Balkanski rat

Страна 4!0

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 26

За?зеће Бшграднш — Операцнје Тииош Бојске по "опнсу једног офицнра (2). Дакле шта? Мора се нападати и заузети та коса, која се разузурила између оба планинска ланца и заузети и она која њу допуњује а навалила се на сами зид оц стена. ЈБуди који су били на Скадру и видели мали и велики Бардањол и оне положаје око Скадра, тврде, да је ово много горе и много љуће Ми ударисмо на њу. Артиљерија поче и брзо нађе одстојање и под њеном заштитом поче се развијати пешадија. Рекох пешадија колико форме ради, а много би боље било, да сам казао: почеху се развијати у борбени ред наши старци Јер ни једног не беше млађег од 45 година а од те нумере. терај до преко 69! Гледам ја овај наш наоружани народ како иде, па ми се срце испуњује миливом и радошћу О, како сам сретан био, како сам постепено растао па чини ми е, све планине око мене надкрилио. Моје су очи пратиле сваког од њих, а моја су их уста, бар у мислима, редом љубила. Бој поче да се разбуктава и заједно с тим да падају добри старпи. Али тако му то иде у овом нашем војничком послу. Без тога неби било ни победе ни славе ни поноса за овај наш челич«и нароц. Ипући тако ста лно напред, крчећистарачким грудима предњи чинише места задњим' редовима да се сви сло шке ухвате у коштац . са непријатељем око првога шанца, који ми та ко д о т л е називасмо Али ту беше мука. Непријатељска брзометна артиљерија. која се због дејства наше артиљерије беше ућутала, на мах оживе, па осу једну картечну ватру, тако страшну, тако паклену и убитачну да је то тешко описати. Један топ бугарски вуда је чинио. Ни наша артиљерија. ни наша пешадија није му могла ништа Он пуца. па пуца. Навије шрапнел на 0 па дејствује као картеч а метак му метак стиже. Све је чињено да га наша артшверија ућутка али узалуд! Бију наше топџије ал’ ништа! Какво је ово чудовиште Бог свети зна, ништа му се не може! Наређен би нашима јуриш, али оно чудовиште опет. Шта је то, да још само око живи и да тако страшно бије. Али свачему има краја Јурнуше наши и заузеше „шанац“, Но то није био „шанац" већ фор наоружан мо дерном артиљеријом и поред ње оним чудовиштем које познадосмо кад га узесмо. То беше купола са једним брзометним топом, који се окреће за 360'. Гу падоше још два топа са карама и један сав покрхан. Оваквих је форова било три са куполама у сваком по једна. Овако се водила борба око сваког а о оним ситницама' стрељачким заклонима и редутима нећу ни да вам причам. Њих је било безброј. Целаје коса њима била посејана, да човека страх ухвати Размере тих опкопа биле су највеће. Било их је и за стојеће и за ле жеће пешаке п из њих је сипала ватра као из пакла и све се то отимало и морало отети. И отело се. Послед њи је фор пао дубоко у ноћ, а с тим је пала и сруши-

ла се бугарска сила. Бугари су преко ноћи разбегли се и отишли неки Ј1ом Паланци, неки Видину, неки побацали пушке и одело па се пресвукли у сељачко и отишли својич домовима. Међу њима је овладала паника, луда паника и просто се распрснули на све стране. Резултат наше пооеде био је огроман. Олена смо задобили врло много: 32 топа, 27 кара 1 митраљез; 3000 пушака; 3 !0 сандука муниције; 50 арт. фишека картеча; 1 седларска и пушкарска радионица. 1С0 кревета; 1 целокупна војна апотека: 5000 печених хлебока; 4200 џака брашна: 6 хиљада кутија конзерви; 2 вагона соли; 3 ј 00 џака зоби, 1000 џака пасул,а; 3000 џака пексимита; 500 џака пиринџа; 10.000 кгр. сира и т. д. Братили смо свих 12. наших Дебанжових топова, 11. наших кара још неких 16 њихових топова и још једну — четврту — куполу. Један новинар је битку на Белоградчику овако окарактерисао: „Белоградчик је слава наших стараца. Он је правд Оливнипе, освета оних који су од 1885 године морали да понесу, без своје кривице и неоп равдано, мрљу да су побеђени. Кумановоје показало сву бујицу наше снаге Бакарно Гумно сву жилавост и дурашност наше р а с е. Битољ сву војничку моћ и извегкбаност наших армија Белоградчик је открио колигсо много силе и срца има и у оних на које још у очи рата није нико помишљао '. Он борбу на Белоградчику ог.исује овако: По правилима ратне вештине нападач мора да буде најмање два и три пута јачи од онога кога напада. Ако је на паднути утврђен, нападачева снага мора бити и шест и десет пута јача. На Белоградчику Бугари су имали шезде сет пети и шездесет шести пук првог позива са брзометкама, имали су и један пук огшлченаца, укупно преко десет хиљада људи. Ми нисмо имали ни десет хиљада а борци су нам били из трећег позива и последње одбране са берданкама и кокинкама, чији сваки метак даје мету непријател.у, 11а ипак смо победили! Два дана и две ноћи борили су се јуначки наши старци. Редут по редут. коса по коса падала је у њихо ве руке. К’ад су се трећег дана изјутра припремили за одлучан јуриш, над Велоградчиком су се појавиле беле заставе. Бугарске труче побегле су преко ноћи и грађани су јављали, да предају варош. Побегли су и војници и официри остваљајући све, апсолутно све, бацајући уз пут|чак и на]лакше оружје. Нису били побегли само мали одреди којима се преко ноћи није могло јавити,да беже. Наши старци нападали су изванредно, план за напад и распоред наших трупа био је изврсан. Он је дело команданта Тпмочке Војске пуковника Арачића п његовог одчичног начелннка штаба потпуковника Ђоке Ђорђевића, који се п као извршилац тога плана ојајно понео и оправдао опште веровање да српска војска у симпатичноме Гроеу има једног од најбољих својих официра, Бугари су Пили у позицијама које су могле дуго! да одолевају, па чак и да одбпју и пет пута јачи напад,

освета

1111 П ШШ

Победонош српска коњица на Ђурђевскоп уранку у Нитровнци на Косову.