Balkanski rat

Ц|'ој 40

Си'ЛЕЛ 03!>

Резервна војна болница у Крагујевцу.

НаШК ЈУННДН Резервни пешадијски поручник Милутин КрњајиЋ КОМАНДИР ЧЕТЕ У 16. ПУКУ Жудећи за слободом напустио је свој родни крај и војничку каријеру у туђој војсци и дошао у Србију да својим знањем корисно послужи своме народу. Као скромни наставник гимнастике и борења у I. београдској гимназији и београдском „Душану Силном" он се свесрдно трудио, да оправда гостопримство, које је у нашој средини нашао. У очи саме објаве рата примљен је за српског поданика и као школован војник произведен за резервног потпоручника. Пошао је у рат као водник 16. пука и прославио је и себе и свој пук. Учествовао је у 25 борби: на Рујну, Куманову, Мукосу, Бакарном Гувну и Битољу и на Сушеву, пред Штипом и на Грленским положајима. У рату с Турцима био је јунак коме су се сви дивили. Бољег ни активног официра није било у свој дивизији. У рату с Бугарима показао се и као беспримерно лично храбар и као славан вођа чете. На источном Грленском Вису, истакнут сувише испред осталих наших одељења, на 20—30 метара од бугарских ровова, он се држао неколико дана са својом четом, на коју су Бугари безуспешно наваљивали десет пута јачом силом. Каквој је пакленој ватри ту његова чета била изложена показује факт, да су му у чети била 63 војНика живи затрпани. У неколикодневним крвавим борбама имао је у чети ове губитке: 36 мртвих, 37 рањеНпх, 55 контузованих и 2 нестала. Остао је он са неколико здравих војника, али положај су задржали и Бу1 1

гарима задали несравњено веће губитке. У тим борбама његова чета потрошила је 52.000 метака и 65 бомби. У овим борбама десна му је рука био са својим митраљезима капетан Димитрије Т. Андрејевић, који се показао Обилића достојан. Ова два официра су дика српске војске, а част и понос 16. пешадијског пукн Цара Николе II. За велике заслуге своје скромни поручник Крњајић добио је и одговарајућу награду. Поред сребрне медаље за храброст и поручничког чина добио је највеће одликовање, што га наша Отаџбина може дати своме јуиаку, Карађорђеву Звезду с мачевима, коју је он у истини у пуној мери заслужио. Пешадијски капетан прве класе Димитрије Т. Андрејевић КОМАНДИР митраљеског одељења 16. ПУКА Пешадијски капетан прве класе Димитрије Андрејевић са својим митраљеским одељењем одликовао се где год се појавио. За заслуге у првом рату награђен је чином и златном медаљом за храброст. У другоме рату још му се боље пружила прилика да покаже своју вредност и он ју је показао у пуној мери. На Грленским Ви совима он је био јунак, коме су се сви дивили. Са својим митраљезима он је много допринео, да се сваки бугарски против-напад одбије. Награђени јунаци са Грлепских положаја с усхићењем и дивљењем говоре о држању овог храброг капетана, коме је за показано Обилићевско јунаштво једина награда ових неколико искрено написаних речи.