Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

166 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

отвфтствовали учени г. г. Алекстевичђ Недћлко, Сточдиновичђ Еуеумзи, Топаловичђ [оаннђ

При реченом Заведенио П. Теченји Слвшатели.“

На 3. листу стоји: „Продолжен:е Педагогле.“

Шафарик и Новаковић не знадоше за ова предложенија. Наслов је првог навео у „Летопису књ. 118. Ђорђе Рајковић у „Допунама и поправкама српске библијографије.

Наслов другог наводимо овде први пут по примерку што се налази у патријарашкој библијотеци.

Исте године изишла је у Будиму књижица под насловом : „Предложенија из Славенекија Граматики и писмених сочинении Павлом Атанацковичем, свјаштено Јереем, в Краљевском Педагогических Свјато-Андрејских Училишт заведении Катихетоју Ј. Р. вдовствујуштују Граматики Славенскија и Немецкија Катедру дополњајуштим, преподаваних, на њаже во Свјато-Андреи мјесјаца Септемвриа дне 1814. года отвјетствовали учениј Г. Г. — В Будимје 1814.“

Ни за ову књижицу не знадоше Шафарик и Новаковић и њен наслов наведе исти Рајковић у 120. књ. „Летописа“.

1812. изишла је у Будиму књижица „Житие Исуса Христа за дједу — —-“, коју није написао као што рече Новаковић у својој „Библиографији“ под 428. Урош Несторовић, него неко други.

1814. изишао је у Будиму „Рјечник малиј“ — немачки и српски.

Шафарик а по њему и Новаковић наведоше Исајловићево делце: „Предложена исторге прагматическе кр. унгарскогђ на коа су у кр. пред. заведенпо св. Андреискомљ м. Априла 1814. изђ преподаванји Дим. [санловича приликом авногђ испвта отвћтствовали. У Будиму 1814. 8' 16 стр.“

Те исте године изишла је у Будиму и књижица под насловом: „Предложени численице и землеописанј и алгебре, на коз су укр. предуготовническомђ народа славено-сербскаго заведенил Св. Андреискомђ м. Априла 1814. ПРИЛИ Нона, ивногђ испнта отвЂтствовали. Будимљ 1814. 8" 16 стр.

А. по ПАрАрИКУ је издао исте 1813. и Косма Јосић „Собранле нћколикихљ рфчеи.“

1815. изишло је у Будиму: „Руководство к оЛАВЕН ан оМ краснописанију в употребленије народних слав. серб. училишт.«“ 8' 16 стр. (Да је нешто Клица био издавач овог руководства, ваистину би и данас било тма-тем овог руководства, овако данас га је тешко где видети. Ми га бар не видесмо нигде).

1816. изишла је у Будиму књига: Педагогиа и Методика за учитеље граждански и селски школа од Вилома преведена Јованом Берићем —“.

Исте 1816. у Будиму: „Историа трговине од почетка света до наши времена од Димитрија Исајловића.

И кад човек види ову „ревност“ првих професора св. андрејске препарандије и помисли, да ми ни дан-данас поред толико испита-. них професора и др. филозофије немамо више од половине школских књига за средње и највише заводе, и да нас уг. министар мора да гони, да се једном напишу нужне књиге; онда је већ крајње време да се изнађе пута и начина, да једном и наши ђаци не морају преписивати и кубурити са школским књигама. (Наставиће се.).