Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

182 __Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Нам от Христољубиах ваших њест болшаго утјешениа, и довлетворениа, но јеже благопокоривими и послушливими духовнаго усиновлениа синови зватисја, и дјелом бити, между коим многочастње и многообразње сами тамо бивше, и вседневними извјестии поучаеми познахом, да многажди во одјејаниах чина духовнаго приходјаштии, но аште свјештеници правилни сут неискушаеми, непознаваеми, и отњуд свидјетелства неимуштии от нас в' том храмје абис к' служенију на олтар всевишнаго припуштајутсе, церковнија тајни и дјејствиа совершајут, народ в' церкви нарочними поучении и проповједми аки научајут, внутр же и под их глаголи, кто от вас времја имат разсуждати, кое јест искуство. Вјесте же что вам глаголет Христос чрез евангел. Мат. во глав. 10 стихом 15 им: внемлите рече от лживих пророк иже приходјат к' вам во одеждах овчих, внутр же сут волци хишчници: удивљаетсја бо Павел Апостол к' Римљаном глагоља: како проповједјат, аште не послани будут.

Тјемже убо вејем вам сим Архипастирски указуем от и по приатии сего, ни јединому, кромје би нашим свидјетелством и допуштением пришел указати се за служение свјатос, недопуштати к олтару божественија тајни и дјејствиа совершати, или проповједи простирати кромје Нашего допуштениа, јакоже до сеље подрзливости дјејахусја, но тјеми от нас нарежденими служителми, и строители таин Божиих доволствовати се, јако да молитви и благословениа Нашего отеческаго вашего ради послушаниа участници будете.

Карлов: Декем: 11. субота.

Господам Депутиртом у Беч на 40.

С получением вашего писаниа от 4-0 сего доволно, и многорадостнаја извјествуемсе, да особливиј Наш, и народниј Патрон Господин Вебер в' почтении Народних привилегиј потверждениа високо-трудитсе скоро Нас утјешити, между тим обаче вам највише настојати будет, да би по Леополдову и прочих јему подобно издавших, изданију и потвржденију Привилегие потврдиле се, а от 27 — и 35-о бивше протекционале, и декрете да се и забвенију предадут, занеже с тјеми неутјешите народ, но к' великом негодованију виновно будет.

Јеликоже собора народнаго касаетсе, треба добрје смотрити, и измјерити, у кое време и како будет, занеже гдје поглавити воинствени неприсудствовали будут, њест ползи от сабора, но убатак у трошку. Прочиа же, како за викара, епитропе, и пустахие експедиецие добро обнадеждујут нас.

Славниј народ наш толикују Јеја кралев. велич: и великаго Јего краљев. високости Херцега милост и всевисочајшују о нем вољу иним скудни, кровију же своеју богато услужует, а да при толиких

всевисоч: дворјех несогласие между клером и народом бивајуштее,.

водитсе, доста срамно нам чути, много више дјелом творимо видјети, јест обаче разнствие между тим, занеже клер-Монастирежители тсјест Протопопе и Свјаштеници в' слозје и покорности, јако и цјелиј народ, но от њеколико знаемих Господеј Архиереев толика движениа, и несреће невиному народу и прочему клеру творитсе, а то всевисочајшеју властију двигнути се может, и укротити. А что из-

5