Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
316 Архив за историју срџске православне карловачке митрополије
кад бисмо назначеним Госп. Министром по прислатому у копии формулару писали ничто о том от Агента на известившесја ниже от него на то позвани бивше, кои и сад ближше двора јест, аште би от потребе видјел он би нам доложил, зато что ли бо. Јеште к тому истим Господам ово у таборских, ово царских поред коронгцие дјељех окупиратим, јегда бисмо писали, абие би у отвјет примили, да су засад дјели другима окупирати, и тако би прежде вњекое негодование код них довезлисја неже бихом что тим ползовалиоја. Особливоже тог имуште призрјенис, да ви јеште од 11, сего Јеја краљ. Велич. у копии нам соопштеное предложение послали јесте, между којим досад протекшим временем и отсаде докле би по совјету вашему расписи на Министри управо разаслалисја, могут се по всевисочајшој краљ. Велич. Милости у добар поступак метнути (како и пишете да ћете с привилегијама скоро св експедирати) и кад би другојачие закључено било, ми бисмо поздно и у невреме "пак со онаковима предложенијами стигли, что сте ви једанпут предлагали и чрев Агента Министарији цјелој по заповести Хараха оглашено, да таквим би двократним предложенијам могли ви у подозрјение пасти, а како разсудити и Боже сохрани по оваквих наших расписах, кад би чтогод лево случилосја нам Агент би таки нам преписао зачто смо га у јеговом трактату конфундирали. Зато да останет засад, понеже и онако онај Јеја краљ. величеству послати на ново меморијал на Министерију послатисја будет, и тако ће оно исто знати что би смо им и Ми писали. За Господина _ Арадскаго који дјелом ту что предлажет и како протестира досад јесмо от вас зактевали, да одкуд год добавите и нам сообштите. да знамо по том контра протестацију уложити, а овако ни учем же извјестни како что улагати можем, Господина Костајничкаго конфирмацију аште будут реформирали может бити конзеквенција да се Арадском и проч. реформирују. Но ми све ово в скором времени уничтожено видјети пророчествуем, чтогод леве Информе и протестацие са собом носет, занеже крјепко на вољи Божијој и Јеја краљ. Велич. правду и Милост уповаем, да она народ свој от људи ради љубопитних душ и возмутителеј малаго числа не будет оскорбити, но против того скорим утјешением помиловати како и надјејуштесја от вас скоро нов весел и пожелан глас за све добро експедирати солицитацие чути, остаем.
25. Маја.
Господам депутиртом у Беч из Карлов.
Ваше од 18. истекајуштаго Ми не оноју прежднеју мјероју прочтохом, ниже чим веселим утјешити се имјехом, наипаче что ви великом аки очајании поставистесе, да ви кромје сваког агентовог Савета, поразумјенија и благонахожденија в дјељех, коешто трактирате и кореспондирате особљиво же за Господина Арадскаго что дали јесте, не слушати јего во предложениих јего не искусивше се прежде, аште и предлагал ли он прежде вас чтолибо противно, и что и каковаго гласа оно их предложение, поред којега и сумнеемсе, да не бисмо вмјесто исправе какву срамоту навукли, што ми кромје, сваке нужде себе екскузирамо против Арад: незнајући предложил ли