Balkanski rat
број 2б
У СЛИЦИ И РНЧИ
Страна 311
до Кичева. Преко 5000 пушака је од ових Арнаута одузео. У битци на Битољу 3. новембра изјутра заузео је турски шанац на ОДлакову на крајњем десном крилу. При нападу на други шанац тешко је рањен. 3,1 заслуге аечене на бојном пољу унапређен је у чин капетана и награђен медаљом за храброст Команданти његова батаљона и пука о капетану Ђорђевићу као о ратнику најласковије се изражавају, а командант дивизије, пуковник Милован Недић у једној
прилици рекао је, да је капетан Ђорђевић „официр у коме су оличене у највећем степену све врлине, које увек воде ка победи, јунаштво, самопрегоревање, искреност и другарство“. Српска војска може се дичити, штј јој резервни официри не изостају иза активних а активни официри се радо поносе својим друговима из резерве, који се као интелигентни синови достојно одужише Краљу и Оггџбини и како ваља одужише свој део Косовскога дуга, као честити извршиоци Заветне Српске Мисли.
Нашн јунацн
Народни посланици по положају ослобођени су војних дужности. Тимослобођењем од посланика резервних официра није хтео да се користи само један једини Алекса Жујовић. космајски наоодни посланик чију елику доносимо. И ако је као посланик био ослобођен вежбе Жујовић је у августу као резервни коњички поручник, додељен митраљеском одсеку шумадијске дивизијске коњице, отишао у Крагујевац на вежбу, где га је и мобилизација затекла. Ратним распоредом одређен је у митраљеско оделење шумадијске дивизијске коњице другог позива и с трупом је додељен Ибарској војсци ђенерала Михаила Живковића Жујовић се показао као одличан официр. Најтежи задаци поверавани су њему као резервном официру и ако је било и активних старијих официра. Сваки задатак извршио је на потпуно задовољство своје команде, која је о Жујовићевој присебности, одважности и војничкој спреми пала најласковије мишљење. За одличне показане успехе, којима би се могао поносити сваки активни официр, и за примерну и похвалну храброст Жујовић је једини у својој команди добио највише одликовање за храб рост — златну медаљу. Наша слика представља јунака Алексу на одличној му крвној Кушљи. Снимак је учињен на платоу изнад коњичке касарне у косовској Митровици. На слици с.е
РЕЗЕРВНИ коњички ПиРУЧНИК алексн ттт НАРОДНИ ПОСЛАНИК лепО види нова лепа српско-православна црква у Митровици, која је освећена после уласка српске војске у Митровицу. Испод пркве се види варош, а још дал>е војнички логор На слици се види Ситнииа река, која протиче испод огранака од Бољетина.
СРПБКК ВОЈННК Ишао је напред кроз куршума кишу Огрез’о у борби огрез’о у крви, Као јунак прави при сваком јуришу У највећој ватри свуд је био први. За слободу свесно пошао да гине, А знао да робље и грца и плаче, При помисли само на љегове иатње, Срце би му кад кад закуцало јаче. Некад би се опет сав у мисли дао, Сећао се патњи, невоља и јада, Свог народа што је дуго робовао И сузе на очи пошле би му тада. Сећао се браће што се још злопати Сећао се многих по њих црних дана, И џиновску снагу добијо је неку Да уништи, смрви, мрскога душадана,
Не марећи за крв, проливепу своју Не гледајућ’ жртва за жртвом што пада, Хрлио је напред, све са зећом вољом, Носећп слободу свом роду гато страда. Тнх. Б. Ђорђевић
Бшин релеј — Уз нашу елнку На страни 312. доносимо једну лепу слику са бојнога поља, која представља коњичке релејце на Косову Пољу. Поред телеграфске линије увек наша војска поставља и коњичке релеје, да је осигурана брза веза између појединих оделења. Наша слика иредставља једну такву релејну станицу. Десни коњаник примио је писмену наредбу, и ставља је за шајкачу и спрема се да откаса до идуће станице, где ће је предати другом, а овај трећем релејцу и тако се наредбе великом брзином преносе.