Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije, 01. 01. 1913., S. 83

80 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Међутим из напред реченога види се, да Гедеона није удавио само воденичар Ива(2) — Грба —, него и Риста бошњак, дуванџијски трговац Сава и надничар Митар, и то у намери да га похарају, и Ива се — овде је Иван шумар а не воденичар — није удавио у потоку, него је и он стрељан био.

У осталом у песми се и не тражи истина, него је лепо од Драгутина, што је онако лепо описао Гедеонаио њему онакво мњење и успомену сачувао.

Архимандрит манастира Раковице Рувим, у књижици „Манастир Раковица“, Београд 1909, на 52. стр. рекао је за Гедеона: „Примио је управу ман. Раковице 5. Дец. 1870. г. по разрешењу управе болеснога арх. Јосифа од Јосифовог заступника Корнелија“.

„Гедеон је родом из Аустро-Угарске. Замонашио се у ман. Бешенову(!) (Срем). Као старешина манастира довољно се заузимао за унапређење манастира. А нарочито су му заслуге, што је знаган део ман. имања ограничио шанцем те тиме спречио заузимање. Реновирао је цркву. Направио је Ћуприју на раковачком потоку. И у опште важио је као предузимљив и енергичан старешина са Довољно интелигенције, одликујући се лепим писањем“.

„Гедеон је био старешина до 14. феб. 1872. г., када су га разбојници напали и убили. Да ли су га убили зликовци из простог користољубља или је узрок његовој смрти било његово ревновање на корист манастира, како неки мисле, тешко је определити.“) Гедеон је 15. феб.. сахрањен у порти манастирској, ну гроб му се не познаје, јер није ничим обележен“ ;

Овом се не треба чудити, јер нису се само раковички калуђери тако понели спрам игумана Гедеона, него има и много и много 32служнијих и већих Србаља, којима савременици не обележише гроба.

ж ж ж

Ето, ово сам био у стању да уз своја истраживања и помоћу добрих пријатеља -— Високопреосвећеног Г. Митрофана Бана Митрополита црногорског, архимандрита крушедолског Анатолија Јанковића, барона Јосифа Рајачића, оца Милутина Радуловића игумана ман. Савине, оца Нестора Опшића игумана ман. Бешенова и шумара Косте Берића, којима нека је и овде хвала! — овако опишем и напишем живот оца Гедеона Јосифа Јуришића.

Души мојој необично гове што сам био у стању да опишем и напишем и живот и рад оца Гедеона Јосифа Јуришића, те сам му спомен оживео а у неколико и овековечио.

Завршујући ову своју радњу, кличем из дубине душе: Слава ти и хвала честити Србине и мучениче оче Гедеоне Јосифу Јуришићу!

=> 66 а ден _—

#) То се бар лако могло увидети из судских аката и тадашњих новина. Дер.