Balkanski rat

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 443

жете изаћи пред Њега. Он је видео ваше скупе жртве, он је у небу грлио ваше погинуле другове На вас ће пасти његов задовољни поглед. Живела Српска Војска! Престолонаследник узбуђен и пун радости захвалио се звонким гласом овако: Ја вам, господо, срдачно благодарим на симпатијама и љубави коју ми у име народног представништва и драгих Београђана изражавате. Признање и похвалу коју ви мени упућујете, ја бих хтео врло радо поделити са свима српским офи цирима и војницима, али на жалост ову иашу велику ратничку тековину не могу поделити са свима њеним творцима јер је велики број оних јунака, који су ово сјајно дело створили, остао на нашим бојним пољима. Нека нам за утеху послужи то што је већина њихових светих гробова остала у границама наше нове отаџбине Дична и победоносна српска војска победама на Куманову, Прилипу и оитољу, повратила је оне наше земље, које су нам пре толико година турски завојевачи отели. Победама на Брегалници ми смо Српству сачували дефинитивно те наше. земље против нових балканских завојевача. Гробовима наших јунака код Једрена и Скадра наш народ је утврдио сво/е првенство на Валкану како у погледу своје снаге, тако у погледу своје верности и великодушности. Не великим већ срећним треба да се сматра онај који је командовао у рату овим заиста великим народомА захвална Србија, која ја у материјалном погледу тако сјајно извршала ова два рата, поред одавања пијетета палим јунацима, нека пожури да олакша ране и губитке породицама оних јунака који су за њу гину ли и овако се сјајно показали. Поред тога наша браћа на Вардару, на обали Дрима и Брегалнице жељно и што пре очекују од својих ослободитеља културу и цивилизацију, јер наша Маћедонија и Стара Србија имају да буду напоредо са Шумадијом најјачи стубови наше домовине. Ја вас, господо, молим да узвикнемо „Нека је слава оним јунацима који су пали за срећу и благостање наше земље. Живео српски народ“! После тога Престолонаследник је примио почасне дарове од разних корпорација и војвода Путник лаворов венац од милосрдних сестара, којима се он топло захвалио као „војсци српског милосрђа*, па је настало дефиловање војске улицом Немањином, Карађорђевом до Калемегдана. Све улице биле су препуне свега, који је одушевљено поздрављао срећне ратнике. По програму пре подне је извршено освећење Карађорђева споменика на Калемегдану. Када је споменик откривен приступио му је Љ. В. Краљ и изговорио ове речи: Огкривајући споменик свог деда Карађорђа, моја прва реч нека је топла захвалност српској војсци, која својим прилозима подиже овај видни знак свог пијетета према Вожду. Али Карађорђа српска је војска задужила још нечим много вишим. Она му је дигла споменик најређи и најскупљи: својом крвљу. После 100 година она је пошла тамо, куд је он хтео, путем ка Косову, па имајући бољу спрему и бот>у срећу од њега, повратила старе српске земље и царске столице. Њеној души биће данас необично драго да погледа на ону Србију и њене витезове. Живела српска војска!

Минисгар просвете Љуба Јоваповић држао је за тим овај говОр о стварању Србије: Ваше ‘Величанство, Ваша Височанства, Пребила се бритка сабља, и златна се круна смрвила, и са свим оним што потону, у крви — потону. пропаде и мучна тековина наше старе историје: државни живот српски. Од тада Срби постоје као народ. И за све време после, само се брине и радн о народним невољама, о народним потребама, о његовим правима, повластицама, али не о држави. СЕетли изузетци. како је појава Деспота Ђурђа Бранковића крајем XVI века, истичу пптање о свој независној Србији, али они сину и нестану и за више од триста година Србин разједињен вером, подељен међу разне господаре, служи само за славу и велнчину туђих церевина. 'Го је за јевропски свет било постало тако природно, нешто гато се само по себи разуме, да се п дан д><њи не може једва једном престати са тим и не гледати нас више тако. И сад нас још понекац не разумеју ни сама браћа наша, сматрајући Србију као неку просту етнографску појаву и јединицу, од прилике као красне угарске Словаке, готово као Лужичке Србе. Не впде да је овде заједно с народом и земља, државно биће, Краљевина са чисго својим дужностима, потребама, правпма функцијама, снагом и захтевима снаге који потичу из једног таког бића. А ова је промена у судбини нашој настала од 1$04 године. Истина и тадашњи је покрет поникао из узрока у главном истих из којих и толики други ранији српски покрети: због тешких зулума народу: и он је настао ради поправке несноснога стања народнога; Карађорђе није у Орашцу гпабран за х’лавара државнога већ за вожда народу, па ипак Карађорђе основа Србију. Ту Србију, земљу кпја има своје омеђено бпће, са готово сталним границама од 1804—1813 године видимо непрестано за време оног великог устанка, она постоји а Караћорђе је њен представник. представник, који је имао много: десетине, сготине главних и хиљаде, десетине хиљада других сарадвика, али међу којима се он издиже, што рекао песник, као њен отац, као што се изциже Караџић међу заснивачима нове српске књижевности. Потврду томе ми ћемо тешко наћи у енунгшјацкјама Карађорђевим; нити је он био човек од речитихизјава, нити је онда било когакоји би нам то изјаве бележио. Ми ту потврду морамо познати по ономе што је он радио, а и по оном што није урадио Па шта је урадио јунак из Тополе.А. А треба ли на то одговорити пред Србима? Ја ћу само истаћи једну страну, једну црту његова рада. Треоало је оне страшне зиме, кад наста сеча свега угледнијега по Србији, почети; а колико је страшно почети сведочи песник јунака кад описује у „Горском Вијенцу“ спрему за почетак унутрашњег пречишћавања у Црној Гори. Сердар Вукота, заклињући главаре, проклињући издајнике —■ несмелице, објављује унапред да ће се као најбољи сматрати онај који почне: „а ко чиња бити ће најбољи". Да, врло је лако после свршенога посла бити и јуначнији и паметнији; онда за свашта има накнадних канцицата доста. Па погледајте онаЈ тајни састанак у Орашцу. Нико не може да с прими за вођу, неки и несме. Карађорђе нити се намеће нити се у ствари склања, он само казу« је како ће бити ако се он прими... и он „чиња“! Почиње у добри час, и почиње непрестано, свуда и на- сваком месту. Нема у свих наших досадањих седамнаест округа ни једног јединог где нема трага његовом делању. Где нестиже он стижу његове војводе, али већином стиже он лично од Мишара, Жиче и Тичара према Босни, цо Малајнице и Прахова према Бугарској. Од Пожаревца, Смеде« рева и Београда у Подунављу до Варварина, Делиграда и 1'рамаде према Старој Србији лети као муња и свуда