Balkanski rat
Број 23
У СЛИЦИ И РЕЧИ
Страна 363
Време беше мутно услед магле и кише, која је ситно ромињача, терен је могао бити слабо прегледан, Око девет сати Штаб одјаха у Љеш, пошто се претходно споразумео и посаветовао са командантом одреда о евентуалним турским нападима. У десет сати и четрдесет минута појави се на положајима према нашем фронту непријатељски одред брдске артиљерије. Командант нашег одреда издаденаред бу да наша артиљерија изабере положај. Пешаци су већ сви лежали у рововима преко ноћ ископаним Офици ри већином резервни, објаснише војницима непријатељске положаје и позваше их да се као Срби храбро бране од непријатеља. Насташе тренутци мучног очекивања. Војници II позива, озбиљни мачвани, намргођени, гледају у пргвцу турских положаја. Командант Паштровић стоји са својим ађутантом на централном положају, расматра догледом и очекује напад. Наједанпут се сатурских положаја захори топовски пуцањ Паштровић мирно сачека док му шрапнел прохуја више главе и прште у позадини. И онда рече: „имају тачно растојање 1 '. Затим извади сат и додаде: ,,Тачно 11 по момећ За првим шрапнелом прозуја и прште други, трећи... дегети... Турци нас засуше топовском ватром За то време су и наши артиљеристи били готови. Поручник Александар Синђелић испео се на једно дрво и са висине 12—15 метара посматра и тражи турску артиљерију. Одмах испод њега наместио је топове и стојећи посматра поручник Радишић. Чим је отпочела наша кононада, турска артиљерија је морала да мења положај. После чешћих прекида једаи турски топ сасвим ућута. оио је оштећен. Са другим топом Турци се повукоше за 1000 м. у назаа. Док је трајао артиљеријски дуел наши су пешаци очеки вали да им се непријатељска пешадија приближи на 1000 м Рачунајући ваљда на заштиту артиљерије, Турци се примицаху све ближе и ближе док не дођоше на означено растојање. Чу се команда а за њом плотуни: први, други трећи... Турци одговорише брзом паљбом Било их је 4 батаљона регуларне војске и 1 батаљон бзшибозука. Док је турска пешадија лудо јурила напред њи хова артиљерија дејствовала је очајно, управо бранила је се очајно од Синђелића који је са дрвета командовас кошење разорнии гранатама и пешадију обилноза сипао шрапнелом Команданг српског одреда Паштровић стоји на гребену, десно испред гопова, пуши и мирно издаје заповести ордонансима док му суве гранчице падају по лицу са дрвета на коме је био Синђелић, кога је непријатељ спазио и гађао густим плотунима. Једна граната скрха грану више Синђелићеве главе; али он и даље гледа, као да ништа није ни било... — Браво, Синђелићу! рече Паштровић. Командант још није ни изговорио а турскаграната паде између пешачког рова и артиљерије. Левак екеплозије захвати команданта Паштровића, Рашића и
командантовог ађутанта. Кад се дим разиђе. Паштровић је стајао усправно, посут земљом; Радишић и ађутант су били одбачени и обасути земљом — да нисте рањени? — Нисам! Међутим, био је рањен. Неправилна рупица на испуску јаке од шињела показивала је место где је уда рило парче гранате. Ађутант му приђе, дохвати га испод руке и повуче у страну: — Да вас превијем само! Борко Паштровић се расрди, дохвати револвер и попрети да га остави на миру. Тек после дугог нава љивања ађутант је успео да му раскопча шињел и блузу. Ш3!~ Завиј прст газом и завуци у рану, да видимо да ли је продрло у груди! Кад се уверио да није, ко мандант хтеде да закопча блузу и једва допусти да му ађутант метне мало вате и газе на раву. И онда се опет окрете батерији. Сви одахнуше кад видеше да није било опасно. Паштровић тада обиђе центар и лево крило, прими извештаје, издаде наредбе. За тим се поново врати центру. топо вима и десном крилу. Тако се непрестано кретао кроз бојну линију, обасут кишом куршума, усправљен, горд и осмехнут. Његове наредбе пратио је громки оркестар топова. Непријатељ најзад почиње да дејствује митраљезима. Њихови плотуни обично пребацују те изгледа као да над војницима лети огроман рој пчела. Наједном, турско десно кри ло истаче белу заставу! Труба запишта знак парламентара. Као одговор на то, грмнуше плотуни баш на белу заетаву. Подвала не упали Командант батаљона, капетан 1 класе, сада мајор Пернша Перишић, стоји и посматра бојиште, издаје наредбе. Наслоњен на сабљуизгледа тако миран и хладнокрван као да посматра борбу у позоришту. Његови официри сваки час обилазе своје војнике с краја на крај линије. Око 2'/ 2 сага капетан Перишић се сруШи, рањен у главу Однеше га из бојне линије, превише и одмах упутише за Љеш. Мајор Паштровић предузе непосредну команду над пешадијом. Код топова је ишло добро и без њега. Он је и даље шеткао, издавас наредбе и пушио док се нзједанпут сруши као свећа, покуша да се дигне и опет паде. Друго тане погодило га је посред прсију! Изнеше га из бојне линије у позадину а затим га пренеше преко реке Ђадре и сместише у кућу, Бој је бивао све огорченији. И акојетурска артиљерија престала да дејствује, пешадија је лудо јурила напред. Јзш 3 официра падоше рањени. Стање постаде критично. Војници без официра све теже и теже одбијаху очајне нападе изгладнелих азијата. У тренутку кад је крајње лево крило делимично почело да одступа, под унакрсном ватром митраљеза, појави се међу пешацима поручник Синђелић, и предузе команду тако присебно и чврсто, да се одмах сви, који беху поколебани, повратише на своја места и же-
! Т~
1
- ,,,. — Ђенерал Ратко Димитријев
НОВИ БУГАРОКИ ЂЕНЕРАЛИС0М