Balkanski rat

број 5

Ограна 70

БАЛКАНСКИ РАТ

ској'школи, где је положио испит за резервног коњичког потг.оручника. Као такав пошао је у овај рат и на Рујну је 7. октобра од турске гранате рањен у трбух. Од те ране преминуо је у Врањи 14. октобра, а тешко уцвељени отац иренео му је тело у место рођења.

Милутин се спрема^ да као напредан школован економ буде углед “целој својој околини. Судбина је хтела да гроб његов буде углед његовој околини, како се за свете Србинове идеале живи и — мре. Слава јунаку Милутину!

Гордосги, кгд ће твојој, Трагичан конац доКи. Азијат биће смрвљен, Што светска иравда иште, А место тебе само биће, — Пусто згариште!.. Врање Пет. Т. РиетиН Г'. Радш Шш

Горња слика представља унутрашњост града Једрена, који већ више од четирД месеца држе опседнуте српска и бугарска војска. На слици је представљен онај крај у коме је чувена Селимова џамија, која је прва после Аја Софије на Балкану. Оелимова џамвја ‘ј‘ ВОЈНШВ СтвфЗНОВиВ, Јгнак са једрепа је највећа, најлепша и најскупоценија грађевина Турака, који су Право је да на овај начин забележимо смрт Балкавом владали више од пег векова, а сем ове џамије немају ни једног честитог, идеалног младог Србина, одлиједне грађевине, која ће потомству сведочити, да су овде били то- чног радника, који је свој живот положио за

лико векова неограпичеои господари. 1Е Д Р В Н V.. У времену гордом, гордо си поникло, јер силни Адријан, римски Цар, Темељ ти диже, име Ти даде, И би ти господар! А какво е’ онда било, Сад и не личнш више, Ал’ већа гордост зато, У теби саДа дише Но вечна сталност никад Нигде не може бити.! Под руку Турака дивљих, Паде покорно и ти! Под њиме ко прави див си, И јачим, страх улило; Што пак од „малих“ сада патиш, Ти ниси ни у сну снило?...! Сад Српско бугарека зрнад, Над тобом страхотно пиште, Зидине горде сада ти с* тресу, — А слоЖна браћа слободу иште! још само мало, још који дан, Та неће дуго прођи, —

свету идеју. То јз Војислав СтеФвнови^, моделијер. Он је као врло добар и вредан раденик радио неколико годииа у фабрици М. Јечменице и комп, где су га сви волели као добра и племенита друга и раденика. Кадар је одслужио за време анексије. Г1о изласку из војске, у тежњи да ое што вигае усаврши у занату и прошври своје друштвено образовање оде у Немачку, где је радио неуморно и телесно и умно, посећивајући школе трговачке и занатлијску. Од гвоје скромне зараде плаћао је учитеље француског и немачког језика миолећи да се ускоро врати у своју отаџбину те да буде што више од користи и себи и Отаџбини. На глас о мобилизацији међ првима се ставио нарасположење својој команди. Давала му се прилика да не иде у борбени ланаџ, но он је као прави Србин одбио то. Са четвртим прекобројним пешадијским пуком. отишао је осдобођавати своју браћу од дивЉе хорде бесних Турака и Арнаута. Свугде и на сваком месту био |е међ првима борећи се и храбрећи своје другове. Новембра 9. његов пук је водао огорчену борбу с непријатеЉом пред самим Једренским утврђењима. Воја се тога дана херојски држао. На примедбу врелачког проте С. Остојића, „Нувај се Војо“ одговорио је: „Нема смрти без суђења!“ али тек што је довршио реченвцу непријате.љско тане удари га посред срца и пресече један млад живот за навек, — Пао је с осмехом на уенама знајући, да је вршио свету дужност наспрам своје миле Отаџбине и да ће га другови многоструко осветити. Слава нека је јунаку Воји, који је био један од друШтвено најобразованијах и етручно најспремнијих грпотшх рвдника!

Једрене : Селимова џамија