Balkanski rat

Број 26

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 411

Уато је тешко схватити и објаснити панику која је захватила бугарске пукове, дајући нам Белоградчик и плен чија вредност износи на десеТине милиона. Четири машинска топа довучена су у очи самога рата и то нови потпуно нови, још са завојима у којима су експедовани. Да су ти топови збил а стигли у последњем тренутку, сведочи и то, што је крај једнога од њих нађен убијен и монтер Шваба, у својој радничкој блузи и са лулом која. му је испала из уста у тренутку кад га је нашло зр но. Значи, Бугари нису били још стигли, да се привикну сами руковању са тим топовима. Десетак дана већ по стотине кола дневно превлаче ратни плен из Белоградчика у Србију и још не могу да га превуку. Налазе се једнако нова слагалишта. Наши старци осетили су своју снагу и они данас изгледају преображени и подмлађени. Смешкајући се по казују вам своје руке опаљене врелим цевима од берданке и корачају гордо кроз белоградчанске улице, крај кола са пленом, крај доономадашњих бугарских касарни и кроз оживеле улице. Они не кажу, не хвале се: „То смо ми учинили 11 , ачи њихове очи казују сву њихову радост и сву њихову поноситост... После заузећа Белоградчика ова се војска кренула под Видин, кога је силно притиснула, али ћемо о томе засебн® писати. Видин би пао за неколико сати, да није наишло примирје. Да не беше примирја оне ноћи Срби би заноћили у Видину, који је већ био готсв на предају притешњен са свих страна од јуначких Срба. Око Видина Бугари су имали десет купола и каза матиране форове, до којих еу Срби допрли и Бугаре стегли за гушу. Вшшмџја рупупсмј војсци Поводом окупације линије Туртукај-Балчик, уиутио је румунски престолонаследник Фердинанд трупама које су прешле у Бугарску ову прокламацију: „Румунска војска прешла је преко бугарске границе, нагнана силом околности, а не руковођена непријатељ ством према бугарском народу. Наш је циљ да учинимо крај једном стању, које нгце опасно само по све земље што су у суседству са Бугарском, него и тешко притискује бугарско становништво. Ако бисмо били ириморани. да ради постизања тога циља, употребимо оружје, мирно становништво не треба због тога ни мало да се узнемирава, јер је румунски војник толико исто дисциплинован колико и храбар те ће пријатељски преДусрести становништво свакога града и села, за чије је ослобођење од турског јарма великодушно пролио своју крв 1877 године, борећи се раме уз раме.са храбром руском војском. С тога нека свако спокојно врши свој посао са уверењем, да му са стране румунског војника неће бити учињена никаква неправда“

Борба па Вратјој Гоави — Јунаштво једног нашег батаљона Један наш батаљон добио је задатак да ноћним нападом претера Бугаре, који су се били утврдили на Вражјој Глави. Користећи се мраком наше чете приближе се бугарским положајима и у 2 часа после поноћи отпочне напад. Ишло се напред без застанака и размишљања. 13ајонет је чинио своје, и поље убрзо беше покривено лешевима. Отвори се борба страшна и крвава. На све стране се гушало и боло ножевима, Бугарски ровови били су претрпани лешевима. Изненађенн општим нападом и јуначким налетом наше пешације Бугари се почеше повлачати у највећем

нереду на целом фронту. Наша пешадијска ватра немидостиво је косила дрске нападаче и вероломнике. На "Бурђевој Глави Бугари добише појачање. Дође им у помоћ један одред пешадије са митраљеским одељењем, Бугари предузеше контра напад али им ништа не поможе. 11аши су се борили на положајима херОЈСки и ако им Бугари загрозише п на једном и на аругом крилу обиласком. Наши су официри показали чуда од јунаштва. Борба је била тако очајна да је дошло до гушања. Официри су наши сабљама и револверима нападали на непријатеља. Ми смо имали доста жртава али су Бугари имали три пута више. Наш батаљон је свој задатак завршио, бајонетом је отерао непријатеља са утврђеног положаја. //.

Ваи јукаш

РЕ8ЕРВНИ КОЊИЧКИ КАПЕТАН I. КЛАСЕ

АПОТЕКАР 113 ВЕОГРАДА 1 аш је сраск! војнк — Јунаштво трећег познва Било је то другог дана борбе на Белоградчику. Командир једне наше батерије ућутао је бугарске топо ве и дигао се до једне узвишице, да гледа наше старце који су се већ били привукли под бугарске положаје Одједном опази како трче осамдесет, можда и стотину њих. Јуришали су на редут № 5. Бугари су их дочекивали плотунима. Они су се повукли, али по сле десет минута јуришали су опет, само сада још више њих. Дошли су готово до самог редута, али су их Бугари опет вратили. И трећи пут сујуришали, ускочили су у редут и настало је једно сграховито комешање. Били су већ прса у прса, заборавили на пушке и гушали се рукама. Видео сам како их Бугари избацују ударцима кундака из редута и како се старци опетповлаче. После пола часа јуришили су и четврти пут на тај редут, ускочили су у њега и отерали Бугаре. Суградан сахрањено је под редутом № 5 осамнаест наших стараца, који су ту изгинули освајајући редут Крсгаче су им направили од дашчица са муницијских сандука. На свакој крстачи је име и презиме, чета и пук онога који под њом лежи. Ја таке јунаке нисам видео у целом рату! вели овај артиљериски официр, који је посматрао херојско држање нашег трећег позива, који се на тимочком војишту показао као одлична оперативна војска.