Balkanski rat

Број 5

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 69

На 1ШЏЈ1.

АРТИЉЕРИЈСКА ПАЉБА. Снег је пао, а мраз стегао, наше трупе воде очајну борбу с противником, који је заузео такве положаје, да су наши упућени само на пешачку борбу. И ако је терен непроходан и брисан од турске артиљерије ипак су и наше силне тобџије која добар глас бије из свих рагова, успеле да дза топа изнееу на позицију са које ће снажно помоћи храбру нашу пешадију, која чисто добије крила, када за леђима осети силно дејство наше артиљерије. Укопали су са у снегу и леду и брзом а сигурном паљбом туху турске позиције и олакшавају продирање пешака, који чич осете да су српски топови на позицији. и сами без команде полазе напред — на бзјонет. Тако допуњујући се, беспримерна хрвброст пеша дије, и беспрекорна спрема и добро око наших тобџа је који су били где оком ту метком, учинили су да је турско царсгво саломљено а на његовим развалинама понова се узцигао двоглави српски Бели Орао.

Коњички капетан Драгослав В. Војинови^ командир митраљеског одељеља у трећој армији. Капетан Војиновић одтиковао се храброгаћу и присеоношћу у свима бнткамз, анарочито на Мрдарима, При штини, Феризовићу, Љешу и т. д Довољно је само да, се заа, да је армија ђенерала Јанковића имала тежак зг.датак да продре и савлада сав арнаутски елеменат, почев од Кургоумлије па све до Јадранскога мора па да се оцени јунаштво српске војске. Разбити и савладати толики дивљи арнаутски елеменат, прећи тако огроман терен проћи кроз непроходче кршеве, стење, гудуре и проломе, гато кажу: проћи ову да где „вмије креч једу, а гује славу славе ‘, а у8 то трпети и глад по неколико дана, то је оно, чиме се данас занама и диви цео културни свет. Све ове огромне напо ре срећно је пребродио млади капетан Војиновић, и допро вдрав и чио до српског приморја са својим митраљезима Војиновић је спреман и интелиГентан оФицир, и сматра се као узор међу нашим млађим, школованим официрима. Син је г-ђе Анђе и Васе Војиновића. У Веограду је свршио основну школу и гимназију. Свршио је међу лрвима четворогодишњу нашу ниЖу гаколу Војне ЛкадеМије, а цо том и виши курс са одличним успехом. Влаго оцу и мајци, који су оваквог сина одгајили, а Орбија се може поносити оваквим официрима.

РЕЗЕРВНП КОЊИЧКП ПОТПОРУЧНИК 1- Ммвутмн Драг. Муцић ЕКОНОМ ИЗ КОМИРИЋА, ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ ПАО На РУЈНУ Први јачи сукоб при преласку границе наша прва армијаимала је на Рујну,'одакле је Турке успешно протерала и ако су ту имали одличне положаје. Но ни тај први знатниш успех није могао бити без жртава у крви. Поред више војника на Рујну смо изгубили и два млада официра: »ртиљериског потпоручника Душана Ј. Цветковића, члју смо слику донели у првом броју, и резервног коњичког потпоручника Милутина, Муцића економа из Комирића, сина познатог народног првака, чувеног напредњачког вође и старог народног трибуна Драгића. Млади Муцић је рођен 16 декембра 1888. године у Комирићу, где је изучио основну школу. Четири разреда гимназије свршио је у Ваљеву и Шапцу, па га је отац, угледан домаћин и привредник, у жељи ца га привеже за кућу и имање, дао у винодељско-воћарску школу код Букова. Да би ту стечено знање проширио и био од користи и себу и својој околини отац га је послао у чувену помолошко воћарску школу у Бохоницу, код Брина, у Моравској. По свршетку школе није као остали му другови похитао у државну службу но се вратио на своје имање у Комириће, да стечено знање примени на своме добру. Годину дана раније но што је морао јавио се за одслужење рока у сталном кадру. Команда му је одобрила и он је свој рок одслужио у коњичкој подофицир