Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 167

Кауција сижана на ђака Теодора.

У патријарашкој се библијотеци налази тако звана „Кауција“ за ђака Теодора, ког су Срби у општини Сигу молили митрополитавладику темишварског Георгија Поповића за свога пароха и обвезали се давати му што му припада. Иста гласи:

„Понеже ме сви долвподписати свега села Суга (Сига) жители са овимђ наше рвкописанимђ писмом, всемђ и везкаго чина, самодостоинства и превосходителства лодемђ, а наипаче Г. Г. Митрополитв нашемв Г. Георгло Поповичто, обзнантемо, како ме из никаковаго принвжденја или совћта, нбсмо усиловани да мака деодора примамо себи за парохјалнаго сваштеника, но еште и обвезвемо се мм сви жители села нашеге да вса данки, в каковнхђ либо вида они 68Д8тЂ, коже порцја, десатки, квартира, и прочта контрвовии веже свтђ на цесаро-кралевск!о стран, на себе прехватамо, такове тегобе и даше, дака Огодора и его Брате с домом и Ф насђ сви житета Сужкихљ Ф данас освобожденђ домђ ихљђ встБ; на кое писмо сви подписвемо се и имени и крести своими потверждвемо вђроатја

ради болшаго у Суга, декемврла 19. дне 1746. года

Христо Ввићљ Станко Бећарђ кнезђ сужКИ Ненапљ Ввићљ . Сава бомићљ Симеен Ћосићљ Живоин Царевићљ Јанко Матинђ Гаврило Торачки Јеванђ Мошоринацљ Столнљ Пиперски Радивое Бабићђ Христо Малетинљђ Пера Радовановђљ Степанђ Стоикинљ Живота стари кнезљ Радивое Аледићђ Дмитарђ Срдановђ Квзманљ Степановљ Петар Воиновљ Ми сви подписати са свим селомђ контенти.

М. П. Пред нами Гпомђљ Школаевичемљ с.р. протопопем Бечкеречким

+

ДЕ а

ж = »

Како у данашњим шематизмима нема спомена о селу Сигу,а ви у поштанском лексикону ; ставили смо били питање на читаоце „Архива“ да нам јаве ако шта знаду о истом селу.

И у разговору с нашим пријатељем професором др. Николом Радојчићем, он нам се обећа да ће потражити у старим атлазима.

У своме тражењу био је Радојчић сретан, те је наишао на село 5тсе и то на оном месту где је данас Перлез.

Испочетка се на мапи од 1717. наводи само 571ае, у ком је било 30 кућа, а доцније (1778.) наводи се уз Перлез и шанац Сиг, који је лежао одмах до Перлеза северо-источно.

Да би сазнали шта више о овоме, обратили смо се на младога свештеника Душана Ђурђевог, који нам је ово одговорио:

„Односно назива нашега места исписујем Вам из Летописа нашег звања став, који се тиче постанка и назива „Перлез.“

„У Перлезу постоје 2 цркве и то: једна посвећена Арх. Гаврилу и друга Успенију прес. Богородице. Црква Арх. Гаврила или „Стара“ налази се у првом сокаку до Кустоша (Бегеја) у тако званом „Шан-