Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

Кроз Катунску нахију

Одавно сам желио да дубље зађем у Катунску нахију, ту камену хртењачу Црне Горе, што се протеже од Приморја па све до Никшића и Даниловграда. Катунска нахија дочека нас с првим снијегом Похитасмо. Наиђосмо на прве долове и сламом покривене куђице. Из њих провирују људи вртећи главом Крај октобра а снијег пада. Кртола још лежи у доловима. Пића за стоку )ош није смремљена... Приближујемо се Ћеклићима. Снијег )е престао Чобани унаоколо наложили ватру од мокрих брстина Дим се тешко проби)а кроз влажни ваздух Ћеклићка села посакривала се кроз долове. Крш Море камена. Испребачена брда и главице Катунска нахија гледана из висине изгледа као сива камена пустиња. Уђох у једну ониску, сламом покривену кућицу. Дадоше ми столовач да сједнем код добро наложеног огњишта. Сједох по ред једне старице Уђоше двоје дјеце, помодрели од хладноће. То су чобани. Прсти им провирују кроз гумаче. Ви)аху доћерали браве и похитали да се огрију. Ситна се д|еца кошкаху. Домаћица, доносећи кртолу, на реди најстари|ему: „Гули, мали, само им очи добро вади“! Запођедох разговор са домаћином, чов!еком средњих година, избраздана лица Он има три рала земље и 20 брава, Кућу би хтио да ноправи и прошири, али не може, јер рада и зараде никакве нема. Говоримо о овогодишњем роду, о кртоли, о паши, о кози која уништава гору. Прелазимо на политику. Он се интересу)е за политичке догађа]е, нарочито за рат. Разговор се повео нашироко Ми смо ти, брате, рече он, подижући глас и исправљаЈући се у столовачу, такви људи ко|е свако вара, и сад, да ми даш нешто у руке, не бих вјерова е ће мене остат, е ми нећеш то опет узети! Ја те потпуно разумијем, одговорих, али би ли добро би ло сад скрстити руке и пустити да ствари теку по староме? Не би ни то ваљало, рече он и замисли се Зачас настаде тајац Огањ се разгарао. Једна мачка савила се у котуљач. Лвоје дјеце туку се ногама. Најстаркји ђетић и даље гули и „вади очи“ кртоли Продужујемо разговор. Питам га кога Је гласао. Ја и још двојица из мога села гласали смо опозицију. Рођаци су ми рекли да због брацке треба да глзсамо да се не одвајам од браће, и да не излазим из сеоске заједнице, Ја сам им река: то )е друго, то је политика, ту се можемо раздвајати, а остаћемо и даље браћа. Има их много код нас који не знају што су то странке, па иду ђе их већииа повуче. Прелазимо на свакидашњицу. Жали се да нема зараде и да

цијсло љето нико није наднице ухватио. Мислио је да ће бити боље, а оно сваке годиие све теже. Живи од стоке, али и ту су намети велики. Да закоље и прода брава, мора платити намета до 30 динара. Продужим пут. Ведро је. Са Симуње посматрам Б|елице и Цуце. Долови, дочићи, рупе завучене међу главице. Слика се не мијења. Од пута у лијево одваја се нова џадазаЦуце Грахово. Једини пут што се од уједињења гради у овом крају и он никако да се заврши. Из гледа да и он спада у категори)у оних изборних путева. Саобраћај је крвоток нације Онда, учиним рачун: Катунска нахија 21година 9 км. пута!! И данас има још људи који се чуде какво је то црногорско питање! Једини иут шговеже катунска села је пут Чекање —Чево Даииловград. Ова) пут су Катуњани оградили о својој торбици још за вр и ј е м е краљевине Црпе Горе! Уђох у један хан, боље ређи бивши хан, јер, откако је народ обеспарио и осиромашио, слабо ко сврће у њега С)едох крај огњишта Наложише мокре ће ианице Дим се подиже да очи ишчуиа. Дви)е мачкице унакрст леже испред мојих нога. У ћошку Један стари деведесетогоцишњак, слијеи, смирена лица, ћути дубоко замишљен. Кртоле, катунска храна, варе се и кркљају у чађаво) пињати. Питам домаћицу како живе Како живимо? Слабо, Его, понесемо кртоле иа пазар, прода|ем напримјер кило 1 динар, а госпоаа кажу да |е доста и пола динара Не могу да продам; онда остаје тамо за други пазар и често се дотада све по кваре Муж ми је река да неће више ићи у иазар, па макар го скака Говорим о бравима, њиховим храниоцима, и кажем да је сад добро, )ер се со појефтинила. Спуштили су цијене на со, одговори она брзо, ади нијесу на газ, него га подигли. Сиуште иа Једно а подигну на друго. Уљеже један сељак дугих црних бркова, сличан личностима из »Горског ви|енца« Сељак мрких бркова започе разговор о иолитици, о изборима, о феде рацији, о правима Црне Горе и другом. Народ катунски је добар и поштен, рече он, али је у велико) биједи Народ не зна. Људи нијесу политичари. Мисле, ако им нешто (пара даду за изборе, да )е то добро . Човјек заћута. Ћутимо сви. Дим се диже пут чађавог петра, кроз који провирују класови жутог руметина, Прије 10 година, упаде домаћица гршкајуђи огањ, било Је пара а сад их нема, нити какве зараде, нити се може што Продати... Изађох напоље сав надимљен. Попех се на један брежуљак.

Посматрам долове и гору, изворе живота Катуњана. У долини мале баштине, засијане зељем и кртолом. Нижу се једна над другом као степенице . У даљини бијеле планине. Оштар сјевер долази од њих и тјера гомиле облака на југ... Живот иде споро, растегнуто и биједно преко катунских долова и брда. Данашњи живот грчи и мучи катунског човјека. Постаје све тежи, али рађа једну нову мисао. Људи из катунских долова већ иостављаЈу питање: докле овако? Идем кроз ломне Цуце. Пењем се |едиом страном. Указују се Велике и Мале Цуце. Мени и мале изгледају велике. Крш, твржа, долови, села и засеоци. Сдамене куђице као ластавичина гнијезда завучене у руие и прилијепљене уз литице. Гђегођ погледам, све сличе једно на друго. Једино Заљут цуцка отскаче голотињом. Гледам доље, дубоко у ували, Диде, жупно и питомо село, ђе усиијева лоза и разно воће. Нешто даље, Ржани до са дубоким доловима као лијевак. Најнижи до има само 7 метара надморске висине. Улазим у једну кућу, Одмах ми пада у очи велика сиромаштина, али и гостопримство, познато катунско гостопримство Да|у нам ааренмх кртола и сира из мијеха. Домаћин, чов|ек висок и коштуњав, дугих бркова и оштрих илавих очију, већ оронуо од старости и тешког живота, Он прича отресито о традицији и историји. Опширно и са нарочитим жаром прича о 1918 год и њеним тешким данима. Поход на Цетиње, комитовање, тамница и емиграција. Очи му се жаре кад прича о пећинском животу. Пећина спасава живот, али га и узима, нагриза То се види по његовом избораном лицу. Отада смо, рече он тужмо, завршавајући причу о овој болној страници историје катунског сељака, као остављени сами себе, Сада је на вас млађе да нешто учините, ако можете. Продужим даље. Облаци се ниско навукли. Небо и крш стопили се у једну сиву боју. Видим у даљини Трњине, Ровине, Озриниће. То је крај Вука Мићуновића, Томановића, Никца из Ровина, с Добре Воде Вука и остале илејаде катунских ју нака, који су се, водећи народ, кроз ове крше јакали с једном великом царевином, и који су својим јунаштвом високо дигли име црногорско Сва су ова мјеста много опЈевана. Сваки камен је )една крвава страница историје Црне Горе, оне историје која се данас багателише и фалсификује Много је навоље прошло преко катунског сељака. Он је )ош тврд Али, он )е остављен сам себи у овим рупама, запуштен и заборављен, без путева, отсјечен од свијета Ћескота га притисла. Тражи излаза. Прије је знао немријатеља Турчина, и

с њим се јуначки хватао у коштац, а данас, притиснут биједом, из ових рупа он га не види, јер он више не носи фес. Ромиња хладна јесења киша. Планина је мокра и пуста Из ње бије студен. Искрај долова кроз мокре сламене кровове споро се диже густи дим. Људн се савили и стисли око долова, у бијсди. Али, невоља и нанесена неправда отвара очи, гони људе да нађу излаза... Катунска нахи|а, силом и биједом савјена хртењача Црне Горе, полако се исправља. Н. Цетиње, почетком новембра 1939 г.

Сељачке невоље

Писмо из Црмнице Као Игнатије што је био оградио мало кућице на крај једног потока са циљем да преноси народ кад уста* не вода, да се ко не удави, да 6и тиме покајао своје гријехе и стекао мјесто у царству небеском, тако је и мени пало у дио да живим на крај потока званог Бистрица. Али, ја не живим на крај тога потока са циљем као што је Игњатије радио, него по нужди и потреби, јер смо били четири брата, па смо имали један млин при овом потоку и оградили смо кућу до млина, па за вријеме наше диобеl9l7 год. допаде мени дио од куће до млина и поменутог потока. У непосредној близини млина и моје куће води општински пут ВирСотонићи Буковик—ПаштровићиПетровац. Па овом путу преко потока Бистрице био је стари мост тек са запученом кубом и тако недовршен остављен, Али, зуб времена мало по мало учини те и овај ако и слаби али спасоносни мост пропане и пане негђе око 1923—24 године, Од тога времена народ пролази као и живо кроз поток са великим страхом и ризиком да их вода, кад устане.не однесе. Често пута дешава се да ђаци са ове стране потока не могу поћи или се вратити од школе преко потока кући и обратно Тако исто има честих случајева да неко донесе жито у млин а вратити се не може од воде натраг, па чека по цијели божи дан или ноћ док вода скала, да се поврати кући, Такође и у саборну цркву не може се поћи кад се жели и кад хоће, а има случајева да и мртвац, кад умре, чека док вода опадне, а и онда да се народ до кољена гњарн кроз воду, особито у зиму сњежану. Откад је мост паопа до данас, да смо били сиротиња раја којега бившег турског султана, би се досад сми ловао и подигао овај мост ради своје раје. Од нужде и невоље љуте сељаии су били направили мост од дрве на једном најужем мјесту ок© сто педесет метара височије од стзрог, и тако народ и ђаци били су сигурни да се не даве за вријеме поплава. Али, претпрошле године Техничко одјелење Банске упраае израдило је двије препрате на потоку, прву при самом мосту од дрва мало височије и тмм радом порушили су мост дрвени, поломили оно камење на које су дрве почивале, а дрве разбацали и вода их је однијела, те опет оста/10 мо и без тога, умјесГо да нам се бољи оградн; а за друге дрве нема већ мјестз, јер је и ту као и свуда велика Ширина потока. Дош ли су инжињери да мјере за препр те као и више пута да мјере и тра Iрају колски пут Вир —Сотонић| Глухи до—-Петровац, али за мост ж '+а нико ни појма. Долазио јевишеп а ради агитације и наш дсбри сре» и посланик, који )е из два маха уа. о и добио за посланика а доцни е и ■ за министра, и обећапао и давдо изејесне сумице од по 3—B и више хиља /а динара за чесмице и приватне сеоске путеве. Али, овај разваљени мост није видио нити га је могао видјети, а нијесу га интересовале толико пријеко потребне

6

Књижевност и наука

ГЛАС ЦРНЕ ГОРЕ

Број 2