Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

80 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Међутим из напред реченога види се, да Гедеона није удавио само воденичар Ива(2) — Грба —, него и Риста бошњак, дуванџијски трговац Сава и надничар Митар, и то у намери да га похарају, и Ива се — овде је Иван шумар а не воденичар — није удавио у потоку, него је и он стрељан био.

У осталом у песми се и не тражи истина, него је лепо од Драгутина, што је онако лепо описао Гедеонаио њему онакво мњење и успомену сачувао.

Архимандрит манастира Раковице Рувим, у књижици „Манастир Раковица“, Београд 1909, на 52. стр. рекао је за Гедеона: „Примио је управу ман. Раковице 5. Дец. 1870. г. по разрешењу управе болеснога арх. Јосифа од Јосифовог заступника Корнелија“.

„Гедеон је родом из Аустро-Угарске. Замонашио се у ман. Бешенову(!) (Срем). Као старешина манастира довољно се заузимао за унапређење манастира. А нарочито су му заслуге, што је знаган део ман. имања ограничио шанцем те тиме спречио заузимање. Реновирао је цркву. Направио је Ћуприју на раковачком потоку. И у опште важио је као предузимљив и енергичан старешина са Довољно интелигенције, одликујући се лепим писањем“.

„Гедеон је био старешина до 14. феб. 1872. г., када су га разбојници напали и убили. Да ли су га убили зликовци из простог користољубља или је узрок његовој смрти било његово ревновање на корист манастира, како неки мисле, тешко је определити.“) Гедеон је 15. феб.. сахрањен у порти манастирској, ну гроб му се не познаје, јер није ничим обележен“ ;

Овом се не треба чудити, јер нису се само раковички калуђери тако понели спрам игумана Гедеона, него има и много и много 32служнијих и већих Србаља, којима савременици не обележише гроба.

ж ж ж

Ето, ово сам био у стању да уз своја истраживања и помоћу добрих пријатеља -— Високопреосвећеног Г. Митрофана Бана Митрополита црногорског, архимандрита крушедолског Анатолија Јанковића, барона Јосифа Рајачића, оца Милутина Радуловића игумана ман. Савине, оца Нестора Опшића игумана ман. Бешенова и шумара Косте Берића, којима нека је и овде хвала! — овако опишем и напишем живот оца Гедеона Јосифа Јуришића.

Души мојој необично гове што сам био у стању да опишем и напишем и живот и рад оца Гедеона Јосифа Јуришића, те сам му спомен оживео а у неколико и овековечио.

Завршујући ову своју радњу, кличем из дубине душе: Слава ти и хвала честити Србине и мучениче оче Гедеоне Јосифу Јуришићу!

=> 66 а ден _—

#) То се бар лако могло увидети из судских аката и тадашњих новина. Дер.