Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

а сматрам да и целом Битољу, сав његов рад и стручност састајала се у томе да сваког месеца прима не мање него 2500. дин. на име награде за свој стручни рад. Његов сручни рад састојао се у обичном пискарању ради протоколације разне фирме и за личну награду. Ништа друго тај секретар није урадио ни за удружење ни за град у опште. Тај бивши секретар. није нико други но данашњи претседник општинске управе, који све раније поништава и крит и кује а у првом реду себе и удружење које је толико година водио. Сматрам да је скоро свима познато, да је он био извесно време секретар трговачке коморе у Скопљу, одакле је разрешен као неискусан, што му је највећакфалификација и какав се показао и у нашем удружењу. „Нови Сјај“ тога секретара као Др. неке високе комерциалне школе у иностранству које он до данас није нигде на делу показао, уздиже и кује га у евезде. Ја овде питам тога Г-на бившег секретара, да ми одговори јавно на следећа питања: ]) Шта је предузело његово удружење за спречавање одласка из Битоља нелолико државних установа? 2) Да ли је он баш као стручњак знао каквог је потрошног капацитета за Битољску чаршију и сељачке производе биле ове установе које су могле и требаЛо и данас бити у Битољу, да је имао ко о томе да поведе рачуна? 3) Да ли је он позвао трговце и остале привреднике ове вароши тада на какву конференцију и изнео важност овог губитла и тражио да се донесе каква резулу» ција, која би се споразумно са посланицима и сенаторима и једном депутацијом од неколико честитих грађана предала надлежнима и тражила заштиту интереса града Битоља 4) Да ли је он,односно удружење које је водио, учинио и шта, да се у замени за изгубљеном жупанијом, финансијском дирекцијом итд. у Битољ, доведу друге установе које би бар у неколико надокнадиле тај губитак? 5) Да ли је он нешто предузео онда, када су сва удружења из целе земље устала за решавање земљорадничких дугова и дугова ситних трговаца и занатлија? 6) Да ли је он упште као прво позван и по својој стручности дужан, ако је уопште има, испитао бољешљиво економско-привредно стање Битоља и предлагао и захтевао да га о томе помогну тадањи посланици и сенатори па да су га ови одбили? или је чекао да он постане посланик или претседник општине па да усрећи Битољ? 7) Да ли је он са својим удружењем што предузимао да Битољ не изгуби особље жељезничке ложионице са неколико фамилија које су се скоро иселиле за Велес, чиме је Битољ Опет доста изгубио? 8) Да ли је и шта предузео око унапређења туризма ове вароши, која је по свом положају, прошлости и знаменитостима међу првима у Југославији? Свима је познато да од свега овога ништа није учинио, а знају и виде како се он правда за сав тај свој нерад, да су му увек криви посланици и сенатори и тд. С&свим је разумљиво што се окомио на садање посланике, јер је он поодавно имао жарку жељу да их замени, и та амбиција је повећена када је дошо на садањи положај, али је мало неразумљиво, што њему нису ваљали ни ранији посланици, као г.г. Кумануди, пок. Ацко Трајковић, Никола Марковић, Алтипармаковић, Протић и тд. Да је дужност трговачког удружења, да се стара о привредно - економским проблемима овога града, потврдило је баш Битољско трговачко удружење, када је и Жко остало без стручног секретара, поНодом смањења возне тарифе на узаном колосеку Скопље —Охрид, врло добро схватило конкуренцију према тарифи нормалног колосека Скопље —Битољ и осетило се овим погођено, па одмах је сазвало конференцију, изабрало депутацију, који су сместа отишли у Београд и у пратњи свих садањих посланика и бивших сенатнра (које господин Робе назива гробарима) обишли све ресорне министре и тражили смањене возне тарифе. Што нису постигли позитиван резултат, није кривица г.г. посланика и сенатора, чему су најбољи сведоци чланови те депутације, јер Г-н Министар саобрвћаја стао на становиште, да се не може сравнити тарифа узаног колосека са нормалиим колосеком где се превози стоструко шше робе«

Овој депутацији био је на челу Г. Дафковић претседник трговачког удружења као и Г. Нале бив. претседник истог удружења са још неколико гросиста и извозника из Битоља, који су сви данас одани сарадници Г. Робеа, његови већници и протежери. Али шта бива? Ови депутанти, неуспевши да реализују ову трговачку манипулацију, која је директно тангирала неколико гросиста, међу којима г.г. Давковића и Нале, они су се побринули за себе и разишли по Министарствима, те ;ако један је тражио повластицу за увоз сувог грожђа и смокава, а други за извоз коње и мазги. Ево видите БитољПи како они знају да је трговачко удружење позвано старати се о оваквим питањима квда се тиче њихових личних интереса. Ти су људи који су заједно са Г. Робеом водили комунално привредну политику града Битоља, односно који је нису никада водили, в.ћ су се једни борили за политички престиж и тражили да још као недорасли постану посланици, а други за свој лични материјални интерес. Битољци, од оваквих данас зависи судбина нашег мученичког Битоља. За њих појединце декаденција и опадање вароши добро је дошла. Док је секретар г. Робе грицкао 2500 динара месечно и пискарао око протоколације трговачких фирми и вађења разних дозвола, зарађујући тако и других 2000 динара месечно, дотле претседници његови, а данашњи већници, водили су своју личну политику, богатили се и покуповали за багателне цене непокретна имања, а док ситни трговци затварали своје радње, ови отварали поред својих постојећих и друге велике радње друге бранже. Пишче „Сјаја*! привредну декаденцију не може да реши само изградња жељезничке пруге Битољ—Охрид нити концесија електро-индустрије и ако је мо жда и ово потреба другог реда. Јер треба знати да данашњи беспосличари у Битољу нису обични радници од пијука и ашова, већ бивши ситни трговци, занатлије, њи хови помоћници и калфе. Они су неспо собни да рвде пијуком и ашовом на израдњу железничке пруге. Још је срећа што су око две трећине таквих упослени у овд. дуванској станици, иначе да овога није, онда би тек имали праву слику о још већој беди у Битољу. Што се тиче примедбе писца о политич ком екпонирању општинских управа, ја смело тврдим, да ни једна општинска управа до да нас није се токико експонирала политички и паргивански као данашња. Данашњи претсед ник постављен је на тој политичкој бази. Он је уверавао извесне политичаре, како је вођ опозиције, и ако за време избора није гласао за опозицију а то се може врло лако видети у изборним списковима и да већина тих његових припада опозицији, зато што нема свог преставника у општини а првенствено на челу управе да буде способан човек на пр. Он. Ево на тај волшебан начин Г. Робе је успео да дође на претседничко место. Ја према овоме питам писца, ко је од досадањих преставника био толико политичко партизански експониран, као што ]е Г. Робе? Он је одмах по доласку на власт покушао да организује некакву омладину, и прва му је дужиост била, да отпусти преко 140 ваљаних, квалификованих и фамилијарних службеаика, да би поставио своје људе са којима 6и постигао циљ око организовање омладиве. Али се грдно преварио. Покушај му је био још у почетку бесплодан, јер сем општинских службеника нико му други није пришао, Када се пак појавило питање конкордата и прокеле разне верзије о слабљењу владајућег режима, он је одмах почео да кокетира са водећим опозиционарима: Овоме је дајбољи доказ, што он као преставник странке којој кобзјаги припада (Ј.Р.З.) до пре кратког времена, није носио ни значку те странке, већ се у опште држао резервисано што народ вели: „Помози бог на све стране". Тај партизански фантом, када је осетио да нема никога уза се преврвуо је лист па пошао је у села да тамо бере мед. Имајући на распо ложењу општински аутомобил и бесплатан бензин је ваљда свако село у циљу агитације, али ие за странку већ за самог себе Питам писца сматра ли овакав рад за добар и користан и у општем интересу вароши или је овакав рад ве само за критику већ и за осуду? Да е*д« IНДНМО шт* 1« омј Г-н ур*дно

на комуаално - привредној политици ове вароши за 18 месеци од како је на управи општине. Опште је познато, сем што је подигао један модеран енглески клозет у још необрађеном парку и за искључиву употребу радника тога парка и три бетонске капије које је подигао у овом такође парку * неограђеном и необрађеном, где је поставио и неколико клупа, које је писац оног летка није видео услед корова, које је једино за сада краси овај парк, под милим богом нишга друго није учинио. Чуди ме да је имао куражи и да покуша да необавештеним грађанима објашњава и себи приписује успехе бившег претседника г, Драгића Пауновића. Покушао је да себи припише заслугу за милион и шестотина хиљада динара, које је г. Пауновић издејствовао од дожаве и то; 1.200.000 динара за коцкасту калдрму од царинарнице до Охридске улице и 400.000 дин. за водовод. Док је бивши претседник г. Пауновић имао овај успех са г. послаником Косовићем и још много што шта учинио за Битољ за 17 месеци последњег претседниковања, потрошио је свега 7000 динара на име путних трошкова. Док међутим г. Робе за 18 месеци потрошио је 30.000 динара на путне трошкове, па бар да је нешто корисно учинио за град и грађане, нека му је хвала, али је он учинио само то што ]е хватао везе и правио познанства* да се боље политички пласира и да му ее продужи живот на овом положају ко]и му ]е прилично угодан. Цео ова] и овакав рад претседника г. Робеа, може се комотно назвати деструктивним и штет ним по политичке и економско привредне интересе града Битоља, али то његови већници ве виде, не знају, или виде и знају, па му одобравају и ћутке преко тога прелазе. Што се тиче електричног питања, ко]е ]е врло осетљиво, покушао је да га реши и г. Робе. Прво ]е одбио да исплати централи у? трошену стру]у те ]е централа обуставила рад и варош остао у мраку близу недељу дана. Г. Робе поводом овога сазвао је на предавање грађане, ]ер сваки његов извешга] назива предавање, и изложио ]е сво]е гледиште по ово] ствари. Али на велико запрепашћење грађанства, он ]е већ сутра дан исплатио дуг централи и варош добила осветлење. Шта ]е било и како ]е дошло до оваквог обрта, то он ]ош ни]е грађанству објаснио. Он сада, када ]е при истеку рокковцесије и када ће општина добити бесплатно осветлење, намерзва да подигне нову централу у Битољу, односно битољце задужи са не мање већ округло 8 000 000 дивара. Општинско веће изгледа да ]е већ одобрило ова] за Битољ катастрофалан за]ам, јер ни]е мислило да овим задужује и сво]е праунуке, ]ер док се ова сума не отплати, а нарочито под данашњим приликама, Битољ ни]е у стању да поред осталих терета плаћа и интерес на ову огромну суму. Али ако су г. г. већаици ово свесно одобригли, онда нека изволе лично и гарантовати за ова] дуг и камате, сво]ом сопственом имовином а не имовином целог грађанства, ко]е и тако већим делом тешко животари. Што се тиче подизања водовода, опште је познато а ]а тврдим да га неби данас користило ни 10% грађааа из разлога што ће ин сталаци]а коштати свакога много, а њу нису у стању да уведе у својим становима огромна већина, те ће се и даље народ служити као и досада са такозваком „богословском водом“. Такође се зна да и сада ]едан повећи део сиротиње не користи ни електрично осветлење из разлога што не може платити инсталаци]у, те се служи другим ]ефтиним осветлењем, а то раде и они ко]и имају инсталаци]у а прекинута им ]е веза услед тога што нису у стању да плате. Када ]е ово овако, оада ]е градско веће страшно погрешило што ]е прихватило ова] предлог г. Робеа и одобрило задужење. Питам их шта ће бити ако се ]еднога дана укине општинска трошарина на коју се иајвише рачуна за реализовање овога дуга, и заведе прирез као што ]е то већ примењено у многим варошким општинама? Одакле ће се тада наћи извор за отплаћивање камате и ануите • та овога дуга? Јасно ]е да ћемо све ово плаћати ми грађани града Битољп и то обавезно, ]ер нас је задужило меродавно веђе овога града, ко]е нас све преставља. Поред овога дааашњи г. претседник врло је Галантан у расипању општинске имовине. Приликом склапања новог буџета, ни]е смањио сво]у плату која је за њега, с обзиром што ]е момак, доста велика, него је покушао да ]е повиси. На беспотребна и некорисна по интересе општине, путовања за ово време од годину и по дана утрошио приближно 30,000 динара. За безразложно и незакоаито отпуштање службеника, платио ]е накнаде и даагубе близу 50.000 динара. Општински аутомобил употребљава и троши беа« зин за сво]у личну агитаци]у и како сам тврди обилази по селима свадбе и славе, ко]е рани]е пре но што је постао претседник никад није обилазио,

БИТОЉСКИ ГЛАСНИК

Стр. 3