Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

Конференција месног и среског одбора Ј.Р.З. у Битољу одржане 14 јуна о. год.

На дан 14 пр. месеца одржана је врло успела коференција месног и среспог одбора Ј.Р.З. у Битољу. На овој конференцији били си присутни преставници свих месних одбора и пододбора са великим бројем других партиских пријатеља. Претседник г. Косовић опширно је говорио о раду Владе г. Др М. Стојадиновића. Изнео њене успехе у унутрашњој политици, слободу коју је тај режим донео народу, о успесима у привредном раду, раду на културном и економском подизању земље, раду на сузбијање економске кризе у народу, нарочито истакао је колико је влада г. Др Стојадиновића енергично предузела све потребне мере, да земљу војнички припреми за евентуалне догађаје. У вези са унутрашњом политиком, говорио је опширно о успесима у спољној политици. Истакао нарочито да је г.Др Стојадиновић чувајући старо пријатељ ство, успео да стекне нова важна пријатељства са Италијом и Немачком, истичући нарочито значај тога пријатељства у економском погледу. Говорио је затим о свом раду у народној скупштини, истичући нарочито рад да се помогне Битољу и околини; Регулисање Црне реке, грађење железнице Битољ Охрид и друге потребе. Говорник је пажљиво саслушан. Цео рад му је одобрењ Конференција је једногласно и одушевљено одобрила успешан рад Владе г. Др Стојадиновић, како у спољној тако и унутрашњој политици. Затим г. Косовић саопштио присутнима да је Бановински одбор Ј.Р.З. у Скопљу, одбацио самозвани одбор за реорганизацију странке у Битољу изабрат на конфеоеицији 15 маја ов „ год. г 'сазвате од стране г. Чакаревића и других. Замолио је присутних да ову одлуку Бановинског одбора саопшге члановима странке и да им скрену пажњу да се не дају варати од људи којима је циљ цепање странке Ј.Р.З. По том је г. Косовић позвао присутне преставнике из села и града, да изнесу потребе свога краја, како би се зато затражила помоћ од Краљевске Владе. По овом питању развила се дискусија у којој су учесгвовали много говорници. У принципу је усвојен предлог секретара г. Фикћа, да се за све захтеве упути у Београд једна депутација од угледних преставника села и града, коју би предводио народни посланик г. Косовић. Решено је да се од Владе тражи ово: 1) Ла се из новога зајма ошвори одмах кредит за регулацију Црне реке за које је већ по тражењу народних посланика г. Косовића и Тасића одобрена сума од 20 милиона динара 2) Да се шражи да влада одпочне радна грађењу железнице Битољ— Охрид. Нагласиши Влади да је трасирање те пруге извршена још пре неколико година после ослобођења, и умолити Владу да се одобри потребан кредит из новог зајма. Конференција верује да ће влада г. Др СгиоЈадиновића примити ове захтеее као оправдане и потребне за унапређење Битоља, ово у толико пре, што се у Витољу полаже велика нада у г. Др Стојадиновић, који је приликом свога доласка у Битољу то свечано обећао. 3) Подизање јот једног магацина дувана за овд. дуванску станицу, јер се тса иошреба јако осећа да би сиротиња Битоља добила запослење. 4) Да се у Битољу подигне болница. Јер Је иознашо иг. Мин. Социј. политике и народног здравља и Банској Управи, да је данагања болница права срамота за град Бишољ. Град од 80.000 становника има болницу у којој посплоји само једна соба за специјално лечење, иначе ст болесници смештени су у две просто-

рије без икаквих хигијенских уелова, где умиру и где озбиљна нега болесника и лечење није могућа, м. да , срамота сшраи-. ЦУ једном показаши шу болницу. 5) Да се у Битољу отвори једна стручно занашска или учитељска школа. 6) Да се шражи од меродавних, да се Битољу врате установе које су раније биле у Битољу а премештене (ђј доцније у Скопље, који у велико напредује а Битољ од дан на дана опада, те правда захтева да се Битољу помогне, једна таква помоћ била би спасоноснр за Битољ а Окопље неби ни осетио

шај губитак. 7) Да држсша-.- иодишЂ иову зграду засЈОоу.ђеигик&у јер је даиашња зграда право ругло. 8) Да Влада одобри кредит од неколико милиона динара за довођење воде у поједииим селима и за грађење артерских буиара, јер питање воде за извесиа села поред Црие реке вапијућа је потреба у интересу здравља. При крају гоеорио је о сузбијању штетних појавапо иитересу страике проузроковаие у последње време од иеких надриполиШичара, и несумљивих пријагп. странке.

»Наш комунални проблем«

Као грађанин ове вароши и познавалац прилика и општег стања у вароши, о развијању или опадању ове варогаи, по ономе што лично знам и по сазнању од других, не могу а да не реагирам на самохвалисање данашњег претседника општине Г-на Робеа, који се баца блатом и потцењује све што је до сада ма ко за Битољ учинио, без обзира, да ли је то много више и боље но што је он и што ће многи други можда учинити, ма да он у ствари ништа није ни учинио нити је у могућности да учини, сем једино да се хвалише код оне шаке својих пријатеља, а остали необавештени народ обмањује и држи у заблуди. И ако су ово требали да учине бар неки од оних које он напава бивши функционери те исте општине, које он и највише напада, видим да се нико не појављује, у заштиту било лично својих, било општих интереса града Битоља; свакако из разлога што сматрају, да у опште са њиме не треба да полемишу и одговарају на тако неозбиЉна његова тврђења. Прво напомињем да Г-н Робе држи предавања у ствари ради хвалисања и исги- ; цања његовог рада, критикујући рад свих који су ма шта за Битољ урадили. Не објављује широј јавности дискусцју, бојећи се критике и протеста, те му та његова посела посећују само неколико личних пријатеља и оно службеника који морају доћи, али ћутати и одобравати све, да не би изгубили службу од које зависе. Витољски повремени лист «Нови Сјај» у своме броју 47 и 48 објавио је ових даиа један чланак под насловом «Наш кому-г иаШ : И'ро'ШеМ‘»; - Т'" Овај чланак обухватио Је скоро цео лист. И ако име писца није објављено, гг пак је јасно, да ако га није написао сам претседник г. Робе онда га је свакако написао неки његов шггамус инспирисан од њега. Овакако не уредник листа, Јер се на први поглед може констатовати, да Је шг сац велики демагог, пун смелости и безобзиран, када свесним грађанима ове вароши баца прашину у очи, обилази истинитост стања ствари сматраЈући их за наивне људе, који би требали да прогутаЈу незажвакану ову бајку. Али г. писац заборавља да има посла са веома бистрим и Оштроумним а у великоЈ мери интелегентним народом, што Је општа одлика свих нас ЈужносрбиЈанаца да и наЈпростиЈи човек тачно зна што се до данас па и данас урадило и ради на тим комунално-привредним проблемима ове вароши. Писац се страшно вара ако мисли да ће на овај начин популарисати данашњег претседника, Јер данас у Битољу чак и шегрти знаЈу од куда далази економско- привредна декадециЈа ове вароши. Оматрам за излишно говорити о прератном економско-привредном стању Битоља, када Је имао 70000 становника, као доминираЈући град на Југу у трговачком погледу, имајући све до Велеса Кичева, Водена и Драча Што Је било упућено на Витољ, већ говорижо о послератном Битољу са 30000 становника и са његовом суженом околином. Битољ сав разрушен и опустошен, што ниЈе случај скоро ни са Једним већим градом у ЈугославиЈи, одма после рата имао Је задатак, да се скоро изнова изграћује и обнови. И збиља он тада, када Је било благостање, сам без ичиЈег помоћи успео Је да за кратко време на своЈим рушевинама обнови раниЈи своЈ изглед и Још подигне неколико модерних зграда, те Је до 1926 год. потпуно реновиран. Његова комунална привредна политика текла Је нормално све до 1929 године, до укидања жупаниЈе, финансиЈске дирекциЈе, обласне скупштине и тд., а по том и наступ светске кризе коЈа Је погодила поред целе наше земље највише наш град, и од тада па све до сада он се налази у економскоЈ агониЈи, Када већ знажо од када почиње декаденциЈа, онда долази оно цриродно питање:

Шта је предузето у почетку појаве те декаденције па све до данас, те да се спречи неминовна пропаст ове вароши? Да није ништа предузето око тога питања, то је једна јавна и непобитна истина. Да се је могло и хтело што преузети још у почетку па и доцније, да се спречи ово нагло опадање и пропадање ове вароши и то је једна непобитна истина. И када је овако, поставља се питање: ко је за све ово крив? Ко је тај који је могао Битољу помоћи и спречити његово опадање, а то није хтео учинити? Искључује се свака претпоставка, да су за то криве тадање општинске управе, јер пре свега оне нису конпетенте и позване као нестручне да решавају овакве проблеме, и дрго што су онда имале пуне руке посла око регулисавања содијалних питања, појављених у вези са овим јаким економско-привредним потреоом, који је створио огроман број сиротиње и беспосличаре, бринући се за њихове најнужније потребе. Поред овога од тада датира и оно фамозно општинско персонално питање на коме су еве раније оиштинске управе падале а изгледа да и ова садања општинска управа од тога тешко болује и већ се налази у агонији, те није искључено да и она на овом истом питању скоро падне. По мом скромном мишљењу и по ономе што изводим из разних привредно-економских листова, поправљање економскопривредног стања једној вароши припада првенствено, а може се рећи и искључиво, трговачко-индустријским коморама и удружењима која су полузваничне установе, повлашћене и заштићене разним законима и уредбама. Према томе специјално за Битољ било је трговачо удружене дужно постарати се, да сазна од куда долази ово опадање и пропадање ове вароши и по том предузме све потребне мере да то зло спречи. У оваквим случајевима оно позива сва друга удружења а преко њих грађанство у јавне конференције и зборове, те да се сви посаветују и претресу то болно питање, а баш трговачко удружење као најјаче даје упуства за тредузимање потребних мера и преко меродавних фактора тражи отклањање онога зла које је највише допринело опадању вароши и истовремено тражи, да се издејствује хитна помоћ за поправку тога тегаког стања. . Баш то трговачко удружење било је позвано да преко својих јавних гласила а специјално по стручним листовима упозна јавност и опомене меродавне на пропаст свога града и тиме учини апел код владајућих режима за хитну заштиту и прмоћ, нарочито када је у питању Битољ, чији су историјат и заслуге познати и у најудаљенијем кутлу наше домовине. Ово је удружење имало да саставља депутације од честитих грађана свих сталежа и шаље их на меродавна места са претсавницима, —сенаторима и посланицима, који би носили резолуције донете на конференцијама и скупштинама, те да на тај начин издествују неопходну заштиту и помоћ, Да Је ово заиста дужност првенствено тртовачког удружења, то се може на први поглед видети у свима листовима трговачких и разних привредно - економских институција, где објављују читаве чланке о мерама које предузимају за економско-привредну одбрану п подизање њихових вароши. Напоменућу само један пример са градом Скопљем, чији се привредно економски напредак има приписати првенствено трговачко-индустријској комори, што је Скопље, које пре рата било далеко иза Битоља, толикО напредовало, да више не личи на оно старо Скопље. Шта је урадило наше трговачко удружење уопште за побољшање општег стања у овоме граду? У том удружењу пуних 10 година имали смо секретара и стручно образованог човека, који Је. по самом позиву у сваком удружењу душа истог, а код нас још и сручњак, па бар у колико Је мени познато

Стр. 2

Битаљски ТЛАСНЖ