Balkanski rat

Број 10

У СЛИЦИ И РЕЧи

Страна 29Јс-,

Наши под Једреноп Српскн градснн топ од 12. с. и. кд западноп сентор/ пред Једреноп. Бугарска опсадна артилерија код Једрена, која би пре била, са малим изузетком, за какав музеум, него ли да се бори противу . турских модервих топова и утврђења, имала је још и тај лажни задатак, да штеди европски део вароши Једрена — Еарагат, и ако га није могла добацити, јер, за Бога: .Наша царида неће градину без цвећа“, као што су нам Бугари одговарали на иитање, што не бомбардују варош. Наша градска артилерија са дометом од 12 км. и зрном од 16 вгр. учинила је Бугарима неоцењиве користи у освојењу Једрена. и да су је Бугари много раније тражили, опсада се не би тако дуго отегла, мир би раније био закључен, па вероватно и питање о Албанији бидо би сасвим друкче решено. Наша слика представља српскн градски топ у апласману, реп лафета му је уконаи у земљутако, да му је дата елевација за највећу даљину од 12 км. Када му се реп лафета налази на истој равнини са точковима, онда је домет 8100 м, на којој даљини пот- ^ пуно прецизно погађа циљ. ГГравац гађања му је утврђење Мараш и варош Карагач.

Заузеће Цт — Прва већа бнтка и први вндни успех прве арпије Прешавши преко границе „с вером у Бсга“ и у своје оружјс наша војска је у своме продирању ка Куманову и Скопљу наишла на први озбиљан отпор на вису Рујну. Овај вис је представљао важну стратегиску тачку, која се дала успешно и дуго бранити од много надмоћнијег противника Борбу на Рујну отпочела је сутра дан по преласку границе. 7 октобра у 4 часа по подне предходница дринске дивизије а борба је завршена ноћном борбом, по свима правилима модерке ратне технике, и донела нам је и значајну победу и велики плен. Рујан су бранили 3000 турских војника: низама, редифа и Арнаута башибозука Турци су покушали да се бране али су их IV и V пешадијски пук, прво десетковали. па онда нагнали у дивље бегство. Оба наша пука сјајно су се показали и одликовали у борби. Командант V пука сјашио је с коња и повео трупе на јуриш. Командир чете у истом пуку капетан Михаило Ванлић, син сгарог нашег ратника. пуковника Ванлића, осгао је за све вреие борбе стојећи у стрзљачком строју. Четврти пук је такође показао силну одважност и самопрегоревање. Али се нарочито одликовала артиљерија. Први метак из батерије капетана Антонијевића разрушио је велики шатор у турском логору. Кад су наши извршили јуриш Турци су надрли да беже у највећем страху. Оставили су нам цео логоо са: 63 великих турских шатора, 400 мањих шатора, 600 нових шињела, масу нових ранаца и пушака, 45 сандука муниције, у великим количинама шећера, кафе, ратлука и 50 иари волова са целом комором. И сви, почињући од команданта па до редовз, такмичили су се у јунаштву. Маредник петог пука Ђорђе Павловић полетео је да отме турску заставу, али је јуначки пао наишавши на гору турских бајонета. Али баш у томе тренутку притрчао је са стране каплар четвртог пука Спасоје Баћковић. Кундаком је разбио главу турском заставнику, отео заставу и под кишом куршума вратио се међу своје другове који су га дочекали урне* бесним клицањем.

Српека вшдна аршрнја под Једршм

Поред великог ратног плена, заробљено је око 50 низама и Арнаута. А могло их је бити заробљено колико се хтело, јер су они бежећи бацали оружје и муницију, па чак и обућу и чарапе! Интересантно је, да је на Рујну био и шатср једног вишег турског официра, шатор са седам оделења. Наши губитци при заузимању Рујна сасвим су незнатни. Имали смо свега три мртва и 12 лако рањених, Међу погинулима је резервни коњички потпоручник Милутин Муцић, чија је слика изашла у 6 броју. Муцић је стајао само неколико корака даље од команданта дивизије, Павла Јуришића. Командант је само одао почаст своме логинулом потпоручнику па је и даље са истог, најистакнутијег положаја, пратио ток борбе, која се завршила потпуном нашом победом. ј. Тан. Канав јв српп ијнв — Оцена будућег Крш Командаит нрве армије, која је ејај сраског оружја издигла на висину на којој је било само ва време Душана Силног и Милутина Великог, наследник престола и будући Краљ Срнски Александар, на питање како је задовољан нашим ратним успесима одговорио је: — Ја сам више него задовољан, ја сам орећан шТо сам био командант оне херојске војске, у којој се није знало ко је бољи: да ли официри, подофицири или прости редови. Иета мисао водиља, исти идеал; иста свест били су у душама свих подједнако. Таквој војсци победе су биле сигурне. Само једна тако свесна војска и могла је, тако рећи у једном замаху, да добије битку на Куманову, да освоји неосвојими При сат, да савлада непријатеља на Бакарном Гумну и да на Битољу добије битку, коју су сви објективни страни стручњаци огласили ремек-делом целога балканског рата. И зато ја сматрам за највећу срећу што сам син Српског Народа, јер оно што је Србија издржала у овом рату, у свима правцима, служи на понос нашој држави и целом нашем народу. Херојство нашиХ бораца чини част поги* нути у њиховим неустрашивим редовимл.

<♦— ф —