Balkanski rat

Страна 362

ВАЛКАНСКИ РАТ

Врој 23

Косовски осветници

‘V

ПЕИТ \ДИ ЈСКИ ПОТПОРУЧНИК I Богвсав Акеентијгвнћ УМРО 13. МАРТА ОД РАНА 3АДОБИЈЕНИХ НА КУМАНОВУ. У једном писму са Крфа донели смо спширап извештај о свечаном погребу пешадијског. иотпоручника Богосава Аксентијевића, који је тамо умро од задобијених рана на Куманову, где је учествовао и одликовао се као водпик у 1. иешадијском иуку ). позиза. Богосав ]е родом из Иовога Пазара одакле је као дечак пребегао у Србију, где је евршио подофицирску гаколу. Био је створеп за војника и горео је од жудње да ее Косово освети и свој Нови Пазар види слободан. То је доживео, али тај успех Србије он је платио својим младим животом, који је нештедпмице излагао пред непријатељем. Слава му!

Борба 1 Цршу — II. јуна 1913. Стара бугарска тактика: мучко разбојнички напад без објаве рата. На дивизију шумадијску напало се прво 17. јуна. Напали су Црни Врх а нарочито десну његову страни. Борба је почела од 3 часа изјутра до по сле подне. Хаубице са Црнога Врха дејствовале су про тиву њих ужасно. Те исте наше хаубице браниле су их пред Једреном и сада их казне страховито за њихову неблагодарност и злочин!... Пошто су одбијени били са целога фронта после подне од 4 часа почели су нагло да се повлаче југо западно. Десети пук Таковски добио је наређење, да се ноћу привуче, нападне а и заузме Дренак. Дренак је најважнији положај на југо западу од Црнога- Врха. Он је био кључ бугарских дефанзивних положаја. Сам по себи Дренак је једна косаподуглом 35 -40° са падином од 300-600 мет. Брисани простор на целокупној позадини. Напад X. пука почео је још од 3 часа по поноћи. Кретање наших батаљона било је тако правилно, да је изгледало, као да су на егзерциришту! Користили су све преда се, а нарочито Жито и тако више пузећи равницом дочепали су се потока

испод Дренка прибрали се мало и одморили, па онда пођу падином... Бугарска пешадија и њихови митраље зи су осули паклену ватру. Ватра је трајала пуних 4 часа. Прасак пушке и кркљање митраљеза личе на неку страховиту олујину. Од Зђа почела је и артиљерија дејствовати — те је оној олујини више пута увеличавала ужас!. Бију се.. Наш 4 батаљон ослањајући се на два батаљона, 19 пука служио је као лево крило, а десно је био први; остала у центру. Кретања сгрељачких стројева напред било је без икаквих презања. Стајали су наши официри и војници откривени као орлови У наступању предњачили ,су официри испред обасипања силних пушака, неколико митраљеза, а обасипани са свију страна пољским и хаубичким гранатама. У и овакоме-паклу ипак је X пук напредовао непрестано. Зора одмиче, а дан се блнжи полако, већ се потпуно распознају од контурајасне слике — кретања на ших, а и посед бугарски. Једно громогласно наше: Хура! приводи борбу другоме делу, IV. и I батаљон већ избијају полако на вис. Бугари нервозно оступају али у наступању сипају из оруђа ватру тако силно, да су наши имали ту највише губитака. Ту су рањени опасно капетани: Драгомир Илић, Милисав Стојановић, Јарослав Феликс и Божидар Максимовић са још девет официра Погинуо је капетан Тодор Наумовић; затим резервни п поручник Бранко Боранијашевић и Костан тип Станисављевић. Рањено је приличан број војника али је интересантно, да су 99 од сто лако. Погинуло је око 80 и то већином од шрапнела. Ово су жртве чијом је крвљу опрена наметнута љага у Љуми. Заузимањем Дренка од стране X пука може се рећи, да је први тај пук добро начео бугарску војску, јер је цео 23 пук бугарски погпуно растурен и разбуцан Од плена задобио је X пук: седам брдских топова; три пољска; један митраљез и 15—20 кара. Пуша ка, велосипеда, ранчева, муниције, скупљено је путем. На овом месгу треба исгаћи присебиост, хпаднокрвност и велико пожртвовање наших официра. На првоме месту ваља одати признање команданту X пука Душану Димитријевићу; затим командантима батаљона: п.пуковницима ТуцовЉу и Љуби Павловићу, мајору Туцаковићу и најмлађем команданту капетану I класе Душану Поповићу, који поред ових старих орлова обећава многа. Команданти су према себи и официре тако спремили, да су сви достојни положаја и чинова. Резервни поручник Драгиша Васић за време највеће борбе откривено је разносио муницију. Командапт га је предложио за одликовање златном мецаљом за храброст В. Од Ва&ш д| јадрана ?.> — и ршвм дншијом другог тава 2. децембра добио је мајор Бора Паштровић наредбу, да са једним батаљоном и два брдска брзометна топа поседне село Дајч и спречи евентуалан испад изгладнеле турске посаде, која је у последње време чешће пљачкала околна католичка села. Изјутра 3 кренуо се из Љеша одред. На челу одреда јахао је Паштровић са реферантом артиљеријским п.пуковником Миланом Павловићпм и ђералштабнчм мајором Петром Марковићем, и са више других официра из Штаба Дринске Дивизије II позива, којој је и одред припадао. У селима су нас дочекивали радосно, стављајући нам на расположење све, и своје домове и храну за људе и коње. Ноћ између 3. и 4 децембра проведена јенаопрези, али је прошла на миру. Освану четврти децембар. Извиднице нам јавише да су турске предстраже још у суседном селу Баби.