м. Према томе ако се успореди превоз према Гружу и Метковићу, то се за транспорт l бруто тоне према Гружу утроши 429Л 60 мкг механичког рада внше него према Метковићу, а у смеру од мора 423.860 мкг више °Д Гружа него од Метковића. Изражено у новцј г to је превоз једне нето тоне од Габеле до Гружа скупљи за 14 Дин. него од Габеле до Метковића, рачунаjjhn само трошкове вуче. Ако се томе још дода губитак на слабијем искоришћењу вагона услед дуже цпркулације сваког вагона. онда претпостављајући исту тарифу за Метковић п Груж, укупна разлика за превоз једне нето тоне износи 59 Дин. у корист Метковића. Прилике према Зеленици још су горе, јер је тамо поред недостатне луке пут за 14б" км дужи пего до Мтковића, а изгубљена висина нзноси 573.96 м или изгубљени механички рад нри превозу једне бруто тоне 573.960 мкг. Да поред овакових односа Метковић није могао да туче Груж, разлог је у томе што Метковић није морска лука него речна и нема основних услова да се развије у луку вишега реда, Данас је ситуација таква, да у Метковић не могу да уђу већи бродови но са гажењем до 4 м. дубине при средњој води ради плитка корита Неретвина, и са капацитетом утовара до 800 тона, а и слагалишта су незнатна-. око 10.000 м 2 . Метковићу се неда много помоћи, jejj када би се корито Неретвино очистило и на дубину од 6 м. што представља један доста скуп рад,' ппак у Метковић не могу да улазе бродови већи од 2.000 тона, а то већ не даје Метковићу услове за светску трговину. Данас преко Метковића експортира дрво у главном само Фелтрннели (Ојетлина), који има своју лађу нарочито грађену за транспт од Метковпћа До Италије, где има своја трговачка стоваришта за дрво. Иначе дрво у главном иде иреко Гружа, Груж већ сада има једно парче обале (око 100 м дужине)

на ком може да прнстане брод са гажењем до 8 м. и који може да утовари 700 вагона дрвета, од приипке трећину делокуппе количине која лежи на целом слагалишту. - А сада да пређемо на саму луку Плопа САлександрово)._ Лука Плоча и њезин капацитете изграђивања, Лука лежп од прилике 4 км ваздушне удаљености од ушћа Неретвина на север. У луку се" улази једнпм каналом дугим око 1.200 м. и са дубинама од 4.8 до 10 м. Улаз у тај канал налази се 3 км од ушћа Неретвина на северо-запад. Лука је каналом тако лепо затворена, да у луци апсолушо не.може бити великпх таласа. Кад смо питали за мишлење лучког капетана у Метковићу о луци Плоче, исти је, уз највећу похвалу о луци са паутичког гледишта, згодно се изразио да је лука као шкатуља (кутија) n навео за пример да бродови за невремена беже каналом у луку и ту се склањају. Базен луке са природним дубинама преко 10 метара нзноси 495.000 м 2 , од прплике три пута толико као Грушки. Геометријска форма луке је не обично повољна. Одмах по улазу са отвореног мора каналом, стиже се у најшири део лучког базена. Диаметар круга, који би се дао сместити у тај централни део базена .са дубпнама преко 10 метара износи 525 м., код Гружа само 180, у Хамбургу 500 м. Ова нам чиљеница даје мерило о повољности односа за маневрпсање бродова у једној и другој луци. Око овог централног дела луке даде се пзградити око 1.300 м. обале за дубине од 10 м. Из централног дела луке шнре се четнри рукава, три морска и један речни. садање ушће Старе Реке. Тај речни рукав могао би се незнатном регулацијом известн на море јужно од улаза у канал који води у луку. Чнтава дужпна обале почев од улаза у лучки канал износила бп према генералном плану за изграђење луке око 8.250 м дужине. Од тога према овоме плану. било би изграђено обале за пристајање бродова свега око 6.600 м дужине и то половица за дубине од 10 м. а друга половнца за дубине од 4, 6 и 8 (м. готово у подједнакшг деловпма. Укупна површина за слагалишта н колосеке, која би се добила по овоме плану. нзносила би око 1 милпон м", п то око 530.000 ,\Г насипањем у воду и око 470.000 м = са постојећпм равнпм теренима п засецањем у околна брда. Укупна кубатура потребна за сва насипања по овоме плану износила бп око 4, 5-5,000.000 м 3 . Рекос.мо оволико у главним потезима да бп се добпла слика каква се лука даде изграднти. Наравски да је'то план који би се изграђнвао деценијама према развијању наших потреба. Видпмо да бп смо овде могли да створпмо луку светског капацптета и то уз врло повољне односе у сваком логледу. Трст, највећа лука бивше Аустро-Угарске, нма ■ дужину изграђене обале око 4.000 м. Рпјека око 3.500 м., а Хамбург највећа лука на Европском контпненту, 23.000 м. изграђене обале и базен од 3,000.000 ж. Плоча по свом положају могла бп да постане једна од главних лука у држави, јер је гравптационо подручје ове луке, односно ушћа Неретве, врло велшсо. Ваздушип профил линпје повЈшен из најбогатијих п најпродуктнвнпјпх нашпх крајева па до луке врло је повољан. Он у главном иде долинама нашпх највећих река и прелазн нашу главну ди-

10