Balkanski rat

Страна 178

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 12

РВА БВ. БПАСА ! Б101М.

Уметници стари, у господњем сгр^ху Вајали су овде у дрвету мрком Иконостас своје вере, и у праху Леже, док је време прешло их све трком, Векови су прошли у мраку и страви, И вера се крила где кандила трну; Робље је, у јези где зора не плави, Своју судбу тешко испаштало црну.

Стара зграда с које давно не чу гласа Још ни једно срце што за живот мари, Чувала је веру у Светога Спаса И негдашњи завет уметника стари’. Данас, кад је стао оштри јек плотуна. Свети Спас је сиш’о на робље у тами; Певало је звоно с маче цркве туна, И звуци Слободе разлегали сами, Сима I 1андуровић.

— Опис једног учасннка из VII пука — (2) Село Повак је с ове стране Црне реке. С оне стране (десне) је село Чвкрикси, које треба да заузме наш VII пук. Од Нокака води добар насип прено Чекрикси на Битољ На овом месту Црна река има девет рукаваца те и друм прелази преко девет камених и дрвених мостова. Рукавци су у обично добз дубоки 2-3 мет. али овога дана услед дводневне кише река је била надошла и излила се из корита те су са тако сви ови рукавци сјединили и направили једну огромну реку широку око 2 километра. Сем тога биле су и с једне и с друге стране поред обале баруштине широке 7-800 метара. Баруштине су се још могле и којекако газити (наравно с опасношћу да се ипак по неко и удави) али чим се дође до обале реке, даље се апсолутно није смело ићи ван насипа. Турци су посели десну обалу реке с једне и друге стране друма, који је по среди пресецао њихов распоред. Њихови митраљези били су на сред друма закопани и .косили су сваког онога, који се Нојавио на првом мосту с наше стране. Било је немогуће пребацити ни јед ног јединог човека ни преко првог моста. Неколико дана ту су се налазили комите са капетаном Војином Поповићем и нити су они могли прећи с оне стране реке, нити су пак Турци могли прећи овамо. Један турски батаљон беше с једне, а други батаљон с друге стране пута. Исто тако беху расноређене и две турске батерије. Све то беше укопано и вешто заклоњено да се нико жив није видео с оне стране међутим чим неко од наших подигне главу оспе се ватра с турске стране. Турци су посматрали наше покрете са појединих дрвета, кућа и са торња једне цркве у селу Чекркси. Ми смо то наслућивали и капетан Александар Срб гађао је из топа тај тороњ и погодио га. Наши офи цири су посматрали Турке са узвишених кровова. У селу је био целог првог дана принц Ђорђе и посматрао је дејство наших батерија: врло често је захтевао да се гађа бризантним, разорним гранатама. Кад смо стигли у село Новак, напунисмо дворишта и очекивасмо шта ће даље бити. Наш први батаљон је у стрељачком низу газио бару и војници ухваћени за руке приближаваху се обали реке, која је испред села око 800 метра. Кад стигоше до обале полегоше уз њу, јер се даље није могло За све време Турци су их гађали и топовима и митраљезима али не тако јако Ми смо се већ почели надати да ће први батаљон још прећи. Било је већ четири сата по подне. Дакле још 1 - 2 часа па ће се преживети и први дан. Баш у то доба дође један капетан из 8. иука, за кога рекоше да нам је нов командант батаљона. Звао се Драгољуб Вуковић. Официри из нашег батаљона окупише се око њега и руковзху се с њим. Интересантно примање батаљона у сред борбе! Нек буде са срећом! Да видимо и те новајлије.

Један коњички капетан из штаба Кнез Арсена дође у село и рече команданту батаљона, да га је послао Кнез, да извести команданта о немог.ућности преласка реке, јер је дубина велика те ће се војници подавити. Беше пам мило што се краљев брат брине о нама. У село долазе и одлазе ордонанси. Како који прође поред нас ми га питамо шта има ново. Сваки долазак ордонанса штрецне нас. Један ордонанс дође с наређењем, да 3 и 4 батаљон остану у селу, пошто они неће прелазити мостове. Добро је да бзр мало одахнемо. Всћ се неки разиђоше по селу да потраже неку кокошку или ако будо буре с вином. Од сељака нигде живе душе у селу. Официри се искупили у једном разваљеном дућану на раскршћу и грејаху се око ватре. И они јеђаху неку ћурку, коју је неко од њих понео. Мрак паде. Ми се сабисмо у једну сеоску кућу, где од дима у мало не поскапасмо. Па ипак нам је ту било много боље него онима из првога батаљон, што су лежали у води до појаса пушкарајући се целу ноћ са Турцима. У ноћ нас изведоше да ископамо шанчевена ивиии села. Целе ноћи се око ватре препричавало шта је било и шта ће још бити. Тако седећи многи и заспаше, неколицина се скљокаше и изгоре им шињел од ватре. Али шта све то мари према ономе што се претрпело. Ноћ је била мирна. С времена на време одјекне пуцањ пушке у селу То су топџије, хватају кокошке; они увек имају шта и да поједу и да попију. Преко целе ноћи чуло се грактање ждралова што нам се никако није свиђало. Некако је страшно и тужно одјекивала њихова граја. Киша је непрекидно падала. У близини наше куће била је порушена црква, капела и гробље Кога ли ће донети и закопати у њега? Како је ништаван човек у овом хаосу и мору од смрти. У полусну сам целе ноћи превиђао мртвачки костур са косом, где иде од куће до куће и бира своје жртве. Сваки кога се он дотакнуо, морао му је сутра доћи у то страшно гробље. Освану и 5 новембар. Ко би се надао дз ће тај дан за нас бити страшнији од оне ужасне ноћи на Младом Нагоричину. Ујутру се повукоше у село и наши водови с предстраже. Шта су нам тоебале толике предстраже кад ни Турци нису могли прећи реку нигде на другом месту до преко мосгова, који је чувао први и други батаљон?.! Синоћ се било чуло да су два батаљона прешли мостове Јутрос опет чусмо да ни један једини војник није се могао пребациги. Обузе нас нека зла слутња. Ред је на нас, да ми први ударимо на мостове. Али то је немогуће! На самом изласку друма из реке, веле да је бетонирано утврђење које није ни окрњено нашом артиљеријом Турци су се укопали више од метра у земљу и нишга им се не може. Изгубисмо веру у наше тобџије. И они су се сами бринули шта ће и како ће. Да не буде ово друга Плевна и да се рат не отегне још 2-3 месеца? Дотле могу доћи још и појачања Турцима. Та се вест убрзо прочула и одржавала са упорно. Кад се расвануло добро, видео се дим од зоза који дође у Битољ У току пре подне два три су воза прошла на