Balkanski rat

Страна 302

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 19

ће прећи, па ви пуцали громовима на њега и ви, Турци, осетићете његове бајонете. Као по егзецирном правилу, као на идеалном мапевру развијали су се стро^еви из дубљих у тање. То је био низ стрељачких стројева, који су затим као црне змије вијугали се по најмањим узвишицама, на равници јурећи напред да пређу опасну зону и да очисте с брда то што се зове „Турчин у одбрани“. Око 11 часова ватра је била ужасна, пљусак пушчаних, митраљеских и топзвских метака падао је на српску војску, кркљзло је и тутњило као у подлоканој морској обали, врила је ватра. као кад ври у неком огромном лонцу^ Посматраоци су дрхгали од узбуђења видећи, да се догађа једно чудо. Гађан пушком митра љезом, шрапнелом, бризантним зрном наш војник иде, обасут ватром из многобројних турских цеви, наш војник иде не водећи рачуна о ватри и губитцима. Лево одлеги другу глава, десно просвира разнесе граната груди официру, наш војник иде. У средини строја иде и њихов ђенерал Наша артиљерија умешала сетако рећи са сгрељачким стројевима; са невероватном прецизношћу и хпаднокрвношћу наше тобџије ките шрапнелом ћу вике поседнуте Турцима. Наши пешаци окуражени и окрилаћени артиљеријом отвараху паклену ватру на противника Бој се претвара у паклено гротло пред којим посматраоци замиру од страха. Шта ће наступити? Учествује ли моравска див'‘зија? Има ли помоћи из пззадине.? Шта мисли армијска ко манда? То су питања, која су мучила публику, али је војник одговарао сам: Он је ишао напред. И ништа страшније ни,е могло импоновати Турчину. Бројно јачи са укопаном артиљеријом, са свима околностима повољ ним за себе, Турци су осетили да српски пешак стиже, да је ту, ето га пред њима и да ће неминовно да забоде нож у месо. Око 1 сат по подне, артиљериска ватра против кичка попустила је, наша је међутим развила сву своју акцију- Не може се веровати у онакву брзину кретања наше војске. Коњи као да су знали да треба да се догоди чудо, извлачили су топове из стека и прокопа. У томе часу мени се свалио камен с груди. Турци не могу да одоле нашем војнику. Случај им је дао све што су желили. Они су и ако бројно јачи, морали да се повлаче. Ну не треба рећи да су се Турци лабаво држали Пешачка ватра била је ојачана. А око 2 часа по подне почели су Турци тући са позадних положаја улазе на Алинске висове и Бакарно Гумно, са којих се чуо продирући крик наших јунака: „Ура! Ура! Ура!“ Бој је преживљавао последњу фазу. Наши су сикћући упадали у турске опкопе и на гвожђе набадали противника. Зар је било могуће још и даље одолети. За један сат кризе више није било, пешадија се турска повукла у највећем нереду са огромним губитцима, гоњена ужасном ватром од наше пешадије. Било је чак делимичних прогивиспада од турске пешадије али је то била иронија! Ти су се испади претворили у пухор. Још овде онде по ^ћицама наши су топови чистили заостале војнике Из турске позадине све су се мање чули топови. Бој се клонуо свршетку, наши су прешли Бакарно Гумно и наставили гоњења с оне стране. Ђенерал је хтео да очува достојанство. У маглушаво вече поветарац, који је разносио дим и задах од баруга, њихао је благо развијене заставе дринске дивизије, које су се са захвалношћу нагињале њезином команданту. Плен, губитци, ризик, страх, каква ситница пред делом, које се збило! Ко је видио бој на Бакарном Гумну, тај никад

неће изгубиги веру у нашу расу. Наша раса способна је да се бори. То није био дан измудроване борбе, није тај бој био плод кабинетских комбинација, то је био врисак расе, која хоће и која може и коју је разумео њезин командант. И као круна у свима нашим победама, као њен најсветлији брилијант стоји Бакарно Гумно. То је неизгладимо оваплоћење расне снаге, то је докуменат способности за живот. Тај докуменат нам је требао. Говорило се и учило у миру да војник треба да бауља кад напада. Наш војник је ишао усправно, брз као ветар и велик као џин. Артиљерија, кажу треба, да излази прикривена на положај. Наша је дефиловала у огњу. Неће, веле, бити напада ножем. Наш војник је искривио нож о турско ребро. Кад народ хоће да гине иду принципи у прашину. Моравска дивизија 1 позива, развила се нешто касније и њени су делови избили на крајње десно крило. онда кад су победоносни војници дринске дивизије могли да се обрздују, кад су на измаку снаге видели нову снагу која их поткрепљује. После три сата по подне све се стишало, само на крајњем нашем левом крилу било је заштитничких турских трупа на која су дејсгвовала митраљеска одељења и која су се у прве сутоне повукла дубоко у позадину. Долазе бивацч, окрепљење, храна, и с њом приви јање рањеника и прибирање мртвих, долази један одисај, једно осећање поштовања према пешаку, једно цењење народа, који има да се развија, А кад сте сутра дан, ујутру пројахзли разбојиштем видели сте кроз први пут напали снег, покрхану турску снагу, напушгена оруђа, упола покривене, онакажене метцчма турске лешеве, над које се надлетала јата гавранова, које је први снег натерао из планина. -< 5 ^—® 1ан јдар.

коњички мајор Ннша ЦоППВНћ, командант дунавског дивизијског коњичког пук-а 1 позива и капетан ИиХЗНЛО РнСТНћ, вођа четника.