Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

Тако, напримјер, нашој јавности познате су милионске афере са шверцом ћилима, свиле и стране валуте. Осим наведеног за повншење откупне цијене дувану ове године постоји и још један крупанразлог више, а то је да су животне намирнице лоскупиле. 0 томе се мора водити рачуна. . Код оваквог стања ствари намеће се као нужно да се сви гајитељи дувана удруже и да удруженим снагама поведу борбу за вишу откупну цијену дувану и за остале захтјеве који стоје пред њима. То се може остварити ако се организују у своје удружење. Појединци ништа не могу постићи и на њихове протесте нико се не осврће, макар колико били оправдани Напротив, о протесту свих,или већинемора свако повести рачуна и удовољити их. И гајитељи дувана, као дио народа, морају скупно и организовано водити борбу за оства рење својих горућих животних питања као штоје борба за вишу откупну цијену дувану. Није само то једино питање за гајитеље дувана. Пред њима сгоји потреба за повећање броја струкова дувана и дозвола. Тако исто пред њимастоји и питање подизања фабрике за прералу дувана у Подгорици. То је важно и за раднике. јер би и једни и други од то.га има ли користи. Поред ових захтјева и у зајелници са њима поставља се, и пита.ње слободе гајења и продћје дувана. Ако гајитељи хоће себи добро и ако хоће усгцех за своје непосредне животне захгјеве, треба да се окупе у своје удружење и заједничком снагом да их остваре.

Коме треба уступити упутнице за превоз хране?

Г. Др. Срђан Будисављевић, мии. социјалне политике к народног здравља, 9 ов. мј, дао је изјаву новинарима, у којој је саопштио да Је Мин. саобраћаја ставио на расположење Мин. социјалне политике и народног здравља 3000 упутницз за превоз 3 000 вагона хране »за пасивне крајеве« по сниженој цијени од (10 1 500 дин.

Ова одлука много интересује сељаке Црне Горе. Несумњиво да је добро што је ова повла стица за превоз хране понозно одобрена, иако ми сматрамо да је тај превоз требало уступити беспдатмо Али сала се поставља питање, коме ће све бити уступане ове упутницс?Познато је да су прсшле године са овим упутницама прављене страшне злоупотребе. Оне су биле предмет трговине и шпекулације. Са њима су куповани гласови и прављене разне политичке махинаци|е Тако да оне стварно нијесу постигле свој циљ, осим уколико су устуиане задрузи »Сељачкој самопомоћи«, ко)а је једино радила непосредпо са се љацима. Било је пуно случајева да су ове упутнице добијали трговци, те разлику у цгцени на подвозу стављали у свој цеп. Исто тако ни)есу правилно искоришћене ни оне упутнице ко!е су добила поједина надле штва, општине, соколска и друга друшгва, пошго ни|есу могла оргаиизовати продају Зато ми овога пута захтије вамо да се ове упутиице да|у само задругама, а у првом реду „Сељачко) самопомоћи“ из ЦетиlКа, ко|а има већ организован посао и ко|а је и досада показала да је Једипо опа дате повластице користила за рачун широких народних слојева.

Шта је са забраном „Сељ. братства“?

Пошто се осјећала потреба за просветнб културчим подизањем запупЈтеног и гладног црногорског села, 1937 основано |е дру штво „Сељачко братство". За кратко ври)еме ово друштвп усгцело |е да окупи преко 7000 чланова, да оснуЈе око 85 подружница, да отвори низ читао ница, да одржи низ забава и прецавања, да отпочне да окуп ља село на за|едмичким корисним акцијама: ноправљању мо стова, школа,сеоских путева и сл. Правила су била дозвољена и ниједаммут се ни ј е дошло у друштвеном раду у сукоб са органима тадањег режима Наједанпут је као из велра неба дошло решење Министарства унутрашњих дјела да потврда правила од Банске управе на Цетињу није законита и на о снову некаквих примједаба по Закону о удружењима и сл немилосрдно се разбијају све подружнице и кочи сав користан народни рад. Не може се прихватити тврдња да је „Сељ Братстзо" разби јено због неких на закону о снованих чињеница, него је до те одлуке дошло због тога што реакцији није ишло у рачун да се ствара сељачко браство које има кроз наиор, задружност и солидарност и борбу села да одагна неписменост, биједу и сваковрсни мрак из колибе црногорског сељака. Тражимо од нове владе да дозволи даљи рад »Сељачком братству« на основу ностојећих правила и повуче још и сада важећу незакониту противнародну забрану СтоЈадиновићевог режима.

Зборови „Сељ. самопомоћи“

Управа »Сељачке самопомоћи« из Цетиња одлучила је да прије сазива главне годишње екупштине одржи мјесне зборове задругара по појединим повјереништвима На тим зборовима У права има циљ да упозна задругаре са досадашњим радом задруге, да им изложи проб.еме и задатке пред којима стоји сада задруга, као и да се изврше избори делегата за главну годишњу скупштину која треба да се одржи пошто се заврши годишњи биланс Тако је 18 ов мј. одржан збор у Ријеци Црнојевића, а 19 ов. мј. у Подгорици. На овим зборовима је управник централе и члан глаеног одбора »Сељачке самопомоћи« инж Лазар Ђуровић изложио рад задруге за протеклу годину, тешкоће са којима се зацруга бори, истакао задатке задруге у овој години, нарочито с обзиром на скок цијена на нашем тржишту и на несташицу хране и апеловао на присутне задругаре да пораде да што већи број сељака приступи задрузи. Збор у Подго рици отворио |е члан управе мјесног повјереништва г. Митар Лаковић, а поред њега говорио је и г. Мирко Вешовић, члан напзорног одбора, и у свом говору истакао да је »Сељачка са мопомоћ« једима установа у Цр. Гори која може преузети на себе исхрану народа и да је својим досадашњим радом дока зала да служи само интересима сиромашног сви)ета као чисто економска организација На зборовима су изабрини одбори који ће припремати састанке задругара по селима за избор делегата за главну годишњу скупштину. У дискусији су учество нали задругари са својим предлозима у погледу диљег рада задруге на селу. Са обадва збора упућене су депеше Претсједнику владе и Министру социЈалне подитике и народног здравЈва у којима се тражи: 1) Да се »Сељачкој самопомсћи уступи 500 упутница за превоз хране; 2) Да »Сељачкој самопомоћи« новостворена Дирекција за исхрану и Привилеговано извозно друштво усгупају жито по цијсни коштања.

Сељачки дугови

Г Др Чубриловић, IУIИН пољопри воеде, 18 ов. м) у Смедеревској Пвланци изјавио Је; ~Ко од земљорадника има испод 10 хектара зиратне земље биће потпуно ослобо ђен дугова, а они који имају преко 10 хектара зиратне земље отплаћиваће тај дуг у дугорочним ратама под врло повољном каматом.“ Потребно би било да се нова уредба по овом питању што прије донесе, с тим да у отгшс ових дугова свакако треба да спадну сва стара нореска задужења и друге дажбине које дудугују сиромашни сељаци, те да се тиме спријечи продаја имовине за старе дугове.

Скупштина гајит. дувана у Подгорици

У недјељу 26 новембра одржана је скупштина гајитеља дувана са територије Дуванске станице у Подгорици. Послије реферата учитеља г. Дракића о раду конгреса гајитеља дувана, ко|и је одржан у Чапљини, настала је дискусија у којој су истицани следећи захтјеви: 1) Да се повећа откупна цијена и да се откупна цијена црногорског дувана изједначи са откупном цијеном херцеговачког дувана; 2) Да се подигну сушнице за дуван у свакој општини гдје има гајитеља; 3) Да се укине Правилник о принудиом осигурању дувана од града, а да се донесе Правилник о осигурању дувана од свих непогода; 4) Да се на територији Дуванске станице у Подгорици подигне једна огледна станица какве постоје у другим крајевима земље; 5) Да се на каси Дуванске стаиице гајитељима не одбија никакав дуг осим државне порезе; 6) Да се редуцира један број финансијских органа и да се на мјесто њихоао поставе путујући учитељи-стручњаци, који ће подучавати гајитеље у гајењу дувана; 7) Да се прекине са старом праксом која је владала у Дуванској станици у Подгорици у погледу одређивања откупне цијене и упослења, при чему су политички и лични пријатељи били повлашћени на рачун 6сталих; 8) Да се приликом откупа дувана упошљавају и сиромашни сељаци, али да то не иде на штету радника из града; 9) Да се обустави предаја дувана уколико се органи Дуванске станице приликом овогодишњег откупа не буду хтјели придржавати закоиских прописа. Посли|е дискуси;е изабрана )е нова управа са г. Стеваном Радусиновићем на челу. Упућени су телеграми Управнику државних монопола и Министру финансија, у којимз се захтјева да се приликом откупа од гајитеља осим државног пореза не наплаћују никакви други дугови за рачун ма које банке или приватних кредитора Упротивном га|итељи изражавају готовост да обуставе предају дувана.

Скупштина задруге „Цеклинско рибарство

25 новембра одржана је ванредна скупштина задруге »Цеклинско рибарство« На скупштини јс било присутно око 200 задругара из племена Цеклина. Расправљано је питање искоришћавања манастирских бродова (риболова) на Скадарском језеру. Управи је дато пуно повјерење и стављено у дужност да пр#говара са манастирском управом по питању искориштавања манастирских бродова од стране задруге, да би се онемогућио рад оних људи у племену Цеклину који раде за личне интересе а на штету заједнице.

Број 2

ГЛАС ЦРНЕ ГОРЕ

5