Balkanski rat

Врој 23

9 СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 35$

ту с Бугарима рањена су обојица. Чувши то у болници, један странац изјави чуђење како то гину ђенералски синови. Један рањени војник сељак одговорио му је. Сви ми, господине, имамо различите оцеве али једну мајку, а то је — мајка Србија. Ето за ту мајку гинемо сви без разлике!

Иап јунаци

рвзервни пЕхпАдиЈски пог ј учник Бенко С. ДаВИЧО КОМАНДИР ЧЕТЕ Ј XIV. ЈХУКУ 1Г ПОЗИВА Резервни поручник, угледам адвокат београдски Бенко Давичо, члан најстариЈе и најугледније мојсејев ске породице у Србији, преминуо је 27 јуна у београдској болници од колере, коју је добио на бојном пољу, где је као добар син ове земље излагао своје груди куршумима непријатеља. Крршуми су га поштедили али смрт, која му је писана у књизи судбине, није га мимоишла Бенко Давичо био је племенит, узвишен, благородан дарежљив и болећива срца у понашању скроман, на послу вредан, истрајан, савесан, тачан. Он је био онај, који је први извео омладинску организацију Мојсејеваца са задатком ради на образовању и васпигању у српском духу. У томе правцу Давичо је постигао резултате, који се огледају у родољубивом држању хвегових суверника на бојном пољу, пред непријатељима Србије. Када се као командир чете нашао у Битољу он се није одмарао налаворикама славе српске војске но је и у онамошње мојсејевске елементе уносио српски дух. После успешног првог рата с Турцима Бенко је узео учешћа н у овом лругоме рату и учествовао у бор би на Криволаку где се одликовао личном храброшћу. Ма бојном пољу заразио се колером, којој је његовим дугим ратним штрапацима изнурено тело подлегло Смрћу Бенка Давича наши Мојсејевци приложили су на Олтар Огаџбини најбољега члана свога, чија смрт за хх>их значи тежак удар. Бог, Краљ, Српсгво, то је био идеал БенкаДавича, који је у јецном поздравном говору Њ. В. Краљу зажелео ,да се под мудром и као мелем благомвладом Њ. В. стара звезда Србииовог ослобођења, која је први пут засјала под Вождом Карађорђем, понова распе зраке слоге и уједињења под Србијом и земљама где Србин живи.„ И дочекао је остварење тих својих пророчанских речи, али је на томе делу и свој живот положио. Слава му! №11111 миад ц ЕП 1 В 1 — Срце у јунака * Стари Црногорац испратио два сина на Скадар. У јеку најјаче борбе око Скадра крене се старац да обиђе синове, који су сретним случајем оба остали живи. Старцу је било тешко што му ниједан од синова није ни погинуо ни рањен, док су други Црногорци г>били по једног, два, три па и пет счнова на Скадру. Враћајући се са Скадра сусрете се старац са једном такође схаром Црногорком. — А шго си тако невесео, ђаде јадан ? — упита га Црногорка. — Па нешта сам онако мислен; имам на Скадру два сина и ниједан још није рана допануо 1 .. одговори старац. — Е даће Бог, чоче ; допашће, ако не погину! тешила га Црногорка.

КОМА.НДАТТТ 'ЧЕТВРТОТ ПЕШАДИЈ0КОГ ПУКА „СТЕВАНА НЕМАЊЕ" Четврти пешадајски пук наших кршних и лаконоГиХ Ужичана од увек је уживао репутацију најбоље наше војске, Ту репутацију он је стекао на бојном пољу у свима досадашњим нашим ратови.ма а у овом и турском и бугарском рату нарочито. Где год се појавио он се сдавио. У крвавој битп,и на Брегалници овај је пук покагао дивљења достојне напоре, пред којима стоје запањени и светски војнички ауторитети, На челу овог пука у оба последња рата стоји човек потнуно достојан традицијама пука. Пуковник Драгутин Димитријевић је не само сфицир одличне војничке спреме но војник лично храбар, увек присебан, и старешина, који је војнику и отац и мајка. Љубав између офицнра и војника у овоме је пуку развијена до крајњих граница и зато овај пук где год се појављује побеђује. Официри и војници четкртоха пука сви од реда с одушевљењем говоре о дивним вој ничким особинама омиљенога свога старешине, кога са особитим задовољством приказујемо и ликом. У борби на Куманову пуковник Димитријевић борећи ее у ланцу са својим храбрим војницима допао је ране У овоме рату и ако је и у најжешћој ватри увек био у првим борбеним редовима, соколећи своје лавове, срећно је до сада нрогаао, на му желимо да га срећа јуначка прати заједно о његовим ненадмашним јунацима, нашим дичним Ужачанима.

Нашн јџнанци

Председнкк Народне Скупштине Андра Николић један је од наших најистакнутијих јавних радника и најспособнијих државника. Политичар од своје ране младосги, уз обиља знање богат искуством, Андра Николић међу нашим политичарима заузима једно од првих места, а у редовима падикалне странке, у којима је он од њена оснутка, он је увек био, по заслузи међу најистакнутијим првацима Нашавши се у овим великим и судбоносним тренутцима на челу Народнога Представништва он није пропустио ни једну прилику, да с висине свога положаја ода заслужену пошту великој по делима својим и славној армади нашој, која је једним замахом покајала Косово и осветила Сливницу. Као делегат за преговоре у Лондону корисно је послужио српској ствари, на којој је он верни и вредни сатрудник од ране младости своје. Андра Николић је по свршетку правног факултета наше Велике Школе своју-чиновничку каријеру почео професором у Чачку, где је оставио тако лепе успомене, да га тај округ већ у неколико наврата шаље као свога посланика у скупштину. Доцније се сав одао полихиЦи и био је више пута члан владе и српски посланик на страни Свугде, на сваком полсжају он је корисно послужио, и његов рад цењен је и од политичких противника, због његове широкогруде толеранције.