Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 3

Почевши од протоколе „ЕгузсћојШсће Сопшттанопз-Орјотака“ (в. 123. стр. „Архива“ за 1911. у 22. р. од горе у место СоптаНопз речено је погрешно Сопштпанопз, дочим је у последњем реду добро наведено), у свима досадашњим Шематизмима и иначе наводи се, да је Софроније изабран за Митрополита-Архиепископа 23. Априла на Ђурђев дан -– 4. Маја 1710. године.

Из горњег пак писма Софронијева јасно се види, да је Софро- · није морао бити изабран пре 2. Марта и. г., јер он у њему рече будимском владици Вићентију Поновићу, да очекује на своју инсталацију ђенерала Нехема, који је био комесар на народном сабору од 1710., и позвао је и владику Вићентија да дође у Карловце.

И сад кад ово знамо, није нам чудо, што није знао прави дан избора Софронијева за митрополита ни састављач — писац — поменуте протоколе, у којој је као што "рекосмо на 124. стр. 1. с. само забележио: „С. П. епископ славонијски изабран и постављен Арх. и Митр. — —“ (а ког дана не наведе), нити онај исправљач, који је са стране на дотичном месту написао „4. Мау 1710.“

Исти састављач као што рекосмо није знао ни то, ко је био комесар на сабору 1710. Он рече, да је био комесар „Ф кварта“, дочим исправљач правилно рече да је био ђенерал Нехем.

Ну не треба се томе толико ни чудити, пошто је као што рекосмо Софроније био изабран за Митр. и Арх. 1710, а иста је протокола састављена тек 1749. — дакле после 39 година.

Ал се треба чудити, да нису знали ни у Бечу тачно дан избора Софронијева и то исте 1710. године. јер како у конфирмацији —“ потврди — цара Јосифа, коју је издао преко Хофкригсрата 15/26. Маја 1710., тако исто и у оној од 21. Јулија (1. Августа) и. г. коју је издао преко дворске угарске Канцеларије Софронију, изреком стоји написано, да је Софроније изабран за Митр. и Арх. у манастиру Крушедолу под комесаром ђенералом Нехемом „се диага: curentis mensis (Maja)“, omHocHo „die quarta praeteriti mensis May.“

Па и у саборској молби, у којој је сабор молио цара Јосифа да потврди Софронија за митрополита и изабране за владике: Христофора Митровића за бачког, Василија Рајића за пакрачког, Никанора Мелентијевића за мохачког, и Јоаникија Мартиновића. за. арадског, рекло се да су они изабрани на сабору одржаном у Крушедолу 23. Априла на Ђурђев дан, 4. маја п. р. | ·

Шта више и сам Митрополит Софроније у својој грамати за бачког владику Христофора Митровића, што смо је навели у „Српском Сиону“ за 1905. на стр. 556/7., рече, да је Христофор изабран на одржаном сабору 23. Апр. у Крушедолу, и он му тог истог дана издаде у Крушедолу потписану грамату. и

Не можемо, а да овде не изречемо своју сумњу како“ о овој грамати, тако исто и о грамати митрополита Исаије Ђаковића, што ју је издао владици будимском Вићентију Поповићу. |

Исаија је изабран за митрополита 7. Јануара 1708., а истог је дана издао и грамату на сабору изабраном владици Вићентију. :

Иако је комесар царски Христофор Игњат пл. од Гариана и. Раља по добијеном упуству, одмах по избору Исајину „наименовао

га и поставио“ за митрополита, — ипак није он могао, све и да.

x