Balkanski rat

Страна 358

ВАЛКАНСКИ РАТ

Врој 23

Нашн созвнн лротнвннцн

ћкнерад Шукри паша СЛАВНИ БРАНИЛАЦ ЈЕДРЕНА Прослављени га свога јуначког отпора храбри командант Једрена Шукри паша, који се месецима успешно бранио од српско-бугарске опсадне војске, пре дајући се изјавио је, да то чини војсци српској, која је поникла из малог али храброг и племенитог народа, коме је велики војсковођа изјавио своје дивљење. О његовој одбрани Једрена ми смо довољно писали, а данас доносимо и лик Шукри паше, који је још у бугарскоме ропству, и ако је Једрене, пошто је остало без српске заштите, понова потпало под Турке.

Иш војнин — оеаоон јунао — -ј- Плександар Т. Лазаревнћ Ономад је у Београду иредато матери земљи тело МлаДог јунака наредника питомца Бојне Лкадемије, симнатичиог Аце Алекеандра Г. Лазаревића. Син јунака био је јунак, који чини част нашој армији Из ЛЈубави према војсци по свршетку шестог разреда гимназије ступио је пре две године у Војну Академију. Ратним раопоредом одре!)ен је за ађутанта команданта I. батал.она VII. пешадијског пука другог позива и са својим батаљоном учествовао је у опсади Једрена. Тамо се одликовао војничким врлинама и храброшћу, својственим еамо рођеним јунаци* ма. Веома жив мио и симпатичан мали Аца био је љубимац не само батал.она но целога пука, За осведочену храброст под Једреном Аца је одликован златном медаљом за храброст. Хтео је да се локаже достојан тогавеликог и ретког одликоваља и за то је жртвовао свој као капља росе млади живот. Његов командант одредио га је за време крваве борбе на Чупиној Глави, да на телефону нрима и издаје наредбе. Алн је у младом хероју уски пела крв његова оца, капетана Гавре, и он нађе замену, а сам, деп као крин, с пушком у руци иолети у редове бораца ГБегово присуство осоколило је војнике, који су га волели као своје дете. Војаици су га молили да се склони, али он није зиао за страх и није хтео да чује за

заклон: Ворио се као јунак и иао је као нрави херој. Непријатељско зрно погодило га је ;,у повоје међу . очи двоје“. Погођен у сред чела млади бор је пао екрхан, ал поносан што је животом својим откупио победу српске војске. Смрт његова тешко је ожалостила његове ■ старешипе и ратне другове, који су тело младог јунака изнели из највеће ватре и упутиди га у Београд, да му гроб може росити својим сузама тужна мајка и уцвељене сеје. који могу с поносом упрети прсгом у велику жртву, што су је поднели за остварење идеала српског народа. То им је једина утеха у овом ненакнадивом губитку не само за њих, породицу, но и за српску војску. Одлични командант младога витеза, нотпуковник д р Тодор Павловић, упућујући ојађеној породици мртво тело јунака упутио је тужној мајци неколико топлих речи, које су мелем на непреболну рану мајке јунака, То потпуковниково мало иисмо, које много говори о вредности великог јунака гласи: Поттована госпођо\ Са Ацом сам био нераздвојан шест месеца. Имао сам и времена и прилике да га у свакоме погледу упозпам. Ваш је син био као службеник углед марљивости и прецаности нослу, у борби је показао под Једреном и сада протпву Вугара у два маха необичну храброст , с путком у руци борио се упоредо с војницима, у тешким часоЋима храбро их је нокретао напред; у свакодневним одноеима Аца је био узор лет васпитаног млади ћа, тако добро, мило и паметно дете да је уживао опште симпатије целога пука: он је био наш Мали. Ја сам га као свог потчињеног високо ценио, као јуиака поштовао , а као младића са тако лепим осо бинама и попашања волео свом душом св јом. Смрт његова за мене је ужас Ја, Вас, Госпођо, пе умем тешити Заиста, када је губитак Ацкаша за мене потрес, који ми не да никако спокојства, шта ће бити тај губитак за мајку која је родила одгајила, и увек уза се ималг овако дете Све што могу да чигтим, Госпођо, то је да заједно с вама горко плачем. Те ће ми сузз бити једипа утеха, кад мог Малог више иема. Нека оне и Вас одрже да у предубоком болу за вашим узорити л сином не подлегнете. Са најдубљим ноштовањем н највећим саосећањем у тешкој тузи ваш пешад. ПОТНУКОВПИК Д-р Тод. Љ. Лавловнјј. Млади Аца биће да је један од најмлађчх, а спгурно је један од пајвећих јунака оводг епохалног доба, које пам је дало читаву плејаду хероја достојних, да им се име слави докле тече сјнцз и месеца. Над гробовима толиких. јунака, знаних и пезнаних, једина нам је утеха, што су они смрћу евојом васкрсли Велику Србију и остварили за неколико месеци Орбинове идеале, који су неколико векова били само оан. Српски народ свесан је великих жртава, што их је поднео у овој борби. Он никад неће заборавити оне најбоље своје синове, који знадоше славно пасти за Славу Отаџоине! Међу њима светлиће име малога војника, идеалног Србина, великог јунака, неустрашимог наредника-питамца Ллександра Лазаревића , који паде на путу остварења Косовских идеала. Слава ти Мали, духом и срцем Велики! Отаџбина, за коју си крв пролао мртвог те поздравља, јвр се тобом поиоси!

Какав је српски ворк Једна наи је пајка — Брбнја! Ђенерал Павле Бошковић има два Сина који су Се као резервни официри одлично показапи и као јунаци и као старешине. Њихови војници о њима с дивљењем говоре као о неким вишим бићима. Сад у ра-