Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

од имена њиховог главног насеља. Тако су Далмати на лример, по којима је Далмација добила ше, првобитно били становници града Делминијума, данашњег Дувна и његове околине, а Пинцензи становници Пинкума (данашње Велико Градиште) и његове околине, [Тако су се и становници насеља Синге кз којега се развило келтско насеље и римски Сишндунум звали Сингаји, 2 IГГАШI, а то име, написано, веома је слично имену Синда, 2 А О!, који су, по Тимонакту и Апслонију Рођагошу, становали око ушћа Саве. Због те сличноети ситурно је у неким рукописима Тимонактовог дела којим су се послужили Аполоније Рођанин и непознати нам коментатори његовог спева извршена замена па место имена становника мало познатог града Синге стављено лознатије име народа који је становао на југу Русије, далеко на исток од угшћа Саве и Подунавља. Тимонакт је живео средином IV в. ст. е. пгго значи да је насеље Синга тада већ постојало и да је бишо основано најмање један век пре доласка Келта у наше крајеве. Так-о би то било најстарије насеље у Србији које спомињу антггчки писци. Оно је, међутим, постало много лре средине IV в. ст. е. као што су показала испитивања остатака старих насеља на територигји данашњег Београда.

Ррчкзг писци билк су добро обавештени о Подунављу већ средином V в. ст. е. јер историчар Херодот зна доста детаља о њему. Пада одмах у очи да оии помињу оне притоке Дунава и Саве у чијем се сливу налазе лежишта руда гвожђа, бакра, сребра и злата. Тако Херодот, који је, прикупљајући податке за своју Историју, обишао и грчке градове на обалама Црног Мора где је по свој прилици добио обавештења о Подунављу, зна да се у Дунав улива много река, али од оних које се у њега уливају у нашој земљи изрично спомиње, под именом Мар ис, Тибисис и Бронго, само Тису од згшћа Моршна до њеног ушћа и Мориш, Тимок и Мораву. Мориш, међутим, извире у Карпатизиа, у области у којој има руда. Тимок је златоносан и у његовом сливу има злата док се у сливу Мораве налазе две рудне области, кспаоничка и рудничка. Исти је случај и са притокама Саве које набраја Херодот (Купа, Врбас, Дрииа или Колубара) и са Авалом коју спомиње Тимагет. Судећи по томе изгледа да су најстарији подаци о нашој земљи у ствари путокази! којгша се, из грчких колонија на обалама Црног Мора, Дунавом и његовим притскама долази у рудне области наше земље исто онако као што су, до почетка XIX века, сд Србије биле најбоље познате оие области којима су у долинама

10

Др. РАСТИСЛАВ МАРИЋ.