Arhiv UNS — Stari listovi — Najstariji

Сад им се учиње као да су одрасли заједно, па се ту скоро растали. Започеше разговор. Његуш му је причао како су кренули једино да освете Милуна, а не хтјели казивати оцу му, да га нзненаде. Мишан је опет причао њему све што чуо бјеше од Крцуна. Брзо разабраше из узајамиог повпједања да је договор и иста намјера саставила Његуше и Озриниће у Дуги. ПрОтече им тако доста времепа, да један с другош очију не сврнуше ~Но сам ти грдаи сан уснио, мој Перо, дома, прије но што кренусмо !“ „А шта брате да чујем!“ „Снпјевах е нас четир Озринића идемо из Дуге,

а за нама носе носила. Ја иђах иајпрви, без оруи;ја, у црвеној кошуљи Петар га ирекиде, туривши га у раме а очи упријевши про њега. И Мкшан гледну. Пут истока, на савијутку ждријела помоли се гомила људи. Било их пјешака и кошика. Насукоше сеједапза другијем, иа стуиаху доста сиоро. „Турци !“ рекоше оба у глас. За тијем полегиувши сиђошс, па добријем касом отриаше к својима. (Наставиће со). с. М.

КЊИЖЕВНЕ ВИЈЕСТИ.

Из странијех шижевности.

Кнез Вдадимир Мсшчерски почео јс издавати у ЗВреслави на њемачком језику свој роман : „В 1 е Ргаиеп <1 е г Рв4егBl)иг§'ег С-евеИвсћаГ који ћо изнијети три четир свеске. Прва је свеека већ изашла. Кнез Мешчерски познат је својим сенсационим дјелом : „ВlеЕеаИв<еп с!ег дговвеп УеИ.“ Чувени њемачки књижевник, Ј о в а н Ш е р, кога Нијсмди зову „Цирипши Громовник“, издао је дјело под васловом : „В I е N IћlИ в 1 е п", у ком иа историјском темељу разлаже о постанку, развитку и мијенама нихилиста. Велику сенсадију прави у Италији најновији роман талијанског пјесника Антонија Фогацара: „Вапхе!е СогИ§ и . Ту се оиисује данашње талијанско друштво са његовим политичким и социјалним стањем ц тежњама. хћогацаро је већ иозпат са”сво)е „Малом6о]е и . ““• «• Феликс П и ј а (Руа!) прославио се не само као стари раволуциоиар и човјек од барикаде, него и као драматичар. Још године 1847 он Је издао драму: „ће СћШопхег (IеРаггв“, која је с великим успјехом у Паризу представљана, а сад Је издао другу драму „ВЧхоште <1 е реlне,“ коЈу много хвале и сами строги критичари као гато је Сарсеј и Вајс. „В’ћошше Је рете“ имао би бити као хвеки протестпротив Золиног романа „АзаошохгЧ Седамдесетогодшнхви комунац Јуначки брани радника од Золине порнограФије. СшхЈешно је како „велеучени“ њемачки „Мад-а/лп Гпг (Не ЈлВегаћхг (Зсв Iнинсl назива Пијата „Филииом“ мјесто „Фелипсом 11 , а његовог „Амалина“ „Пћотхне (1о рЈегге“ мјеето „В’ћоште (1е р е Ј п е“. Ако није штамиарска погрешка, онда је без сумње њемачки СггшиШсћкеЛ;! Дригаљскова: „Рускаћаскања“ изашла су у ЛаЈпцигу на њемачком језику под насловом : „Кибвхвсће РlаиЈегеЈен“. Макс Нордау изишао је иа глас са своЈе књиге : „ВЈе соптепНопеПеп Јог СиИигшснвсћћ е Ј 1“, која јв за Аустрију забрањена. Сада га нанада један Вијемац, и, како листови њемачки веле, утукао га је са свијем својом критиком, која Је изишла у Берлину под иасловом; „АпЈЈ Мо И аи“, Писац Је те критике Ф. Н. Васершлебен. Нашим хигијеничарима, који њемачки читају, препоручујемо нову кхвигу дра. Хуперца: „ВЈе п-0 у тп аа 1: Ј к“, у којој се упућује, како треба његовати и гимнастичким вјежбањем развијати органе дисања. ОдКолбове Културне Историје Човјеч а нс т в а излази у Лајпцигу у свескама од по 5 табака треће са свиЈем прерађено издање. Наше народне економе и у опште државнике заиимаће ова нова дЈела на Француском Језику : „В и ргЈпсЈре (1 е рориlаНоп“ од Ж. Гарнијора са уводом од Молинарија (Париз 1885, СшПашшп е! С.ЈГарнијвје имао петљу да брани и заступа у ФранцускоЈ Малтусову теориЈу са свом одважношћу, а то пије мала ствар, када се зна, да Малтусовац и објешењак значи у ФранцускоЈ исто. „Ва р г о р г Ј 6 1 б восЈаЈе

е* 1а (1 sтос г а 11 е“, од АлФреда Фуљ е а. Писац је даровит човјек, који се много бави државно-ФилосоФСким питањима и добио је двије награде за своја дјела о Сократу и Платоиу. Евцихзве с1 ’ц п в шог а 1 е 8а и 8 оћИ п! Bапсllоп, раг М. Сгиуаа“. Писац овога дјела, кад му јв било 18 година, написао је књигу о науци Епикуровој ио изворима, коју је наградила париска „АсаЛбппе сlев ЗсГепсез шогаlев е! ро!ТциеB“. Академичар, ком је дјело овонаоцјену предато, у извјештају своме пуно ]е хвалио писца, и ие знајући да је то момче којо је тек измиљело иза гимназијоког банка. Међу тнм даровити младић писао јо и друга дјела, с великим успјехом. „П е 8 г а р р о г 1 в е н 1 г е 1 е с! г о 11 е с о ц ошl е о и рћИоворћге сошрагее «1 и (1г оИ; е1; (1 о 1’ Асоп о ш 1 е р о IИI ци е“ од АлФреда Жу рдан а, проФвсора на правном Факултету у Есу (Аlх). „Академимија моралних и политичких наука“ у Паризу расписала је награду за расправу о одношајима између народие економнје и ' прћЂћ'; и’ •ПрОФПсФр" Журдшг-дттби-о }о ту 'наград - ; својим. Ово му је већ четврта иаграда. Он има дакле више крупа него папа, јер нана носи само троструку круну. „П е 8а«1о м’ а А 8е(I а н“ тако со зову мемоари једног тајног посланика двора тиљеријског. Од Виктора Тисота, „Е а ЕиB в 1 е (1 ери 1 в и п вlб с 1 е“, раг АгЉиг с!ев Коићев, изашло у Паризу, у Дактијевој књижари. „ЕеМгев роИИциев еонИИепИеИев Ио М. «1о Вхвшагск (1851—1858)“ у књижари ОдендорФа у Паризу. „Веиlвсће Кеуие“ доноси у својој гвесци од Марта ов. г. чланак под наоловом : „Аив ипћекаппlеп РарЈегеп Иев Пlећl:егв Аlехап«lег Ре1о11“. Ту се саоиштавају четир до данас ј.ош иештампане нјесме и њеки други подаци из живота овога великог нјесника, иомаџареног Србина Алексаидра Потровића. ,Вав гнввгвсће Ееl с ћ 1 н Епгора“ зове се једна књига, која је ту скоро изашла у Берлнну, а збори о Русији. Хвале )е да је ваљапа књига. Не зиа јој се писац. Држи се, да је њеки ваљан нруски ОФицер. Опет о Русији ! „0 г о в в-и п <1 К 1 о 1 н-К ивв 1 в сћ“ зове се књига с инглескога преведена, а саотављена из предавања проФесора на ОксФордеком универсетету дра. Карла А б е л а о упоредној лвксикограФији. Изишла је код В. Фридриха у Лајицигу и Берлину. И Нијемци су живо прорадилп у натуралистичком правцу. „М а г аге 1 ћ а Мепк е в“ зове се иови реалнстички роман од X. Фридрихса, кога много хвале. Нова књига за наше Гетеовцо :„0о е 1 ћ е’в рћ 11 о. ворћlвсћеЕпl\уlскlцп§]“ од дра. Мел ц е ра. Ра. дња ова служи као прилог за изучавање и познавањо философског развитка великих њемачких пјесника. Познати др. 111 е ф л е, који је био несрећап аустријски министар Финанције, па је с министарске столице ускочио међу социјалие демократе, сада се опет извлачи из њихових р >дова, увидјевши да социјална демократија нема изгледа. То он доказује у најновијој својој књизи, која јеизишла у Тибингену нод насловом : „Е)lеАиBBlсћlвlоBl^кеНсlе г 8 о е 1 а Н е ш о, кг а Н е“. У тој су књизи три иисма упра-

Бр. 16.

ЦРНOГOIДА

131