Balkanski rat

Врој 19

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 295

Ручак 11. октобра — Први глас о успвху на Купанову Већ дан и ноћ се бију на Куманову. Врховна команда — Краљ и Војвода Путник не знају право стање ствари. Штаб је у највећој неизвесности. Село се за ручак, али се ником не руча. Одједаред ордонанс официр доноси депешу из Армијског штаба. Сви упрли очи у ордонанса. Како је који узео кашику, тако је и осгао укочен. Срце свакоме куца јаче. Војвода узе депешу и меће цвикер на нос. Цвикер је мало треперио. Краљ је престао дисати. Војвода поче читати: — Непријатељ се после упорне борбе почео по влачити са линиЈе: Коњаре, Лопата ... Кашике звекнуше о тањире ... А—-а—х! ... Ослобођење Гшна Прва српска војска, која је ушла у Гиљане, била је коњица летеће Моравске Бригаде. У највећем страху, становништво ове вароши, преживљавало је тешке часове једну ноћ и дан, трпећи зулуме од бегунаца — Арнаута и турских аскера, који су у пролазу пљачкали и убијали. По улицама се чула пуцњава и дивљачка дрека арнаутска, која је више личила на лавеж паса, а која је служила као уговорени знак између Арнаута. После пушкарања пред самим Гиљаном наста тишина, а грађани из затворених одаја и подрума, наоружани до зуба, очекивали су резултат и долазак миле српске војске, те да јој се придруже. И заиста не прође дуго, а коњичка патрола од 10 коњаника, са изсуканим сабљама, пројури у галопу кроз варош и изђе на положај. Радост обузе све мештане као струја. На улицу излете све што је српско, девојке жене и деца отворише прозоре и врата од својих станова; насташаренило лепоте и нервозно гамижање по улицама са одушевљеним узвицима: „Живела српска војска“! „Живео Краљ Србије Петар I"!! У том моменту силазиле су још три коњичке патроле, те претресајући варош и терајући пред собом по неколико Арнаута зауставише се пред гомилом гиљанских грађана, којима су из очију текле сузе радоснице и који љубише војнике и официре. Девојке са пуним рукама разних понуда нудише војнике. И, пошто се сви поздравише, са плачним очима кретоше се све три патроле заједно, парадирајући кроз ва рош, а на челу су ишле вође коњички поручници Рад. Мишић, Соломон Којен и коњички резервни наредник М. Дамјановић. Пред њима су ишли свештеници гиљански, а са стране и позади поворка, све што је могло ићи. Пред свима наоружани, Гиљанци праћени брујањем хиљаде гласова: Живели! Живели, ослободиоци!" Ове радосне узвике допуњавало је црквено звоно, које је сад први нут звонило тако јасно и слободно, да га је сваки хришћанин могао разумети: доле са тиранима! За овим је наишла и остала коњица од два ескадрона. На челу ових ескадрона јахао је командант, ма јор Влада Милићевић са капетаном Браном Арачићем и иоручником Костом Петровићем За њима је следовала и цела моравска бригада са својим командантом пешадијским пуковником Стеваном Миловановићем. Прву патролу, што је прсјурила кроз варош и изашла на полошај, водио је резервни коњички потпоручник Божидар Ђермановић.

1апи штџ

Слободан Јовановић РЕДОВНИ ПРОФЕСОР УНИВЕРСИТГТА Паше славне победе довеле су нам знатно проширење Србије, а међу новим поданицима, добили емо велили број припадвика другвх вера: хришћана католика и муслимана, те се осетила потреба, да се и њихов положај регулише. Тога ради образован је у Београду одбор са задатком да спреми иотребан материјал, за преговоре с Римом ради уређења питања о католичкој цркви у Србији. Слободан Јовановић, као један од првих наших правних зналаца, први је члан те комисије, а свакако ће бити и делегат срнске владе за преговоре с Папом. Нж војсковође ИЕШАДИЈСКИ ПУК0ВШ1К МНЛНВ0Ј8 ЛнђеПКОВИћ, КОМАВДАПТ ЈАВ7РСКЕ БРИГАДЕ Пешадпјски пуковник Авђелковић добио је под своју команду бригаду: трећи пешадијски прекобројни дрински пук и четврти пешадијски пук другог позива са припадајућим одредима, и са том бригадом он ;је заузео Сјеницу Пријепоље, Прибој; Пљевље, Нову Варош Очистио Ново"пазарски Санџак од Турака и саетао се са Црногорском војском. 0 заузећу Санџака и појединих градова, као и о дејству Јаворске Бригаде, ми смо доста нисали, а у овом броју износимо и лик њенога команданта, који је постављени му задатак успешно извршио, зашта је одликован навећим одликовањем Карађорђевом Звездом с мачевима и чим ном пуковннза. Анђелковић важи као нример од најбољих наших млађих виших официра, дуго је командовао пуком, а у последње време био јо први ађутант гхрестолонаследника Александра. ђенералштавни потпуковник Драгомнр С. Дветковнћ, НаЧЕЛНИК ШТАБА ТИМОЧКЕ ДИВИЗИЈЕ ИРВОГ ПОЗИВА Тимочка дивизија првог позива, под умешном управом свога команданта, нуковника Владимира Кондића постигла је у овом рату ванредне резултате с мало жртава о којима доносимо на другом месту. Борба на Црном Врху и освоЈење Једрена чине част овој одличној днвизији нашој и онима који су је водили. Десна рука одлиџномекомандангу, пуковнику Кондићу био је његов начелник штаба, потпуковник Цветковић, чију слику донесимо ,на 296, страни. Цветковић је свршио нижи курс Војне Академије с одличним успехом 1894. године са 24. класом и као одличан седму класу вишег курса. Пре нреласка у ћенсралштабну струку, био је артиљориски официр, га;то |е, у осталом, већина наших ђенерадштабацч. Важио је као официр темељне снреме, а то веровање је у овоме рату Иотпуно оправдао.