Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 163

ведање слова Божија ђацима 2. Димитрије Исајловић за педагогију, методику и историју краљевства угарског 83. Василије Булић за матезис и географију 4. Косма Јосић за граматику славено-српску и стил — а подједно је постављен и за старешину школе.

Ови ће професори имати власт у својим конференцијама саветовати се и решавати о свима потребама завода и о управи школе, но важније ствари имаће да подносе инспектору на решавање.

Годишња је плата професорска 800 фор. и имају право на мировину.

У П се говори о „Школском тасу.“

На издржање речених школа, заведено је да се у свима православним црквама носи школски тас, из ког ће се временом давати сиромашним а добрим ђацима и штипендије. Како је одашиљан приход од овог таса, види се најбоље из тога, да је из целе карловачке митрополије од 1863—1873. унишло само 18560 кр. у клирикални фонд.

У истом се: одељку говори, како се има са истим тасом руковати и шта је ко приложио на издржање речених школа.

Сентандрејска црквена општина, не само да је дала бесплатно здање за српску препарандију, него се обвезала годишње њима 85. петорици сиромашних ђака давати бесплатну храну.

У 179. бр. „Новине сербске изљ царствукмцега града Вленне“ за 1814. што су их издавали Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, објавио је саветник Урош Несторовић како је Њег. Вел. на његов извештај да је св. андрејска српска општина не само дала бесплатно здање за препарандију, него „да су 35 убоги младића за цјелиј школски год објед и вечеру из благодјејанија њиховог имали, декретом под 12. Авг. 1814. бр. 10.655 речени дар благоутробно одобрити и с њим удовољствовати се благоизволело,“ те је и од своје стране похвалио ревност сент-андрејаца.

У Ш. се говори о Фонду школском, који је установљен од прилога владичанских и народних, из ког ће се фонда 1. издавати плата и мировина дистриктуалним директорима, 2. давати припомоћ сиромашним општинама за издржавање својих школа, 3. давати мировина професорима препарандије, 4 издавати временом стипендије добрим сиромашним ђацима за више школе, 5. издавати припомоћ онима, који су ради да се одаду каквом художеству или рукодјелију, 6. издавати такима по довршетку наука припомоћ да могу отпочети радити.

И све се могло ово постићи да је било свести, или управо да није било шкртости и тада као и сада и код нашег и код румунског народа, који су нерадо давали на школе у опште, а у неколико и да се увек савесно руковало са истим Фондом.

Несавесном управом, исти је фонд био јако оштећен за време иншпекторства Евгенија пл. Ђурковића.

Грдну му је штету нанео Недоклански и Захарић, чиновници код управе фондова у Будиму. По закључку српско-румунске делегације од 11./У1. 1871. исти је фонд на два равна дела подељен, и данас износи исти фонд — српски — 170.379:45 Кр.

У ТУ. говори се о 10 процентном додатку на учитељску плату — аукти — т. ј. свака је општина у бившем провинцијалу — осим Крајине — морала у школски фонд годишње улагати 10%, од установљене плате за свако учитељско место.