Balkanski rat

Број 19

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 291

дотрчасмо до једног засеока на левом крилу и на једној коси спазисмо нашег команданта Глишића међу стрелцима осамнајестога пука. Њзгова фигура оцртавала се према небу; у руци је држао уздигнут корбач, — то беше његова уобичајена поза. Трубач пор^д њега свирао је за резерву Нтш батаљон већ дотрча до подножја к осе где беше Глишић. — Ђукићу, викну командант, показујући на крајњи левокрилни вис трчи са четом и поседни онај вис. Сад ћу ја тамо послати трећи и четврти батаљон, Ја командовзх чети „на лево“ — „трком марш“ и праћен непријатељским аргиљеријским плотунима, сти гох под вис. Мало после дође трећи и четврти батаљон а са њиме дође и командант Глишић. Чим је дошао позвао је нас четне командире на врх ви Цд са где се орио ураган од турских граната и шрапнела, и издаде нам овзкву ЗЈПОвест: — Господо коман дири овај вис морамо бранити до по следње капи крви Од њега зависи оп* станак наше дивизи је и армије. 1 урци су се масама пребацизали према иашем крајњем левом крилу, које се тресло под силним рафали ма турских топова У први сумрак, када је борбени тре сак ударао у врхове, — када је букнуо пакао од ватре, суда рила се два бесна таласа на нашем крај њем левокрилном вису армијског положаја и у том заврш ном акорду хаотичне ватре и вике избезумљених бораца, једно непријатељско зрно погодило је и храброга Глишића. Судар се десио. Од тога судара су Турци одско чили сто-двеста корака и ту су застали Наши потрешени војници осташе на свом положзју, али неспособни да се крену и један корак даље. Као два рвача стајали су малаксали једни према другима, мерећи се запенушени и закрвављених очију. У том страшном моменту пронесе се по положају муњевитом брзином вест, да је командант Глишић по гинуо и да су сви официри на левом крилу изгинули. Наста пометња и забуна. Многи изгубише свако при

суство духа, видећи на сред положаја мргво тело свога команданта. Као најстарији командир из та два батаљона, кренем се дуж положзја да са остатком официра повратим дух и ред на положају. Успут сам сретао читаве групе пом=хниталих војника, који су бесвесно блудили по вису, не рагпознавајући се и не разумевајући се. Неки од њих спазивши ме — скакали су око мене надвикујући се и објашњавзјући сваки на свој начин. Једни ме вуку лево да ми покажу турску коњицу која подилази селу, — други ме зову десно да ми покажу неку колону која нас заобилази. Неки ме пита шта ће са искривљеном шипком на пушци (и ако је разбацано стотине пушака по лоложзју;. други не зна шта ће да ради са поднаредни-

БРБ1ЈЕ.

Мштр Тршоврр код Прршрр.

ком који већ читав сат ие може да издахне. Двојица опет доведоше једногтурског официра и препираху се предамном ко га је од њих двојице заробио Сви питају. сви објашњавају и сви се надвикују Турци су били ра стројени и њихова јемоћбила сломљена. Они нас задуго нису могли нападати и цика њихових труба гкупљалд је растуре не делове Џавидовог корпуса. Ми смо се на то време уредили. зтишзли и утврдили уа положају и након једнога часа одбили смо понован ноћни напад поврнутих Турака |Турци се потом утврдише на двеста корака пред нама и тако остасмо целе ноћи једни према другима. Војници су већ били поспали у рововима, покривени шаторским крилима. Киша је и даље ромињала. Нас неколико официра седели смо на сред положаја. Кроз ноћ смо видели и поздравили један тужан спровод Мртво тело командзнтово пресамићено преко коња, носио је његов уплакани сеиз са још једним официром — у сеоско гробље. Славни дан тражио је часно искупљење. Главни јунак борбене трагедије пао је. Слава му ! Бвет. БукиЈј.

Турске позиције код Једрена Опсаднк турскн топ на парошкоп утврђењу .Преимућство турских положаја у опсађеном Једрепу није- се састојало само у утврђењима — сталној фортификацији, — већ и у опсадној артиљерији, чији је домет много већи од наших топова. Отуда се и дешавало, да смо ми добијали зрна од турских топова на даљини од 12—15 км. а да смо исте оставили нетучене. Наша слика га сграни 8-ћој представља турски опсадни дугачки топ од 12. см , чије се постоље налази на шинама тако да ее може покретати лево и десно за читавих 60°. Даљина до мета је 15 км. тежина зраа 18 кгр.

Десно од њега налази се на дрвету мотриља командира батерије, у чијим се рукама и налазило руковање ватром На тако огромној даљини морали су се употребљавати прецззни и добри дурбини, па да би се тачно могло оценити да ли су елементи гађања добри. Па ипак и на тој дељини Турци нису заборавили своје старо лукавство, већ су око цеви обвили трње да би само што вигае маскирали положај својвх топова. На подијуму десно је београдски нрофесор Раша Деметровић резервнн пешадијски капетан, а лево Драг. Маслаћ, резервни а.ртиљериски потпоручник, архитекта министарства грађевина. ■ ги - в. н.