Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

»

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 189

Вапрашает се за оставше добро Димитријевића, има ли что у него. Има ли један требник, кои му и ми остависмо, за проча нигде не знам, но сва Јефрем зна и что је нестало код нега је. И Симеон ваља да има триста талира је отнесал от зде тамо по смерти више ненашло се него 40 талира, 200 дуката у Јефрема и бели что је било треба да Јефрем и Симеон отговарају.

Овај Јефрем и Симеон били су Никанорови ексарси.

МЊЕЊЕ

митрополита Стевана Стратимировића о другом браку свештеничком.

У »Беседи« листу за свештенство и народ у 19., 20. и 22. бр. за 1870. почео је излазити у рубрици: „Старине српске“ чланак под насловом: „Каноничка расправа архивпискона и литрополита карлонамког Стевана Стратилировића: О Жењаштижја по произведеним свјаштеницјех. « ;

; Па како је с 22. бр. престала „Беседа“ због слабог одзива излавити — што ће бити и судбина „Архива“ — ; то исти чланак није ни довршен. ;

Стратимировић је прво навео учење православне цркве о забрани да се презвитери, ђакони и ипођакони по рукоположењу свом. могу поново женити, те је навео, како по првом правилу неокеса“ ријског сабора (815. год.) „оженивсја пресвитер да престанет од "служби, аште же блуд сотворит, или прељубодјејание, да извержетсја отњуд и да в веден будет в' мјесто кајуштихеја“, те наведавши и превод тога правила у Крмчији, рече да је он „весма сходен ка"нона разуму“.

У тумачењу крмчијском рекло се: „Аште тко не оженивсја ста: нет пресвитером, и по поставлении оженивеја, от свјаштенства да отлучитеја, сирјеч, от сана да извержетсја: чест же и сједание с пресвитери да имат, аште же блуд сотворит, или в љубодјејание в'падет, отњуд да извержетсја из церкве, и 8 покајание да приведетеја.“ (У примерку Крмчије Стратимировићеве стоји на страни руком његовом написано код тумачења овога: С.С. А.А. кан. 26., соб. МТ. кан. 6., схол. у Арненоп. стр. 23.).

Даље је Стратимировић рекао: „В многих бо иних стоит: „да. от сана извержетсја“, и тако смјатение разума умножаетсја наипаче оними дворазумними речениами: „да извержетоја, от сана да престанет и пр. Но вократцје прјами канона разум јест: да оженившисја "пресвитер престанет от служби, а прељубодјеј отњуд да извержетсја.“

Из овог се види, да је Стратимировић усвојио поменути канон онако, како је протумачен у Крмчији т. ј. да оженивши се поново свештеник, ђакон и ипођакон не могу вршити никакаве свештеничке дужности, ал да и надаље остају у части свештеничкој иу заједници с њима.

Потом је Стратимировић навео како је почевши од 5. и 6. века строжије тумачено поменуто правило и како поново оженивши свештеници не само да нису могли обављати свештеничке дужности,