Balkanski rat

Страна 416

ВАЈ1КАНСКИ РАТ

број 66

Ворба на 8нен11 — Еорбе око Стрешара На Власини су вођене крваве и дуге борбе изме ђу наше војске и Бугара, који су, видећи своју ствар изгубљеном, наваљивали са великом снагом и силном енергијом да бар овде продру и дочепају се пруге код Владичина Хана, како би пресекли везу наше главне војске са Србијом. Имајући то за циљ Бугари су на ову страну бацили јаку снагу, њихове трупе биле су неколико пута бројније, наваљивали су са енергијом, која је за дивљење и храброшћу, која је за поштова ње. Што ипак у својој намери нису успели заслуга је наших трупа, које су ту биле ангажоване, нарочито храбрих Шумадинаца, који су показали ретку отпорну моћ. Бугари су осетивши, да је Власина слабо брањена ту великом силом навалили и 13, јула су продрли преко границе и заузели Стрешар, вис који је од великог значаја за продирање њихово у нашу територију. Наши слаби одреди који су се ту затекли, били су принуђени да се повуку. Појачавајући све трупе око Власине да би се што сигурније заштитила тачка на коју су Бугари уперили своје продирање, а која је била по нас веома важна, — то је железничка пруга код Владичиног Хана, командант армије преко команданта дивизије, наредио је, да се на Власину пути и трећи пре кобројни пук, који је био одређен V армијску резерву Треће Армије и тек се био вра тио са Белоградчика с л а в ом увенчан. Н о ћ у између 14. и 15. јула, трећи прекобројни пук добије, док се одмарао од напорног марша у Ма сурици, заповест да се што пре крене и да на што је могуће бржи начин заузме непоседнути положај Арнаутски Прослоп, према Стрешару Пук се одмах још исте ноћи по пријему заповести, око 10 часова кренуо и путујући са муком кроз планинске кланце, који воде ка Стрешеру, а куда само без икаквог другог пута пешаци могу провући се идући од букве до букве, и 15. око 10 часова пре подне избије на положај Арнаутски Прослоп. У колико се више пело уз планину у толико се дубље улазило у све гушћу маглу, која је обвијала и Прослоп и Стрешер тако, да се није виде ло ни 10-15 метара у даљини. Претходница пука са стављена из једне чете другог бзтаљона већ је око 10 и по часова дошла у додир са Бугарима. који су били посели и утврдили Стрешар и околину са снагом од 5 пукова пешадије и 4 батерије артиљерије (шго се тек касније за време примирја сазнало) Пошто је магла давала исте услове за борбу као и ноћ, то је командант треће" прекобројног пука, да би извршио добивено наређење распоредио око 11 и по часова пук за ббрбу и то стављајући 2 и 4. батаљон у први борбени ред, а трећи батаљон у други борбени ред. (1.

батаљон трећег прекобројног пука остао је као посада у Сјеници.) Под заштитом магле наше распоређене јединице почеле су се укопавати. Видећи ово укопавање тек кад је било скоро довршено, Бугари са својих утврђених положаја осуше на наше трупе страховиту пешачку и митраљеску, а одмах затим артиљериску ватру Наши одговорише и жестока борба разви се широм целог фронта, која је трајала све до 3 часа по подне. У то доба магла се диже и Бугари видећи распоред пука осуше паклену артиљериску ватру. Пук није могао даље напред, али није ни одступао, све докле магла опет не покри и наше и бугарске трупе. Положај Стрешар висок је 1950 метара, сав оголео и покривен делимично травом а делимично ка.леном. Стрешар доминира свима околним положајима и његове све тачке биле су начичкане добро утврђеним бугарским пешадиским и артиљериским позицијама Ноћ је прекинула борбу који је осгала нерешена и свако се на своме месту задржао. Сва три батаљона преноћила су у борбеном распореду, одмарајући се за сутрашњу борбу. У расвитак 16. јула Бугари отпочеше јаком арти љеријском ватром да засипљу наше положаје, а мало загим приметило се како се бугарски предњи пешадиски делови почеше крстати. Бугари су се сада спремали да пре дузму контра-напад на поллжај на Арнаутски Прсслоп Командант пука пуксвник Свешслав Мишковић извеаи о ситуацији на Стр^шару команданта шума диске д и в изи је другег пошва, ђенералштабног пу ковника Милутина Мариновића, који је био на Чемернику, више Власине и одатле успешно руководио борбама око Власине. Као одговор стиже наређење да се по ложзј Арнаутски Прослоп у случају надирања Бугара одржи по цену живота и последњег војника. Бугари отпочеше напад, а командант на основу добивеног наређења реши се на одбрану Арнаутског Прослопа стављајући 2 и 3 батаљон у први борбени ред, а 4. батаљон у пуковску резерву. Батаљони заузеше ровове које су ноћу између 15. и 16 били ископали и нису одговарали на бугарску ватру која је била све ближа и све већа. Тек око подне јасно су се видели бугар ски нападни редови, који су носили собом и митраљезе Кад се Бугари приближише на раздаљину од 100 150 метара, наши мифаљези и пешаии на знак команданта и командира обасуше их кишом куршума. Бу гарски редови, ма колико да бејаху густи изненадише се збунише а затим се поколебаше. Цела нападна колона уступи до шуме, али се одмах прибра и за кратко време покуша и доуги напад, који тако исго бешз одбијен око 4 часа по подне Но Бугари се не вратише одмах мислећи да могу лако потиснути наше ре дове, те око 6 часова покушаше још силније и још снажније, да изврше и трећи напад Али наши се и

П БОШОГ 001У

Трећи позив на стражи — Снимак ПајЕ Јовановића — *