Balkanski rat

Страна 19’8

БАЈТКАНСКИ РАТ

Број 13

Кз иоввдагав Црда Горе

Не острву Врањини, у Скадарском Језеру, налази се манастир Врањина задужбина Јелене Балшићке. На нашој слици лепо се види манастир гледан са језера.

Какав је ерпскк војнив — Вшица из времена тобнлизациЈе — Зашто баш сада да сам болестан! Шта ће рећи моји другови кад ме командир по списку прозове, а мене да нема! Зар они без мене да иду у овај свети народни рат, а ја да останем код куће!... Ех, мене до Бога!! вајкао се један обвезник из дринске дивизије, кад је наређена мобилизација, а он био болестан. Његов старији брат Петар био је записан у претекшима II пизива, па ће му на то рећи: Па, брате Димитрије, болестан си, то ти је од Бога, неће ти нико пребацивати што не можеш ићи са њимз, — Ама знам ја то брате али другови ми неће веровати да сам тако много болестан, а ти знаш од када пежим у постељи, али се мислпм и на то. . срамота за нашу куКу, што ни један од нас не иде 'да свети Косово!.. Ах, тешко мени! Што баш сада да ме спопадне ова болешчина!!.. . Кад баш тако осећаш — рећи ће му старији брат - да је срамота за нашу кућу шго ни један од нас не иде у овај рат, онда би ти нешто казао. . .. Болесник се трже, приподиже из постеље загледа се у свога брата. и са пуно братске љубави запитаће га: — А шта би то казао брате? Говори молим те? и чисто гутајући исчекиваше његов одговор. Петар заћута. па после мале паузе одговори: Само, да ме не казне, а ја ка’ мислим да ме неће ни твоји другови проказати код командира, кад им кажем, да сам ја дошао на твоје место, пошто си ти болестан, а ти остани код куће, лечи се и чувај и моју и твоју чељад, на ако погинем ти ме освети . .. јел да хоћеш?... Болесник счепа руку свога брата, пољуби је са сузним очима, и одговори: — Сад си ми сто пута милији брат! На нзшој кући нсКе осгати срам, а ја ако да Бог те кроз десетак петнаест дана приздравим, потрзжићу те ма где био да те сменим ... За време велике Битољске битке рањгници су изноШени из борбене хичије у позадину војске на превија-

Из ошбоданог Бкодаа

Турска војн! [нузнка у Окадру

Наша слика преставља турску војну музику, ксју је за време мира снимио један црногорски официр. када је свирала у част походе што су је црногорски официри учинили турским.

лиште; међу рањенима, био је и болесников брат, рањен у главу до саме коске на темену Какав красан и идеалан пример српскога војника, који се и на болесничкој постељи брине за част свога имена. своје куће, и за пожртвовање за своју до мовину! Благо земљи коју народ брани. Београд 1 4-1913 год. ГлИШа ПарнОВИћ

9д ВаљЕва до Јадрана — и дринсквм дивнзнјога другог позива Наша војска осветлала је образ српском имену, она је за врло кратко време од неколико недеља испунила, све наде, које смо у њу полагали и ми и оно робље под турским игом. Нарочито је сјајно испунила свој задатак дринска дивизија П. позива нароане војске, као саставни део I!!. армије, која је прва изашла на море и на тај иачин прва узела у руке кључ еманципације од Аустрије, прва повратила Србији -- Српско Јадранско море. Намера ми је да покушам, еда ли се може, после толиког времена, описати гигантски дивљења достојан напор ове дивизије и то у што краћим потезима и на тај начин се, ма и заборавио по нешто, ипек сачувала света успомена на пале жртве и херојство како војника, тако и подофицира и официра једног дела снаге срп ске, за коју није било немогућности, већ само оно војничко — стереотипно: разумем — стараћемо се! а уз то још и: Један за све, сви за једног! Дакле прекинућу с уводом и прећи на излагање догађаја онако, како су по реду текли. Ваљево је пуио војника разног рода оружја и година, већ 18. септембра ма да је мобилизација објављена тек у очи тога дана. На све стране ври од дичних синог.а најпитомијих равницз у Крзљевини Србији Взљевске Мачванске и Подрннске, као и једног дела кршних нам Ужичана, који трсбз као дринска дивизија I II. и П! позива да крене онамо, где се заповеди онамо где се сад после готово свршеног чина. чује само песмз а где је пређе бн с^мо лелек и вапај робља