Balkanski rat
Број! 32
у елици и речи
Страна 601
1876. и олмах је иошао у рат. Учествовао је и одликовао се у ирвом и другом српскомпурском рату, као и у срнско-бугарском рату 1885. годиве а за заслуге у последњим ратовима добио је највеће одликовање Карађорђеву звезду с мачевима. Пуковник Дамњаи важи као један од најспособнијих наших официра. Одличан у школи, одличан и па мирнодопској служби као и у рату пуковпик Дача добио је положај комапданта вардарске дивизије, на коме ће положају несумњиво оправдати наде, које се полажу на њега.
Носовски осветннцн
| Александар Ж. Живановић — Сања кандиддт АРХИТЕКТУРЕ СЛАВНО ПАО IIА ‘ЛИСИЦИ 5. ОКТОБРА 1912. На први глас, да је дошла ора, да се Косово свети и да се поробљена српска колевка очисти од гурских зулумћара, да се границе слободне Србије рагаире на еве српске земље, које сујош робовале Турцима, скупнла се у Београду једна чета мала, али све по избор младих 'школованих, одушевљенпх Срба, који су били готови, да први полете у ватру, да први себе жртвују за остварење Косовске идеје. Са том четом одабраних пе по стасу ‘„и лепоти оо по срну јуначкоме кренуо се иа границу 20. септембра 1912. и млади" симпаткчни Сања, идеалап младић, једипац Живапа Живановића, државнога санетника. Л>убав према Стаџбини одвела га је из наручја родитељског на поље смрти, која је међу првима уграбила и њега, онако младог, опако лепог по облику људском и по племенитости благородпе душе његове. Роћен 7. марта 1890. годипе у Београду млади Сања био је тек напунио 22 годину, када је као јунак принео свој живот, пред којим је стајала велика будућност, па жртвеник Огаџбине. Оп сгари и опробани ‘Душановачки Соко, ои нознати одлпчнн стрелац и потпредседник студеитске стрељачке дружине, он најагилнији проноведник умереиости и борац против употребе алкохола, и ако је од малена навикао наживот пун удобеости осећао је у своме, не Блг зна како снажном телу једну силну душу, која га је гонила напред, и која му је давала снаге да може онако нежан издр?кати све тегобе ратних штрапаца. Није се бојао ни тешкоћа, којима су ратници изложени, ни мача и олова иепријатељева, јер је горео од малена од жудње, да и ои помогне раскивању Косовских окова. Од раиога детињства у његову племениту душу његови честити рОдитељи усађивали су љубав према роду и готовост на сваку жртву за Огаџбину. Тако васпитан он се випуо у бојни окршај и не опраштајући се с родитељима, које је мало за тим зао удес увио у црно, али који с поноеом могу рећи, да су они у овом рату поднели једну од најтежих жртава и да су крвљу својом скуно илатили велике тековине српске војске и велику част наше нације. У очи објаве рата један велики буљук дивљих Ар* наута навалио је на Лисици на малену чету Лзубе Вуловића. Четници су се славно држали и одбили су нападаче, али су тај успех скупо платили. Оставили су
на месту борбе пуно гробова најбољих својих др л г'ва у а једна од тих рака прве ноћи по борби прим 1 и је у своја недра и Александра Ж. Живановића, сим 1 атпчнога Сању. 0 борби на Лисици пећемо озде опширниј аисати, јер смо опгаиран опис те борбе донели на гг, ани 124., 138. и 139. из пера једеога од Сањиних () ап-.н± и гаколских другова, Сграшимкра Милетића, кога такође у овоме броју ликом приказ.ујемо. Рећи ћемо само то* лико, да је у борби добри Сања показао неочекивану присебност, пуну хладнокрвност и дивљења достојну слободу у кретању по простору, који је био обасут ватром и на коме је смрт пемилосрдно косила. Једном речи Сања је био јунак и јунаштвом својим сачувао је на вечпа времена светао сномеи своме честитом имену. Сања је пао 5 октобра а 8. је сахрањен у селу Медвеђи одакле су га родитељи преаели у Београд и овде 20. октобра сахран ши, уз учешће целог престопичког грађанства, које је искрено саучествов г 10 у тешкој жалости родитеља, који су истовремеН') шгред једкнца Сање изгубили и доброг јединог зета пот гуковника Александра Глишића, Пок. Александар је у Београду свршио основну гаколу и реалку. У гаколи је увек био одличан ђак и веран, добар и одан друг, те је међу својим вршњаци-
Нашн у Штипу: Храбри Јаја Ага са својнш четннцима Турцниа пред наненетвоп у Штнпу. ма био веома омиљен. По положеној матури ступио је на техиички факултет београдског Универзитета, на коме је већ на крзју друге године с одличним успехом положио СЕе припремне исните. У јеку мобилизације он је већ бно на граници на мртвој стражи; у првој борби славно се понео и јуначки је пао погођен са два непријатељска куршума. Глас о његовој погибији примл.ен је са општом тугом, јер је овај добри младић уживао љубав и симпатије свих, који су га знали. Слава нека је славио палом!
— Поводоп спртн Оање н Владете —' У Медвеђи смо чули да је млади Сања погинуо као комита на Лисицама, и да је нађен укочен у лежећем ставу са пушком уаетом на нишпн...