Balkanski rat

Страна 500

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 32

послужили почасно место заузима ђенералштабни пуковник Божидар Тграић. При формирању Врховне Команде један од најважнијих положаја у њој поверен је пуковнику Терзићу. Он је добио место начелника оперативног оделења Врховне Команде и на томе положају у пуној је мери оправдао поверење, које му је поклоњено. Веште и успешне операције српске војске у рату противу Турака у многоме су дело пуковника Боже, о чијим способно стима су меродавни кругови имали увек најлепше мишљење. а то њихово веровање пуковник Терзић је сјајно оправдао, у оба рата, у првом руководећи операцијама српских армија из свога кабинета у Врховној Команди, а у другом, са Бугарима, као славом увенчани командант славне шумадијске дивизије првог позива, која је дивовским напорима извојевала победе на Дренеку и Рајчанском Риду и тиме запечатила судбину Бугара у овоме рату. О бојним успесима шумадијске дивизије првог позива ми смо доста иисали, а прву страну данашњега броја украшујемо сликом њенога мудрог и јуначког команданта, којп по својој спреми, по војничким врлинама и ратним заслугама чини част српском официрском кору и јесте понос непобедне српске војске.

О дејству Моравске летеће бригаце ми смо опширно писали. а прву страну прошлог броја украсили смо верним лихом одличног и храброг вође ове силне бригаде пуковника Стеве, а у овом броју доносимо још једну врло лепу слику, која представља пролазак пуковника МиловановиТа кроз Арнаутлук. За време рата српско-турског Миловановић је, као потпуковник био командант оне комбиноване, летеће бригаде, која је самостално оперисала кроз Косово на Гиљане и Карадаг, скопску Црну Гору. На челу своје бригзде Миловазовић је сјајно извршио све поверене му д>жности. После пада Кумзнова, Скопља и Гитоља, — његова је бригада била упућена ка Охриду и Дебру. Одатле у Елбасан: према Џсвид иаши. У борбама са Џавид-пашом, ова је бригада заробила око 4000 Турака. Трупе њене су чврсто држале у својим рукама сав предео од Ороша до Подградца — и налазиле су се тамо управо све до демобилизације. На другом месгу, у у данашњем броју, доносимо фотографију Миловановића на коњу у пратњи Жике Балугцића, нашег генералног конзула у Солуну, Снимљени су у моменту проласка кроз маслинове шуме на

најдаљој тачци Апбаније, до које су наше трупе стигле да дођу. Ове садање побуне Арнаута затичу пуковника Стеву као ком?нданта прве дивизије, коју треба на Косо ву формирати. Они, који познају Миповановића, његов рад као команданта у свима местима, у којима је службовао и његово оштро око и одлучну, снажну руку за време свих операцчја његове бригаде у оба рата, — сложиће се са нама, да Косово није могло добити заслужнијег достојнијег и бољег команданта. Прилике су изазвале поновну, делимичну мобилизација. На првом месту наређена је мобилизација II пешадијског пука: То је, кроз неких 7 година пук, коме је, у Нишу, на челу стајао Стева Миловановић. Пмтајте војнике из ових седам генерација: ко је и какав је њихов ранији команданг и кад добијете одговоре знаћете каквога старешину проређени редове храбрих српских официра имају у њему. Скромност то је “одлика Миловановића. Он ра ди и снажно ради. Велики су трагови, које је тај рад, до саа, оставио за собом, Наша је нада да ће они у будуће, на домаку наших нових дужности и задатака, бити још и иећи. и с тога, ми данас топло поздрављамо храброг команданта ггашег освећеног Косова. пуковник Дамњан Поповић КОМДНДАНТ ТРУПА ПРОТИВ АРНАУТА Одличан војник и официр о чкјим сиособпостима и стручној спреми мисле најлепше и они који му лично нису наклоњени, због политичког деловања његовог.корисно је употребљен и корисно је Отаџбини нослужио у оба наша рата, с Турцима иод Скадром, с Бугарима у нишавској долини, па н сада у борби противу Арнаута, када су ови упали у нашу земљу. Објава рата Турској иуковника Дамњана је затекла као пензионара. Одмах није могао бити распоређен због оних истих разлога, због којих је морао у пензију. Када су се наши меродавни војнички кру! ови одлучили, да и на ше трупе узму активна и жива учешћа при освојењу Скадра, закоманданта те опсадне војске одређен је пуковник Дача, као наш најбољи стручњак за градске во]не. Прилике које су се тамо стекле учиниле су, да се БрдицI није могла избећи, али за њене губитке пуковник Дамјан не може носити одговорност, јерје он све учинио, што је једном талентованом и вештом војсковођи сто.јало под руком, као што је то лепо описао мајор РадојеЈанковић у напису „Наиад на Брдицу“, који смо донели на страни: 376, 377 и 378. У српско-бугарскоме рату Поповићу је поверена комапда над пиротским утврђеним логором. Тај логор утврдно је баш пуковник Дача, па је он знао најбоље и да га брани и — бранио га је и славно одбранио. Командант друге армије, ђенерал Степа биоје необичво задовољап његовим радом. Када су арнаутски зликовци у великим буљуцима упали на нашу територију пуковник Дача је одређен за команданта свих наших трупа, које су, под његовом командом, тако брзо и тако успешно очистиле сву нашу територију од подивљалих Арзаута. Нуковник Дача свршио је Војну Академију 1876. године са једанајестом класом, као ирви у тој класи која нам је дала одличне официре и ратнике: ђенерале Степу, Михаила Живковића, Михаила Рашића, Живојина Р. Мишића, Ђоку Михајловића, пуковнике Светислава Исаковића, Боривоја Нешића и др. У чин потпоручника произведен је 5, новембра

Пуковник СтЕва Шмовановнћ н Шнв. Бапугџић обипазе арнаутска ш.

пуковник Стева Миловановић КОМАКДАНТ МОРАВСКЕ ЛЕТЕ.ЋЕ БРИГАДЕ