Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

190 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

него и да су лишени бивали свештеничке части и повраћани у народ — мирјане. И дошавши до Јустинијанове нове 123. заповеди глава 15. по којој поново ожењени свештеници „по изгнании из причта простодушним бити,“ завршен је као што рекосмо недовршен чланак Стратимировићев.

Ну из акта, ког ћемо овде навести, види се, да је Стратимировић 1800. био мњења, да и поред правила првог неокесаријског сабора и тумачења у Крмчији новоожењени свештеници не само не могу обављати свештеничке дужности, него и да се имају повратити у мир — у световњаке, ал да се не морају „извргнути“.

Стратимировић је на упит владике карлштадског Стевана Авакумовића одговорио:

В' Карловци 3. Декемвриа 1800. Г. Епископу Карлштадскому.

Истина да канони Наше восточне пр. церкве свјаштенаја лица вториј крат брачатисја хотјаштаја, како что в дјејствителности и свјаште зодјејствии заоставити недозвољает, тако и сана свјаштеническаго и части между клером всеконечно имјети, такових нелишајуште, в случајех сих како поступати потребно, за нињешнаја времена обстојателно непрописујут: из заведенаго и досеље употребљаемаго · обичаја обаче какових примјеров аште не в' Сремској, доволно в' епархии Темишварској и Вершачкој помежду влахов, а в' љету 1798. и в Карлштадској Епархии код предцесора Вашег (Генадија Димовића) за корјеничког пароха Јереа Петра Орлића догодилосја, да под 6. Нов. тогоже љета в' предметје сем обстојателнос Наставление отсјуду отданно, И во актами консисториума Вашего безсумњено аште потребно будет изобрјестисја может,“) повнегда Нам је толико познато, да таковаја лица противу канонов Нашеја церкве из узрока слабостеј своих брачатисја вознамјерившаја, за колико токмо соблазни убјегнути, изискавше от Диецезана своего прежднее дозволение, и получивше о Намјеренију своему поред отданија епитимии умјеренија за покајанис требуемосв Наставление, всегда тајним начином семо одјејание свјаштеническов свлекше, мирскому житију предаласја, по њекоем времени намјерение брачное во исполнение приводшаја, и во всјакој тишиње и покајании н' вторократном супружествје живила; из призрјенија преднаведенаго убо можете и В.П. диакону Ваше Епархие вториј крат брачитисја вознамјереному, аште би и далше о том настојал, потребное упутствование своим начином от. давше, поред опредјелениа пристојнија Епитимии за покајание, чрез пјели живот во смирении исполњавати имуштија, в' мир отпустити и потом без всјакаго оглашенија и клопота ко второму браку припустити дозволити.“

#) Ово наставленије биће по свој прилици поменути чланак у „Беседи“.

На ваш упит одговорио нам је Високопреосвештени Г. Епископ Карлштатски Михаило, _ да се на жалост речено наставление не налази данас у архиви конзисторијалној, а има спомена да се налазило. - Уредн.