Balkanski rat

Број .10

V СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 469

IV ирекобројни иук са своја три батаљона потпомагао Црногорце, али испред навале целеједне бугарске ди* визије и испред надмоћније бугарске артиљеријске ватре (ми смо имали саМо јед^ н брдски топ), десно крило је морало да се повуче. IV пук се благовремено и у реду повукао на положај „Побијени“. Киша је за то време (траховито швуштала. Бујице су биле огромне п војници су се за руке држали прелазећи их. Чим је киша престала, одмах се спустнла густа магла и ми иекористисмо ту маг 1 у за контра напад. V том су ириспела и 2 пољска топа из батерије капетана Милорада Лазаревића. Војници чим угледаше топове полетеше и на рукама их изнеше уз брдо. Клицали су од радости кад су их угледали, јер су предосећали да ће иомоћу топова успети. Пре тога су били тужни, а сад весели и једга чекају да се крену напред. Црногорци су уздисали: — „В, данас ми, болан, образ одузеше“. Све се на један мах преобрази, све је већ спремдо и само се чека диспозиција. Командант пука потпуковник Рад. Аранђеловић наређује: — „Два батаљона у први борбени ред, а 3. и 4* батаљон одмах за њим у густим стрељачким редовима.“ Први тон рикну и војници као бесни јурнуше напред вичући „Ура“, на шта су Бугари безобзирце почели бежати. Низ Мали Говедарник надали су Бугари стрмоглавце и наши су их војници просто таманили. Паде Мали Говедарник! Већ су се батаљони измешели и јурили напред утркивајући се ко ће пре на Велики Говедарник. 2. чета 2. батаљона са командиром капетаном Владом Костићем и 1. чета 3. батаљона са командиром мајором Драг, Бајаловићем полетеше напред. Бугари су се задржали у засеоку „Цере“, одакле су нас тукли пакленом ватром — али наши војници наступају и даље. Паде бугарски официр који је командовао и мас а Бугара изгибе, а остали окретоше леђа. Сад је постигнут прави успех. Већ смо на подножју Великог Говедарника! Код Вугара се примећује велико комешање, јер их је цела дивизија, а никако не могу да се распореде а наника завладала у свима редовима. У том се диже магла!

(свпшгаЕ ет:)

Наше вој

ЈСОЊИЧКИ ПОТПУКОВНИК

Ђока Ђорђевић

НАИЕЛНИК ТПТАВА ТИМОЧКК ВОЈСКН Два рата дала су нам прилике да се оцени права ћредност многих наших војсковођа. Међу онима, који су одлачно положшш испит бе.рућн са својим трупама лаворике успеха почасно ће место наузети скромни коњички потоуковник Ђорђе Таорђевић, освајач неосвојимог Белоградчика. Са трунама трећег позива он је успео да надбије јачег и боље наоружаног непријатеља, да га протера

Ш 10ЈН0Г ООУ

Оа пдтвој етранјн

са нашега земљишта и шта више да им отме Једно од најјачвх утврђеља на Балкану. Као командант одреда, у јачини пуне дивизаје, потпуковник Ђока је савлађујући небројене препоне за неколико дана, с сразмерно малим жртвама отео од Бугара Бедоградчик и српским ратним успесима придонео још ј едан, којим ће се српска војска вазда дичити и поносити. Ми смо спширније описали рад и успехе овог одреда при заузећу Белоградчика а овом приликом доносимо и слику храброг потпуковника Ђоке, да му се колико-толико одужимо за труде његове, који су за српску војгку уродили толиким успесима. Под командом симпатичног и у свима круговима радо виђеног и омиљеног Ђоке, из малоште званог „Гроса“, српска војска је пала чак под капије Вадина и Лом-Паланке и тим е се Таорђевић, као учесник у неуспелом сливничком походу, доетојно одужио евојој савести, српској дужности ивојничкој части. Он с поносом за себе може рећи : Ја сам један од оних, који је мвого допрвнео, да се сливничка недаћа збрише и сливничке ране извидају. Већег задовољства за њега као старог војника сигурно не може бити* Потнуковеик Ђока је Тимочанин. По свршеној гимназији ступио је 188'ћ године у Војну Академију са шеснајестом класом. Као питомца затекао га је српско бугарски рат у коме је 12 оептембра 1885. године добио чин потпоручника Учествовао је у овоме рату и одликовао се у њему. Године 1888. ступио је на виши курс, који је свршио 1890., заједно с ђенералом Божановићем, пуковницима Кондићем, Барјактаревићем, Павлом Пауновићем и др. Служио је у коњици као водник, командир ескадрона, командант пука, а био је и командант Краљеве Гарде. Специјално као коњаник од увек је важао као један од најбољих и најспособнијих представника овога ро да војске код нас. Сада је документовао на делу у крвавом окршају и своју за српску војску драгоцену вредност као војсковођа већих одреда, Успееи Т»оке Ђорђевића на тимочком војшнту у историји нашега рата с Бугарима биће достојно оцењени и добиће налепшу награду и нризнање, које у нстини заслу • жуј9 овој у својој великој скромности у истини духом и умом велики човек.