Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

4 Архив за историју српске православне карловачке митрополије га је сабор тог истог дана изабрао га владику с приволом Исаијном и осталих владика, и посветити за владику и издати му грамату.

Јер, иако митрополити нису чекали на потврду изабраног за владику, ипак је невероватно, да би он могао већ 7. Јануара посветити Вићентија.

Исацја је морао ког другог дана посветити Вићентија, а на грамати ставио је дан 7. Јан. с тога, што је тог дана био изабран за митрополита. ~” |

С граматом Софронијевом што је издао владици Христофору стоји још друкчије.

Софроније, као што се види из горњег писма није одмах по своме избору потврђен за митрополита, нити инсталисан. И већ као такав, тешко да би он могао и то оног истог дана ког је тобоже изабран за митрополита, не само допустити да сабор изабере Христофора завладику, него и да га тог дана посвети и изда му грамату.

Ми држимо, да ако је у истини Софроније посветио Христофора за владику 23. Априла 1710., да је тог дана морала бити инсталација Софронијева, о којој говори он у своме горњем писму.

Софроније је тек 15. Јунија 1710. положио заклетву у Карловцима, која је штампана у „Беседи“ за 1869. бр. 14. (32.), дочим ју је Исаија положио одмах оног дана по своме избору. (в. „Беседа“ за 1869. бр. 10. (28.)

Иако по реченим граматама изгледа, да је сабор изабрао Вићентија Поповића 1708. за владику будимског, а Христофора Митровића (и остале) за бачког; ми сумњамо, да је њих баш сабор бирао уз пристанак Митрополитов и владика.

А за ту нашу сумњу укрепљује нас прво закључци сабора 1708., у којима нема спомена о избору Вићентијеву, а друго што се у реченим граматама не би рекло, да су се при избору нашли ти и ти, него би се просто рекло, да их је сабор изабрао.

У речено време, а и доцније биће да се избор владика обављао у седишту митрополитом по обављеној инсталацији, на које су само неки од посланика и епископа дошли.

Како горње писмо, тако и заклетва Софронијева, доказују, да је већ 1710. резиденција митрополитска била у Карловцима. =

Исто писмо подједнако показује и то, како се човек не може ослонити само на један историчан доказ, него за утврђење какве историчне истине, мора имати више доказа. |

Наши књижевници, који имају приступа по бечким архивима, требало би да развиде, да л' у њима има спомена о реченом сабору 1710.

На горњем се писму налази и лепо очуван печат Софронијев, који овако изгледа: Печат је нешто мањи од данашњег хелера, у њему је горе архијерејска круна с крстом, с десне стране од круне архијерејска палица, с леве крстић. Штит држе два анђела, у њему је једноглави орао, а испод њега лав с погледом на десну страну.

"На печату је с десне стране круне 5Р. а с лева ES (episcopus).

Ha Hacmopy је адрес: „Прђестценоме и бголобазнеишему гне влдице бздимскоме вићентио датисе вљ стителские его реце сице под печатом 8 БедимБ или 8 Сентв Андре.

раже