Balkanski rat

Страна 186

БАЛкАНСКИ РАТ

број П

Језвро т — Црногорска народна прнповетка. Када је Бог непослушне ангеле удалио из раја, гато су му одрекли послушеост, Госнод позва преда се око свога престола, све небесне становнике, н сваког поједи ног унита: — Реци ми, дете, шта ти желиш? И тада су сви, сем једне једине душе, одговорили: — Што нам Ти госноде даш све је добро. Нека је слава имену и делу твоме. Једина, која није узела учешћа у томе славопеву била је раскошна нимфа Виља. Богат венац златних власа јој је окружавао цветајуће лице, а њене дубоке, тамноплаве очи еу гореле огњем вечне младоети. Између свих тих серафимских прилика она је једина у себи сједињавала Божје и земаљске красоте. — Само једно желим — приговори она лаким осмв' хом на лицу, које би очарало еваког другог осем Бога Желела би другчије власи и очи. Силни Боже, који си тако милоставан, дај мојим очама боју тампе ноћи, снаге и срчаности. — Заблудела душо, земаљска кокето — прекину је Господ и окрену евоје лпце од нимфе, а страшне губе покрише њено глатко чело.

На Бкадарскои |шру: Острво Лесандра

Тада је из модрих очију несрећне Виље потекао поток суза, који више није усахнуо. У току хиљаде и хиљаде лета лио је поток из њених очију, текао доле еа земљу и од тих суза се створило — Скадароко језеро. И кроз сга времена у ноћи, када тајне ириказе сну ју своје сплетке, виђала се како се вуче крај језера једна у бело женска прилика. Најкуражнији су причали како су је лепо видели у црној ноћи као у сред дана, како силно плаче, а ток суза, које су јој непрестано лиле из очију, био је тако оилан као извор из горске стене. Некада, једнога краснога дана, када је сунце са својим златним зракама весело сијало, спустио се добри Господ на земљу Када му је поглед пао на Скадарско језеро, био је чисто очаран од јасног плаветнида његове воде. — 0, погледајте тај чаролијска красан кут земље, какав до сада не видох, закликтао је и Бог. — 0, Господе, зар си заборавио убогу Виљку, коју си у свом праведном гњеву казнио за њену дрску нескромност? примети највећи достојансгвеник небесне дружине, — Сећам ее сада — рече Бог а болни израз му се огледао на лицу — Сирота мала Виља. Брже је одмах ноВови! За мало Виља је стајала пред Богом. ГБени очи с$ биле претворене у два студенца суза. — Сирота мала кокета — рече Бог, с осмехом пуним оаучешћа — скупо си платила своју кривицу. Враћам ти вид. Но, а сада погледај доле на земљу. Шта видиш тамо? — Видим велико језеро опкружено високим горама. Две рекз се изливају у језеро брегови су пуни златнога сгада, зрела житна класја и румених кукурузних клипова. Као роса чиста, као кристал прозирна је плава вода у језеру, а златно класје се љуљушка на тихом ветрићу. Господе, најрадије би све своје дапе, целу вечност провела у сред те красоте! — Оеда чуј, Виља! Плава и златна боја тамо доле је иста сна, коју си ти у своје време одбацила. Учи се из тога и никад не заборави, да је све, што је Бог ство рио, красно и свеТо! Виља, којој столетна жалост и сузе гшшта нису одузели од њене леноге, понизно се приклонша пред БогоКг, а није изустила ни речице, јер се бојала да не рекне више но што треба — И сад| — продужи Господ — и нехотице ти се испуљавају твоје жеље Дарујем ти Скадарско језеро, по})п у своју нову Домовину. Његове красоте те увераввЈу не само о твојој красоги но ће те сваког тренутка ономањати на Божју свемогућносг.

На Бкадармоп језвру: Острво Врањнна

И Виља се дубоко поклони пред Господом и лагано се спусти на земљу. Бог и сва небесна дружина за њом су гледали све дотле, док се није изгубола у валима Скадарског језера, које је тако плаво, као њене очи.. . .

Бкодарско Језвре — Уз наше впике Скадарско је језеро дуго 10 а широко 3 сата: има 120 миља у обиму, а хвата простор од 373 * кв. клм , од којих је Турцима припадало 165 а Црној Гори 208 кв. клм Језеро је пловно и за пароброде. Вода му је слатка као и речна, и народ верује, да кроз ово језеро протиче река Морача, која слази из Црне Горе те у шест рукаваца (Каратуна, Морача, Куриоштица, Шестаоница, Брестић и Бистрица) утиче у језеро.Јпротиче кроз исто и као Бојана избија на југу те одлази у море. Језеро је богато риболовом, и рибе се многе (сараге — укљеве) носе у Србију, Италију и Аустрију. Добре су и пастрмке, које достижу доста велику тежину, а лове се највише на ушћу Мораче. У годинама кад има лова само при једном ловљењу ухвати се по 2000 и 3000 ока рибе. У језеру има доста острвчића, која народ зове Горице , од којих је највећа Врањина. На једној страни овог острва налази се село, а с друге