Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

нарску вододелницу на најннжем месту (Иван Планнна) на котп 759 м. Од свих река Јадранског Базена, Неретва је најповољнија за извођење једие важне комуникационе артерије на море, јер она најјаче засеца у дпнарскп масив. Грађевни односи у луци, Што се тичс грађевнпх односа у самој луци и они су повољни. Дубине уз обалу нису превелике, а и терен од обале не пеље се стрмо. Дубине од 10 м удаљене су од од садаљпх обала просечно око 70 м. Прилике за фундирање обалних зидова, колико се без већег сондпрања даде закључнти. неће бити неповољне. Материјал потребан за насипање лежи згодно распоређен око целе луке, тако да би се насипање свуда вршнло гстово на лицу места без већих транспората. Камен за зидање лежи такођер у самој луди. а већим делом добиће се иа материјала који he се откопавати ради планнрања и насипања. Мелиорациони радови на Неретванској делти и опште санитарне прилике. Противнипи изграђивања луке Плоче наводе неке ствари на које је потребно да се осврнемо. ■Кажу да Неретва засипље канал којим се улази у луку. Међутим стварност показује другу слику. Резултанта седиментације на ушћу Неретвину уперена је према југо-западу, те се јужна страна Неретванске делте више засипље него северна. Треба погледати на карти смер Неретвиног тока при излжву у море и положај улазног канала у луку, па да се види потиуна безопасност од овог засипања. У осталом мораће се једном приступити пољопривредноЈ мелжорацији Неретванске делте. која је велика око 80 км 2 рачунајући само од Опузена на ниже, и главни услов за повољно извођење ове мелиорације биће да се спречи бескорисна седиментација у морске дубине, неш да се ти седнменти таложе по мочварној површини делте. Сама лука је по страни од ове мочварне површине и изградња луке не би ни најмање сметала каснијим радовима на мелнорацији делте. Наволи се и засипање од стране Отаре Реке. Међутим овде. се мерењем извршеним у 1922. год. констатовало. да није било знатних промена према дубинама уцртаним на карти из 1905,-год., Осим тога. како смо напред рекли, ; Огара Река биће са врло мало трошка регулисана и неће се салевати у луку као данас, него у отворено море и то кроз.зид који сада ограничава према мору десну страну делте, тако да ће се овим поспешити подизање и исушиваље терена колмацијом. Тако би се убрзало санирање терена између луке и Неретве. Та је страна и иначе мање мочварна него лева Опузенска. Кад се хоће да окруни приговоре луци Плоча, онда се обпчно дода »у сред највеће маларије«. То кажу чак и они који хоће вештачку луку испод 0пузена. Међутим ко хоће да констатује стварна факта, тај мора да призна, да је Плоча за утицај анофелеса најскровитији кут на низини деле Неретве од Метковића до ушћа. Лука ,је сасвим у угду делте,, са г гри стране окружена кршем, а са четврте морем и низшгом али без онакових бара какових има на левој обали Неретве испод Нпузена. Па н Метковић сам са околицом има према статистичким подацима, у колико се може на њих ослонити, више случајева

маларије него околица луке, Рогатин и Бачине. Мелиорационим радовима на Доњој Неретви, који морају једном доћи на ред, сузбиће се и утицај маларије. У осталом ми имадемо насеља са десетинама хиљада итановника, која пате од маларије, а овде, како је замишљено развијање луке, насеље ће ночети са стотинама становништва, па ће се тек са десетинама година развијати у хиљаде. Могућност вештачке луке на ушћу Неретве. Још једно питање мора се расветлити. Кад год дође лука Плоча. у какву озбиљшгју комбинацију, , онда иротивннци пројекта Плоче излазе са једним чудноватим предлогом, за грађење вештачке луке ча упгћу Неретве. Једну чињеницу не могу да побију, а то је да је долпном Неретве најлакше и најјефтинији приступ мору, па кала се тај факат неда ни пред широм и неупућеном јавности побијати, онда да се вредност тога факта ослаби, некоме је потребно да у питању луке da разним и неодређеним предлозима ствар отеже. 'Овакоме је јасно, да поред природне лутсе, онаке каква је Плоча како смо је напред описали, и како ће се сваком објективном посматрачу указати када је на лицу места погледа, правитн вештачку луку yi)s а vdis од ње. иде далеко од логике и паметж. За што одрицати се онога што нам природа цудМ и што če тако лепо и смишљено даде комбиноваги са радом људскпм. Зашто, изражено у новцу, одбацивати половпну своте и више, која нам је потребна за један посао, а коју нам природа бесплатно нуди Да бар апроксимативно даднемо цифру, ко.ја би била потребна за израду вештачке луке по дну 0пузена у опсегу какав се за прво време замишља у Плочи. а како ћемо то мало додније изнети; У луку би ое улазило једним каналом дуги.м 4 —6 кМ., према томе где би се испод Опузена изабрало место за вештачку луку. Канал би имао у кориту ширину од 60 м., горе 100 м и дубину од 10 м. Узевши најобичнију форму за луку у облику впљушке добили бисмо следеће радове. Укупно откопавање, за канал и за луку износило би око 5,000.000 м 3 . РаЧунајућн м 3 по 15 динара то би само овај посао коштао око 75,000.000 динара, готово толико колико сви радови. скуна са грађењем железгоше у луци Плоча. 'Колико је природннје и са више добрих страна решење са Плочом’ Један други предлог да би се на садање корзто Неретве изградила уметна лука, величине премапотреби, отпада сасвим. јер ту не би могли улазити већи бродови. Коштање изградње луке Александршо, у опсегу hoim захтева шумска и рударска индустрија, и коштање пруге MeTKOBHti —Плоча. Вратнћемо се ггоново луци Проча и размотрити шта би стајала израда луке само у оном опсегу како би то захтевали интереси босанске шу.мске и рударске привреде. Рачунаћемо; са годншњим извозом од око 25': хи.љада вагона дрвета п 15.000 вагона угљена и руда. Од геиералног пројекта дошао би у обзир онал део, који је одређен за дрво, угљен и руде, и то не све.

11