Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

94 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

НЕ ХВАЛИМО СЕ С НАРОДНОМ СВЕШЋУ!

Вук Стеф. Караџић у предговору своје књиге: „/Лравителствујушми Совјет сербскиј за време Кара- Ђорђијево или отимање ондашњијех великаша око власти“ Беч 1360. што га је написао у Београду, на коју се књигу у самој Србији уписало 2357 претплатника, израЗзивши своје чуђење како сеу Србији нико није могао надати ни мислити, да ће се толико скупити претплатника, рече: „— Тијем је освијетлан образ народу нашем, једино за то, што се очевидно показује, Како народ наш љари за своју историју, а друго што се показује, да овдје у народу нашему већ нијесу ријетки људи који књиге читају“.

Као што се види у наслову, Вук је у истој књизи описао постанак и даљи рад „правителствујућег совјета од 1804. — 1813,, односно отимање ондашњих великаша око власти.“

Па кад се наш народ у Србији 1860., где у то доба не беше сувише писмених људи у самом народу, нити интелигенције и богаташа, тако лепо одазвао Вуку, а у Митрополији Карловачкој, у којој има преко 700 црквених општина, међу њима бар 100 које имају имања између 100 и 200.000 Кр., — од којих се на „Архив“ само две и то Загребачка и Карлштатска претплатиле — и преко 700 свештеника међу којима има најмање њих 200 који имају годишњег прихода између д и 4000 Кр., — од којих се само 19 претплатило —, а да не узмемо у обзир да има најмање 200 трулих газда који имају имања између 200—900 Кр. и бар стотину богатих, и то трулих богатих адвоката и доктора — од којих се само 4 претплатило; — па кад се поред свега тога досада није пријавило на „Архив за историју српске православне карловачке Митрополије“ више од 72 претплатника међу којима нема ни једног из Србије, а из Босне и Херцеговине само један —: онда се и из тога јасно види, да је наше хвалисање приликот свечаних говора и над гробот засљужних Србаља пуки хуљмбуг, Како нали народ уме и зна да поштује своје велике и 3аслужне људе.

А да је то наше хвалисање пуки хумбуг види се из тога, што „Архив“ по свом програму доноси драгоцену историчну грађу из наше овостране црквене историје а и самог нашег народа, те се у њему расветљују многи и многи досада непознати или погрешно познати исторични догађаји, износе светла дела и подвизи наших архијереја, калуђера, свештеника и наших стари, који трпеше свакојака кињења за своју веру да нам је сачувају и тиме да останемо Срби — јер ко је напустио веру, напустио је и Српство —; па ми у место да смо благодарни што једном и ми дођосмо до таквог листа, ког смо требали и могли давно имати: ми такву немарност спрам њега показујемо!

То је заиста за осуду и тај нам поступак не служи ни мало на част и народну свест!

Ми бацамо хиљаде и хиљаде улудо и то како појединци, тако и наше општине, а да жртвујемо годишње 6 Кр. за »Архив“, за то не мамо свести а ни новаца.

Бавећи се од толико година историјом наше Карловачке Митро-